Intervju: Robert Mekčezni 1. deo

Ko su psi čuvari korporativne Amerike?

Kolumna27.07.2017. 12:35h 16:25h

Profesor komunikologije na Univerzitetu države Ilinosi o slobodi medija i društvenim promenama

U situaciji u kojoj se nalaze Sjedinjene Države, stiče se utisak da mediji u SAD namerno izbegavaju da pišu o važnim temama, kao što su ekonomska kriza, politika kao porodični biznis (Buš, Klinton), narodni protesti, dok sa druge strane ogromnu medijsku pažnju poklanjaju pojavama poput Donalda Trampa. Sa kojim problemima se suočavaju mediji u SAD i iz kojih razloga je komunikacija između medija i javnosti na toliko banalnom nivou?

Način na koji mediji u Sjedinjenim Državama prate političke kampanje je već duže vremena zastrašujuće loš, i veoma iritira građane. Novinari ne ulažu previše truda i vremena u analizu i ne bave se istraživanjem kandidata. Javnost ne zna čije interese zastupaju političari, do kojih vrednosti drže i šta zaista planiraju da urade. Medijske kuće ne žele da izdvoje resurse za taj vid novinarstva i umesto toga primoravaju novinare da pišu pojednostavljene priče koje se oslanjaju na analize popularnosti i na lične prognoze.

Robert Mekčezni je profesor komunikologije i medija na univerzitetu UIUC u američkoj državi Ilinois. Mekčezni je stručnjak na polju istorije i političke ekonomije u komunikacijama. Bavi ze slobodom medija i ulogom koju mediji imaju u kapitalističkim društvima. Suosnivač je nacionalne američke organizacije “Free press”.

Mediji često ocenjuju kvalitet kandidata prema njihovim sposobnostima da nasamare javnost i prevare ljude da glasaju za njih. U očima medija, kandidat je uspešan ukoliko ume da stvori dobru auru oko sebe, čak i kada je ta aura potpuno u nesaglasju sa njegovom biografijom. Došli smo do toga da novinari koji rade u mejnstrim medijima više cene kandidate koji umeju da manipulišu ljudima.
Veliki mediji u SAD nemaju predrasuda prema kandidatima dve velike partije (Republikanskoj i Demokratskoj), koliko imaju predrasuda prema svakoj političkoj misli koja ne dolazi iz mejnstrima, to jest, iz dve dominantne političke grupacije.
Mediji govore da su jedini ozbiljni kandidati oni koji predstavljaju interese Vol Strita, to jest bogatih i moćnih, kao i oni koji ne izazivaju previše Pentagon. Mejnstrim mediji će da ignorišu kandidate koji odstupe od tog puta, koji kritikuju spoljnu politiku SAD, koji kritikuju militarizam, koji kritikuju Vol Strit i kapitalizam. A kada nisu u prilici da ih ignorišu tretiraju ih na drugačiji način od mejnstrim kandidata. Ljudi koji kontrolišu medije smatraju da takvo novinarstvo, takav biznis i takva politika čine prirodni poredak stvari.

Kažete da medijske korporacije u SAD rade “ruku pod ruku” sa ostatkom korporativnog sveta i ne žele da menjaju postojeći model ponašanja?

Posmatrajte to ovako. Kandidat u kampanji za funkciju predsednika SAD nema nikakve veze sa političkom ambicijom da bude šef demokratskog političkog sistema koji bi trebalo da bude odgovoran biračima. O tome postoji samo retorika, ali te priče u Americi više nikome ne možete da prodate. Predsednik SAD je u stvari direktor korporativne Amerike koji je na prvom mestu odgovoran isključivo američkim bogatašima. Možda ovo zvuči kao gruba marksistička retorika, ali na žalost, to je istina o Americi.
Na primer, Džeb Buš, brat Džordža V. Buša i sin Džordža H. V. Buša, trenutno ima problema u kampanji za presedničkog kandidata. Zbog toga je bio prinuđen da se obrati svojim sponzorima i finansijerima i da objasni nekolicini bogatih američkih porodica, koje su u njegovu kandidaturu uložile stotine miliona dolara, gde je pošlo loše. On je bukvalno morao da objasni da li je njihova investicija isplativa, ali i da traži još novca, kako bi pokušao da nadoknadi zaostatak u trci. To objašnjava kome je zaista odgovoran kandidat za predsednika Sjedinjenih Država.

Pages

Borba.rs
Komentari

Najvažnije vesti