Intervju: Robert Mekčezni 1. deo

Ko su psi čuvari korporativne Amerike?

Kolumna27.07.2017. 12:35h 16:25h

Profesor komunikologije na Univerzitetu države Ilinosi o slobodi medija i društvenim promenama

Da li narod u Sjedinjenim Državama danas bolje razume situaciju nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija?

Jako veliki broj ljudi koji ne živi u Sjedinjenim Državama ne razume kakav je politički sistem ovde i veruju da su u Američkoj politici, kao što je to slučaj u nekim razvijenim demokratijama, zastupljeni različiti stavovi. Ironično je, ali istinito, da političke prilike u SAD možda najbolje razumeju ljudi koji su živeli ili žive u državama u kojima je bio zastupljen jednopartijski sistem.
Mi ovde imamo dve velike partije, Republikansku i Demokratsku. Bez obzira na to što između te dve partije nesumnjivo postoje određene uočljive razlike, one su male, u poređenju sa sličnostima i slaganjima oko većine suštinskih političkih pitanja.
Ovde jako mali broj ljudi glasa, što je još jedna stvar koju ljudi iz drugih zemalja ne razumeju. Na izbore za predsednika SAD izlazi možda polovina upisanih birača, a često taj broj bude i manji. Pritom su to predsednički izbori koji uvek izazovu veliku polarizaciju. Na druge izbore, za kongres na primer, izlazi možda između 30 i 35 odsto glasača.
Politička priča Amerike leži upravo na ljudima koji ne glasaju, a njih je između pedeset i sedamdeset odsto. Većina njih su nezaposleni, mladi ispod trideset godina života i siromašni. Što je zajednica siromašnija to je manje izvesno da će njeni članovi da izađu na izbore. To se naročito odnosi na ne-belačke zajednice, u kojima žive vredni radni ljudi razočarani u sistem i ljudi koji ne veruju da izbori mogu da reše probleme sa kojima se u svakodnevnom životu suočavaju.
Populacija koja glasa je mnogo starija, mnogo bogatija, i mnogo konzervativnija. Ta klasa dominira političkim sistemom, i zato svi drugi shvataju da je igra nameštena.
Demokratska stranka, kojoj bi najviše odgovaralo da pokrene masu ljudi sa mrtve tačke je odavno, pre gotovo četrdeset godina, odustala od animiranja glasača, svesno odbacujući mogućnost da zabeleži više izbornih pobeda. To je izuzetno zanimljiva činjenica koja govori mnogo o ljudima kao što su Bil i Hilari Klinton, Al Gor, pa čak i Barak Obama.

Kakav odnos između izabranih predstavnika i naroda bi trebalo da bude uspostavljen kako bi u budućnosti društvo izbeglo ekonomske krize i lomove?

Odgovor na ovo pitanje je sadržan u odgovoru na mnogo šire pitanje, a to je, kakve medije i inforimsanje zaslužuju građani kako bi mogli da uspostave i održe efikasnu samoupravnu vladu? Jasno, ne ovakve kakve danas imamo u SAD. Danas su mediji u vlasništvu ogromnih korporacija, rukovođeni su profitom i prodajom i politički ne proizvode rezultate koji su društvu potrebni. Ironično, to nije samo slučaj u SAD, već širom sveta. Krah novinarstva nije samo posledica uređivačkih politika već i novih igrača na tržištu reklama. Jednostavno rečeno, zašto bi ja reklamirao svoj biznis u magazinu koji čitaju različiti ljudi, kada na sistemima kao što su Gugl, Jahu, Fejsbuk mogu da prikažem reklamu tačno onom broju ljudi iz ciljne grupe koja namerava da kupuje moj proizvod.
Štampani i onlajn mediji trpe manjak prodaje reklama, od kojih su se u prošlosti izdržavali. Korporacije ulaze u vlasništvo medija, budući da mogu da ih izdržavaju iz drugih izvora, i koriste ih da održe uticaj i političku moć.
Korporacijama nisu potrebni kvalitetni novinari. Danas je u SAD zaposleno svega 35 procenata novinara u odnosu na broj koji je radio pre nešto više od dve decenije. Mediji su prestali da prate brojne segmente javnog života a dobre novinare su zamenili manje stručni novinari koji pristaju na niže plate, lošije uslove rada i koji pristaju na to da im se posao svede samo na popularne i komercijalne teme.
Americi a i drugim državama je potreban javni, nezavisni, nekomercijalni i necenzurisani sistem medija koji raspolaže kvalitetnim ljudima, fondovima i resursima. Ukoliko želimo da uspemo u drušvenim promenama, moramo da odbacimo komercijalno novinarstvo, budući da korporacije objavljuju samo sadržaj koji im donosi novac i politički uticaj koji dalje koriste koruptivno i ne nameravaju da nam omoguće kvalitetno informisanje. Čitav taj sistem smrdi.

Za drugi deo razgovora kliknite OVDE

Preuzeto sa: www.kompas.org.rs

 

Pages

Borba.rs
Komentari