izvor: SPNS

U borbi za studente i učenike

STUDENTSKI POKRET NOVI SAD! Dualno obrazovanje je put u siromaštvo

Kolumna10.10.2017. 15:53h 16:21h

Razgovarali smo sa Mihajlom Nikolićem, Milanom Davidovićem i Jovanom Repovićem iz Studentskog pokreta Novi Sad o manama dualnog obrazovanja i tome kako režim planira da od mladih ljudi napravi neobrazovanu radnu snagu koju planira da prodaje kapitalistima

BORBA: Šta je to Studentski pokret Novi Sad, ko ste vi, koji su vam ciljevi i šta radite?

MIHAJLO NIKOLIĆ: Mi smo levičarska studentska organizacija angažovana u borbama za studentska pitanja. Naši ciljevi i istovremeno i osnovni zahtevi su besplatno obrazovanje, sprečavanje komercijalizacije visokog obrazovanja, ukidanje studentskih parlamenata i uvođenje studentskih zborova u okviru fakulteta i ukidanje školovanju po principima bolonjske deklaracije koja se pokazala kao neefikasna.

BORBA: Kako bi funkcionisali studentski zborovi koji bi zamenili studentske parlamente?

MIHAJLO NIKOLIĆ:  Studentski parlamenti su postali korumpirana tela koja rade u korist uprava fakulteta ali i političkih partija, naročito onih koje su na vlasti. Članovi parlamenata rade u svoju korist, a ne u korist studenata.
Studentski zborovi su sasvim drugačija ideja. U studentskim zborovima mogu da učestvuju svi studenti i na njima svi mogu da raspravljaju i donose odluke. 
Mi smo održali dva studentska zbora prošle godine. Nakon svakog protesta imali smo po jedan studentski zbor na kojima smo zajedno odlučivali o aktuelnim pitanjima.

Studentski zborovi bi mogli da se održavaju u amfiteatru fakulteta, i uz moderaciju razogovora donesu odluke u najboljem interesu svih studenata fakulteta. To je oblik direktne demokratije i mogućnost da svi koji žele mogu da učestvuju u radu i odlučivanju.

Čest argument protiv studentskih zborova je da neki fakulteti imaju i po nekoliko hiljada studenata, i da fizički nije moguće okupiti sve na jednom mestu. U odgovor na taj argument mi kažemo da nije realno da će na zbor da dođe pet hiljada studenata. To je mnogo manji broj, ali za razliku od parlamenta, zbor je slobodan i u njemu mogu da učestvuju svi studenti koji to požele.

A ukoliko postoji velika zainteresovanost studenata za ovaj način razmatranja naših pitanja, zbor je moguće organizovati i putem interneta, forumski, ili kroz upotrebu postojećih društvenih mreža ili pravljenje posebnog softvera za tu namenu.

BORBA: Kojim argumentima se borite protiv principa studiranja po bolonjskoj deklaraciji?

MIHAJLO NIKOLIĆ: Smatramo da je bolonja jedan okvirni dokument koji svako tumači onako kako hoće. Dakle, ne primenjuje se u praksi kao univerzalni prinicip. Sistem po bolonji radi protiv interesa studenata, podstiče nas da se takmičimo, ne samo jedni protiv drugih, nego i da uvek budemo u trci sa vremenom. Time nas teraju da na uštrb znanja i obrazovanja razvijamo preduzetnički duh i buržoaski način razmišljanja.  

BORBA: Da li to utiče na kvalitet znanja koja studenti stiču?

MIHAJLO NIKOLIĆ: Svakako utiče na kvalitet, zato što stavlja u prvi plan tržište, a znanje tek negde iza.

BORBA: Koji je najbolji put da se pomiri široko obrazovanje i sve više zagovarano usko stručno obrazovanje?

JOVAN REPOVIĆ : Usko stručno obrazovanje ne isključuje opšte humanističko obrazovanje. Ako je neophodno više vremena da se usvoje oba obrasca u toku školovanja, onda bi trebalo produžiti školovanje. Mada mi tvrdimo da opšte obrazovanje i struka ne isključuju jedno drugo. Priroda obrazovanja ne zahteva da ono bude samo usko stručno. Stvar je u tome da se usko stručni model obrazovanja nameće i prilagođava tržištu, a nepotrebno, ili sa predumišljajem, se isključuje opšte obrazovanje kao nepotrebno.

