izvor: Imagens Evangélicas, flickr

Priče iz kombi kolektiva

ALKOHOLIZAM. UBICA VAŠE DECE

Kolumna05.02.2018. 12:48h 12:48h

Pre nego u usta saspete još jedan gutljaj propasti, zapitajte gde će danas i u ovom novom svetu, u kojem baš ništa ne može da se dobije besplatno ili jeftino, da završi vaše dete?

Misli koje me sablasno opsedaju ovih dana kada nam je svima poteško teraju me da nešto podelim sa Vama. Kada se god piše o nekoj pošasti koja razara društvo najmanje se pominju deca ljudi koji pate od bolesti zavisnosti, a načešče alkohola. Alkohol, taj najpristupačniji "narkotik" opšte prihvaćen u narodu i među narodima, opevan je u mnogim pesmama i opisan u mnogim delima. Opisan, i svepristuan u našim radničkim porodicama.

Posedujem jednu čudnu osobinu - nikada nisam volela da puno govorim. Uvek su emocije i zapažanja izlazila iz mene kroz olovku, a sada tastaturu. Zato i imam utisak da me moja okolina ne poznaje dovoljno dobro. Od detinjstva mislim da će moja naklapanja da budu dosadna, dok za pisanje još nisam sigurna.                                                

Dan mi zaista počinje vožnjom u tom kombiju, dok Vi spavate snom pravednika. Tu započinje moja tema dana, tu mi dan dobija smer i boju. Retko iz njega izađem potištena. Svaki razgovor o bilo čemu se završi smehom i ponekad poželim da obiđemo još tri kruga. I tako svakodnevno, izuzev jednog jutra.

Tog, jednog jutra, vozač je bio neuobičajeno nervozan. Kasnio je svega dva minuta. Njegova dan počinje tako što razveze pecivo do neke pekare i onda skuplja nas  izgubljene u sopstvenim životima. Nas koji se, verovatno, nikada ne bi sreli na dnevnoj svetlosti. Potpuno nepovezani ljudi koji putuju zajedno igrom sudbine, profesije ili nečega trećeg. Priča koju nam je naš vozač ispričao tog jutra nas je povezala u čudnoj tišini.

Nedavno je napravio nalog na fejsbuku facebook. Naravno, smo se svi sa njim sprijateljili. To je tih i dobar čovek, onaj tip osobe koja je uvek omiljena i koja nikoga ne opterećuje.

Ono što nismo znali je da i njegova ujna ima FB nalog. A naš dragi prijatelj ima običaj da na fejsbuku objavljuje stare narodnajčke hitove. Lajkujemo. Dobri su. Ipak, ujna je nazvala majku našeg prijatelja i postavila ključno pitanje "Šta je to sa D. da li ponovo pije?" Ne pije. Izborio se sa problemom.

U tom trenutku se isključujem. Smanjujen se u sedištu i postajem petogodišnja, musava devojčica, sa jednom japankom na nozi, pokisla i samo u belim kupaćim gaćicama. Preplašena. Upravo pobegla sa plaže Lido, u mom rodnom Zemunu. Sama, bez oca koji me je tamo poveo. I izgubio.

Dešava se, kažete.

Da zaista, ali kada nastane pometnja, kad udari letnja oluja i grad i kada gomila ljudi krene ka skeli i počne da gazi sve pred sobom, roditelji se uspaniče i očajnički traže svoje dete. Ali, moj tata je tokom tog haosa sedeo u kafani. Ne znam da li je uopšte primetio tu frku, da li je do njegovog mozga doprla činjenica da je došao sa detetom. Nikada nisam saznala.

Šta je moju majku držalo u braku s alkoholičarem? Ne znam.

Šta je to zbog čega ljudi biraju alkohol, a ne dobrobit porodice? Ne znam.

Kažu da je to bolest zavisnosti. Kažu i da bi trebalo da mu orostim da bih krenula dalje. Najgore je to što niti sam oprostila niti sam krenula negde daleko, dalje iz kože nevoljene kćeri alkoholičara, zanemarene i uvek željne njegovih priznanja.

Dete sa mnogim darovima zarobljeno u nesigurnoj osobi. Dete nesvesno svog izgleda i uticaja na okolinu, nikada oslobođeno pogrdnog naziva "Ćerka pijanog tog i tog."

Čemu ova neduhovita priča, bez šale, psovke, dosetke i metafore?

Evo čemu. Pitam kako sam završila u tom kombiju u vreme kada ustaju lovci i ribolovci. U doba kada se kući vraćaju neiživljena deca, doba u koje beskućnici, nečiji zaboravljeni rođaci spavaju u senkama šahotva, na klupama i asfaltu. U sitne sate u kojima povlašćeni duboko hrču u udobnim krevetima umotani u svoje skupocene krpe.

Šta bi sa svim mojim pobedama na konkursima za najbolje likovne i pisane sastave? Šta bi sa onim detetom koje je uvek imalo tim za pobede kada se crtalo 25. maja ipred skupštine šarenim kredama u čast rođendana počivšeg nam druga Tita? 

Progutala me moja loša materijalna situacija, očeva nebriga, sopstvena neambicioznost i nesigurnost. Od studiranja na likovnoj akademiji ostali su samo snovi, koje sam nekako dosanjala odlazeći u četrdesetosmoj godini na privatne časove. Pisanje i dalje sanjam dok delim svoje misli sa Vama.

Zašto!? Samo zato da onima među vama koji možda imate naviku da pijete dok se ne prevrnete pokažem i ispričam šta se u stvari popili u toj poslednjom čaši. Kakav je to otrov u toj flaši koja se valja kraj Vašeg uzglavlja! Ispili ste detinjstvo Vašeg deteta, njegovu sreću, osmeh. Progutali ste njegovu sigurnost da stane na binu i odrecituje jednu običnu recitaciju! Podarili ste mu stid, nemoć i, prečesto, put u nešto loše.

Kažu da postoje deca koja žele da u celom tom sranju budu odlični i budu van te crne svakodnevnice, koja su sposobna da uče i pored toga što se roditelji u susednoj sobi hvataju za guše. Ja sam bila takvo dete. Nisam na vreme školovala svoje talente. Nije se moglo od očevih, pijanih, dugova.

Pre nego u usta saspete još jedan gutljaj propasti, zapitajte gde će danas i u ovom novom svetu, u kojem baš ništa ne može da se dobije besplatno ili jeftino, da završi vaše dete?

Oprostite na temi.

Zezaćemo se drugi put.

Snežana Pančevarić
Komentari

Najvažnije vesti