izvor: pixabay.com

Priče iz kombi kolektiva

EKREMIZACIJA SRBIJE ili NEMA RADNIK ZA KULTURU PARA

Kolumna31.01.2018. 13:39h 15:22h

Umesto kulture - ispiranje mozga! AV i njegove avanture, američki apokaliptični filmovi, zadruge razne, farme jos "raznije", turske serije da poludiš od plakanja i tek poneki obrazovni program iz vremena kada je Branko Kockica bio adolescent.

Rano jutros, u 4 sata i 10 minuta, u čuvenom kombiju prema pančevačkom mostu, razmatramo temu "ekremizacija društva do donje i poslednje patosne daske".

Pravimo anketu da li je i kada je ko od nas poslednji put bio u pozorištu. Obzirom na to da osmoro nas ustaje u tri i deset ujutru, imati bilo kakav noćni život zvuči kao avantura, pa makar to bio i odlazak u pozorište do deset uveče. Samo gospodin - vozač u važnoj ustanovi, kaže "Ja sam bio skoro - po dužnosti!" I odmah dodaje, "Super je predstava, ali sam zaspo na kraju."
 
Ta izjava me je odmah potsetila na pokojnu kevu, kada smo išle da gledamo "Sarajevski atentat." Mrtva tisina u sali, samo iz četvrtog sedišta u dvanaestom redu dopiru zvuci  "hrkenzi bite"! A i ja, našla da mučim ženu, teškog radnika, da sedi u tišini i mraku i gleda u ekran!

Ha - optmista! Zatičem sebe kako me knjiga često oplajvazi po glavi kada oko devet uveče hoću da se obrazujem! Ne ide mi! Zato mi godišnji sluzi da čitam, crtam i briga me gde sam. Ne patim od dalekih putovanja. Mozak mi je dovoljan da obidjem svet. 

Nego, da se vratimo na temu! Šta je kombi kolektiv zaključio do kraja sednice? Da se na novčanicu od hiljadu dinara instalira Ekremova glava!

Zašto?

Pa, zato, pobogu, što u našem društvu ima više ljudi koji znaju ko je Ekrem nego ko je dotični lik na crvendaću! Dok su na novčanicama bili Alija Sirotanović ili Arif Heralić, svi smo znali - UDARNICI! Danas, za Đorđa Vajferta uglavnom misle da je bio pivopija. 

Pošto je Ekremov slogan POSO - KUĆA postao opšte načelo, svi smo se složili da je Ekrem "idealan" da osvane na crvendaću. Radnik u Srbiji vredi između 25 i 35 ekrema!

Pa ti, burazeru, idi u pozorište! Ali računaj da to minimalno podrazumeva prevoz do centra Beograda, pićence, ružu za damu i povratak. Najmanje tri Ekremčića! Najmanje!

U nedostatku ekremčića, sve se svelo na gledanje TV programa. I šta se dešava? Ništa drugo do čisto ispiranje mozga! Mister AV i njegove avanture, američki filmovi u kojima Rusi hoce da sprže svet, zadruge razne, farme jos "raznije", turske serije da poludiš od plakanja, tek poneki obrazovni program snimljen u vreme kada je Branko Kockica bio adolescent!
 
Dođe mi da im kažem - hajde ljudi da obnovimo ceo TV program iz sedamdesetih da ova deca nauče nešto iz te kutije u kojoj stanuju mali ljudi!
 
Jok brate, od Pepe praseta i Sunđer Boba pa do onih debila u šarenim skafanderima što skaču u bunar - nema šta da se nauči! Bar da puste čuveni Karavan Duska Kovačevića - da bar neko nauci štošta o sopstvenoj zemlji. 

I tako teče diskusija. Ekremizacija je u toku.

Samo se vi zezajte! Ali pogledajte, usput, cene knjiga. Ne može radnik da ih kupi sa ovom platom. Srećom, ima onih divnih preprodavaca, kod kojih možemo da kupimo po ceni od 150- 200 dindži! (0.2 ekrema) Zeleni venac, kod Meka ili kod Pančevca! 

Ljudi - kultura je skupa, poslednji je momenat za uzbunu! Kada to shvati mister AV, mozda, jednog dana bude kasno.

Ili je to mozda cilj?

Snežana Pančevarić
Komentari

Najvažnije vesti