MIHAJLO NIKOLIĆ: To je ona priča, tebi ne treba filozofija, ti si automehaničar. Ne, trebi treba i filozofija. Zato što si pre svega čovek.

BORBA: Zašto se borite protiv uvođenja sistema dualnog obrazovanja?

MIHAJLO NIKOLIĆ: Dualno obrazovanje služi da obezbedi privatnicima najjeftiniju, tačnije besplatnu, radnu snagu. Zakon predviđa da će učenici da rade za pola minimalca i da bude plaćen samo produktivan rad. Zakon ostavlja poslodavcu proizvoljno pravo da proceni šta je produktivan rad. To znači da mogu i da ne plate učenicima ukoliko procene da njihov rad nije bio dovoljno produktivan.

Zakon takođe predviđa da će srednjoškolci da idu na praksu koju Vlada kao predlagač naziva "učenje kroz rad", ali da neće obavezno da rade u svom obrazovnom profilu. Zakon kaže da to mogu da budu i srodna zanimanja. To je ključna stvar. U slučaju da nisu uveli pojam "srodna zanimanja" dete koje uči za automehaničara bi moralo na praksu da ode u automehaničarsku radnju ili preduzeće. A u ovom slučaju, da bi se zadovoljila forma, dete može da ode i kod frigo-mehaničara i da tamo pomaže prilikom popravljanja klima uređaja.

Zbog nedostatka delatnosti u preduzećima, država će da gura klince bilo gde, samo da rade, ne vodeći pri tom računa da li su zaista dobili adekvatnu praksu ili nisu. Ovaj zakon će napraviti od dece fizičke radnike, koji će da rade sporedne poslove.

A čak i ako bi zaista učili u praksi, to nije rešenje. Oni rade, a nisu zaštićeni zakonom o radu, i bivaju izrabljivani i eksploatisani. Rešenje je da škole dobiju sredstva i organizuju kvalitetnu praksu u okviru škole. Rešenje je da država više ulaže u obrazovanje a ne da maloletnike šalje kod privatnika.

Još jedan argument protiv dualnog obrazovanja je i to što će da ukinu mnoge smerove u školama ali i to što će iz stručnih škola da izbace predmete poput filozofije, psihologije, sociologije, likovnog, muzičkog i slično. Ukidaju to pod izgovorom da ti predmeti ne doprinose stručnom ostvarivanju. U elektrotehničkoj školi, na primer, ukida se filozofija a uvodi se predmet "preduzetništvo". Vlast smatra da gotovo nikome nije potrebno opšte obrazovanje.

BORBA: Da li to dovodi do veće klasne podele?

MIHAJLO NIKOLIĆ:  Da. To služi da siromašne zadrži u klasi siromašnih, da budeš radnik i da ti ne dozvoli da ikada postaneš, na primer, filozof. Ti ne možeš da se obrazuješ. Namerno prave još veću klasnu podelu. Imućniji će svoju decu da upisuju u gimnazije, škole koje daju kvalitetnije i šire obrazovanje, dok će deca siromašnih i deca koja odu u srednje stručne škole da ostanu siromašni ili bez jednakih šansi za više i visoko obrazovanje.
Takođe, brojne siromašne porodice će da pristaju na dualno obrazovanje, samo da bi i dete donelo koji dinar u kuću, pa makar i pola minimalca. To je surova stvarnost u Srbiji.

BORBA: Da li se poslodavcu više isplati da angažuje decu iz srednjih škola nego da zaposli svoje radnike?

MIHAJLO NIKOLIĆ:  Da. Taj sistem će da oduzme poslove radnicima. Vlada time ne stvara nova radna mesta, nego omogućuje poslodavcu da ima radnu snagu koju plaća sa pola minimalca, koju ne štiti zakon o radu i koju čak i ne mora da plati. Zašto bi onda on zapošljavao više radnika?

BORBA: To je, dakle, gore i od "rentiranja rada" i agencija za zapošljavanje čija delatnost nije uređena ni jednim zakonom?

