Kontroverzna gradonačelnica Barselone uspešna u sprovođenju socijalnih mera

Nećete verovati: Barselona je crveni grad

Ada kolau odgovara na pitanja o izazovima sa kojima se suočila od prvog dana

Barselona je na izborima 2015. izabrala Adu Kolau za gradonačelnicu. Ona je prva žena gradonačelnik u istoriji svog grada, ali i više od toga. Ona je dugogodišnji aktivista i lokalni simbol revolucionarne borbe za prava ljudi na koje se obrušio pritisak krize i bankarskog sektora koji ih je, aktivirajući hipoteke, nemilosrdno ostavljao bez krova nad glavom. Na lokalnim izborima je, prestavljajući političku organizaciju građana „Barcelona en comu“ osvojila poverenje žitelja Barselone.

Ada kolau odgovara na pitanja o izazovima sa kojima se suočila od prvog radnog dana na funkciji gradonačelnice.

Šta ste sve uspeli da uradite u prethodna dva meseca?

Imali smo spreman krizni plan pre dolaska na vlast. Njime smo pokrenuli rešavanje očiglednih problema, poput garantovane ishrane za ugroženu decu i dogovora sa bankama i SAREBOM (Organizacijom formiranom da pomogne u raščišćavanju problema finaksijskog sektora u Španiji) da ljudima koji su iseljeni iz domova, vratimo krov nad glavom.

Vaši politički istomišljenici su u Madridu (U kojem je na istim izborima vlast osvojila koalicija narodnih i pokreta levice) već pokrenuli akcije protiv Američke investicione kompanije „Blackstone“, zbog uloge te firme u problemima iseljavanja ljudi iz domova. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

To je neophodna akcija. U Barseloni je više od 400 stanova privatizovano akcijama takozvanih „vulture“ fondova, koji koriste krizu kako bi od banaka jeftino otkupili nekretnine pod hipotekama. Tokom građevinskog „balona“ neoliberali su se pozivali na mantru da je visoka ekonomska aktivnost dovoljna da zadovolji sve na tržištu, bez obzira na spekulativnu prirodu takvih aktivnosti. Pokazalo se da je to bilo potpuno pogrešno.

Uveli ste jednogodišnju zabranu na prijavljivanje novih smeštajnih kapaciteta za turiste. Da li možete da objasnite taj potez?

Smatramo da je turizam izuzetno važna privredna grana za Barselonu. Iz tog razloga smo odlučili da je regulišemo. U trenutku kada smo preuzeli rukovođenje gradom, sektor turizma je nadrastao mogućnost kontrole. Unazad nekoliko godina turizam je bio u porastu 18 odsto, i pretila je opasnost da se pretvori u „ekonomski balon“. Morali smo da zaustavimo nekontrolisan rast turizma i da napravimo dobru analizu ko sve profitira i ima korist od toliko velikog priliva sredstava. Nismo samo zaustavili zdavanje dozvola za nove smeštajne kapacitete već smo osnovali mesni turistički savet, čiji je zadatak da obezbedi jednake početne uslove svima koji učestvuju u tom poslu. Uzeli smo u obzir i činjenicu da su mnogi krajevi Barselone pod velikim pritiskom brojnih turista, ne samo građani, već i lokalno preduzetništvo, koje nije okrenuto isključivo turizmu.
Barselona je dobila plan razvoja turizma kakav nije imala decenijama u prošlosti.
I zaista, turizam donosi ogromne novčane prilive, ali je do sada taj novac završavao u veoma malom broju ruku, a najveći broj radnih mesta koje je otvarao su bila neregulisana zakonom, bukvalno prekarijatska. To smo zaustavili i odlučno rešili da uredimo pitanje prava radnika u ugostiteljstvu i turizmu, kako bi omogućili svima, a ne samo vlasnicima biznisa, da imaju korist i život od te privredne grane.

Category
Option
Type
Author

Pages