izvor: Global Justice Now, flickr

Londonski Gardijan piše

SOCIJALIZAM SA KIČMOM! Jedina alternativa za 21. vek

Kolumna10.10.2017. 16:57h 16:57h

Neoliberalizam odavno više nije privlačan. Socijalizam se vraća. Oni koji su početkom devedesetih proglasili "Kraj istorije" Već škrguću zubima.

Socijalizam se vraća. Svi koji su ga početkom devedesetih proglasili mrtvim i sahranili na "kraju istorije" danas samo besno škrguću zubima. Jasno je da ulazimo u predvečerje ovog sistema, kada Nova Republika, koja je dugo godina bila propagator američkog neoliberalizma, objavi tekst pod naslovom "Socijalizam kakav je potreban Americi", je na horizontu nekakva suštinska promena.

Naizgled mekani neoliberalizam, čiji su najpoznatiji predstavniic Toni Bler, Bil Klinton i Pol Kiting je izgubio svoje simpatično ruho i mnoštvo simpatizera, i to ne samo u anglo-američkom svetu. Novi pokreti levice, uslovljeni padom poverenja u neolib, niči širom Evrope. Zajednička agenda svih tih pokreta je da izazovu postojeće političke partije, da ih uklone sa kormila ekonomsko-ideoloških mera štednje, iza kojeg su stajali poslednjih decenija.

Podrška socijalizmu dolazi iz populacije u kojoj je mnoštvo mlađih od 30 godina, prekarijata kojeg je iskustvo ekonomskog propadanja i rastuće nejednakosti okrenulo od centralnih političkih priča.

Među vladajućom klasom, ideja, da je tržište superiorno u odnosu na politiku, je toliko ukorenjena u umovima da većina u toj klasi ne može čak ni kritički da je odredi kao pretpostavku a ne istinu. To je za njih "zdravorazumska stvar" i "opšte znanje". Za svaki problem oni imaju uvek isto rešenje: Smanjiti poreze, privatizovati i pustiti tržište da samo reguliše.

Ljudi su, prirodno, počeli da traže alternativno rešenje. I kada ga nisu pronašlo u nostalgičnim državno-naionalnim pokretima, okrenuli su se onim rešenjima koja bi mogli da nazovemo socijalističkim.

Ali, kako današnji advokati socijalizma na zapadu u stvari vide socijalizam?

Lakše je opisati šta se tom političkom polu danas ne sviđa, nego definisati široku ideju socijalizma jednom rečenicom. Očigledno je da socijalizam implicira odbacivanje finansijskog kapitalizma - neoliberalizma. Taj sistem je obogatio 1 procenat populacije preko svake mere, i omogućio im političku moć bez presedana, dok su svi ostali stagnirali, izgubili kvalitet života, standard i sigurnost.

Moderni socijalizam odbacuje ideju "humanog kapitalizma" i raskida sa socijal-demokratskom i liberalnom političkom tradicijom koja trguje, prihvata i paktira sa neoliberalnim idejama štednje, organizacijom novih radnih odnosa i tržišta koje se samo uređuje.

Sa druge strane, današnji socijalizam ne deli entuzijazam za apsolutno centralno planiranom ekonomijom.

Zato on na zapadu danas nije jedna, zaokružena, ideologija, već više "socijaldemokratija koja se ne izvinjava" ili "liberalizam sa kičmom". On se zalaže sa raskidanje sa tržišnom ekonomijom, zahteva univerzalni prihod za građane, besplatno školstvo i zdravstvo, mnogo više minimalce i slično.

Raskid sa neoliberalizmom u zapadnim krugovima levice je važan, ali je još važnije da alternativa ne bude samo spisak lepih želja. Posle decenija kritike, pred socijalizmom je zadatak da smisli sistem i da uloži napor u borbi za njegovo uspostavljanje.

Definicija radnika se promenila u 21. veku. Danas je moguće raditi od kuće, raditi u hodu, pomoću sredstava komunikacije, računara, telefona i slično. Vrednost rada u uslužnom sektoru, veb sajtova, digitalnih sadržaja, softvera, uz automatizaciju proizvodnje postavlja socijalizmu izazove na koje on može da odgovori.

Ali, mora da zamisli kako bi izgledala ekonomija u kojoj postoji mešovit sistem i veze između velikog i malog biznisa, društvenog i državno kontrolisanog biznisa, udruženja građana, kućne radinosti i neprofitnih organizacija. Pod neoliberalizmom, veliki privatni korporativni biznis je pružao građanima usluge i robu, na račun javnih preduzeća, državnih preduzeća, malih firmi, porodičnih biznisa i kućne radinosti. On je preuzeo kontrolu nad ekonomijom od države. 

Istovremeno, i proporcionalno tome, ugrožena su prava radnika a povećana prava poslodavaca. Posledice su i kombinacija koncentracije novca i moći u malom broju ruku, opadanje zarada i standarda ukao i usporen ekonomski razvoj. 

Socijalistički program bi oduzeo glavnu ekonomsku aktivnost korporativnom biznisu i preusmerio je u drugačije organizovane privredne činioce. To bi, ukratko, bio obrnut program od onog neoliberalnog programa privatizacije i prepuštanja tržištu. Kapitalne investicije, poput infrastrukture, energetike, resursa i slično, bi bile vraćene u društveno vlasništvo.

Ali, uklanjanje posledica neoliberalizma nije jedini zadatak socijalizma. Njegov glavni zadatak ima društvenu vrednost. On mora da upotrebi tehnologije kako bi omogućio drugačiji društveni razvoj, takav da dugoročno donosi materijalni, društveni, obrazovni i duhovni dobrobit svim ljudima.

Ideja o socijalističkom društvu sa neograničenim pristupom osnovnoj zaradi i raširenim pružanjem besplatnih usluga se čini utopostičkim. Ali, u krahu neoliberalnog sistema vrednosti, utopistička vizija je više nego potrebna. Da bi se ljudi pokrenuli u borbu za promene, više nije dovoljno obećavati im minimalne promene i dotezanje postojećeg sistema.

Socijalisti su kratkoročne akcije i pobede uvek uvezivali u borbu za svoj dugoročni cilj. Zato su, i marginalizovani, ostali baba-roga i osnovni strah kapitalistima i konzervativcima. 

Pokreti na levici su vidljivi. Oni ponovo zadobijaju simpatije i od atomizovanih grupa, polako ali sigurno klize u sopstveno ukrupnjavanje, kako bi zakoračili u centar političke borbe. To je znak svima u socijaldemokratskim partijama da odbace u potpunosti neoliberalizam i da raskinu sa dosadašnjim metodama. Oni moraju da prihvate socijalizam otvoreno, javno i bez zadrške, kako bi svima, i na levici a i u masi naroda bilo jasno da je socijalistička ideja organizovano krenula u borbu.

Izvor: www.theguardian.com

Borba
Komentari

Najvažnije vesti