MIHAJLO NIKOLIĆ:  Tačno tako. Takođe, poslodavci za isti novac sada mogu da dobiju tri puta više radne snage i tri puta više radnih sati. To je sistem u kojem se krade rad. To je rad bez doprinosa. Ne potpisuje učenik ugovor sa poslodavcem, već škola, koja, kako kaže zakon, taj ugovor potpisuje "u najboljem interesu učenika". Zakon opet ne precizira šta je to najbolji interes učenika.

BORBA: Zakon tu otvara i prostor za korupciju?

MIHAJLO NIKOLIĆ:  Naravno. Direktor škole ima mogućnost da potpiše ugovor koji je u najboljem interesu škole, ili koji je u njegovom najboljem interesu. Prostor za malverzacije je ogroman.

BORBA: Šta ste do sada preduzeli u borbi protiv dualnog obrazovanja?

MIHAJLO NIKOLIĆ:  Na tu temu smo održali smo posećenu tribinu u Novom Sadu. Privukli smo širok sloj građana i razgovarali o problemima i manama koje novi zakon donosi. Pisali smo na društvenim mrežama, argumentujući naše stavove.
U srednjim školama smo delili flajere kojima smo obaveštavali učenike i profesore o problemima koje donosi dualno obrazovanje. Zakon će da ukine mnoga profesorska radna mesta. Učenici su bili zatečeni i zaprepašteni, a i mnogi profesori. Ovim zakonom niko nije oduševljen, ni roditelji, ni profesori ni učenici.

BORBA: Da li ste učestvovali u javnoj raspravi o dualnom obrazovanju?

MIHAJLO NIKOLIĆ: Pokušali smo da se uključimo u javne rasprave u Novom Sadu i u Beogradu i da predstavimo svoje argumente. To je bila farsa. Zamišljena je da bude što je moguće kraća. Rekli su nam da smemo da kritikujemo tačke zakona, ali ne i ceo zakon. U prevodu, ne smemo da dovodimo u pitanje dualno obrazovanje, nego samo da ukažemo na nepravilnosti ili nelogičnosti u tačkama zakona.

BORBA: Ko vam je govorio da ne smete da kritikujete dualno obrazovanje na javnoj raspravi?

MIHAJLO NIKOLIĆ: Predstavnici ministarstva prosvete, predstavnici Privredne komore Srbije, grupa koja je najviše zainteresovana za dualno obrazovanje i naravno moderator, koji je, između ostalog, iz ministarstva.

JOVAN REPOVIĆ: Privrednoj komori se daju ingerencije da određuje tipove obrazovnih profila, kao i potreban broj učenika po profilima. Privredna komora takođe daje licence za lica koja će u praksi da obučavaju učenike.

MILAN DAVIDOVIĆ: Dakle neće biti pedagog sa državnim ispitom taj koji prenosi znanje. Njih će da zamene ljudi koji imaju kurs od nedelju dana. Ti ljudi će da budu odgovorni za dečiji rad kod poslodavca kod kojeg se obavlja "učenje kroz rad". To takođe donosi mogućnost korupcije neslućenih razmera.

BORBA: Da li nešto slično planiraju i za visoko obrazovanje?

JOVAN REPOVIĆ: To su uneli u novi zakon o visokom obrazovanju. Napravili su nekakav nacionali savet u koji su uključeni predstavnici preduzetnika, odnosno PKS, koji će da odlučuje o smerovima na fakultetima.

BORBA: Šta poručujete učenicima i studentima?

Nastavljamo da se borimo za sve naše zahteve. Problemi studenata i učenika su najviše ekonomske prirode. Oko 3.000 studenata godišnje napusti Univerzitet u Novom Sadu. Ali, ima na fakultetima i nepotizma, vrhunski studenti, bez veze, ne mogu da računaju da će da postanu asistenti. Takođe, kritikujemo malverzacije sa budžetom. Na filozofskom fakultetu, na primer, izveštaj kaže da su potrošili 500.000 dinara na hranu za mačku, za godinu dana.

Ivan Điković / Borba.rs
Komentari

Najvažnije vesti