No way like american way, Izvor: rarehistoricalphotos.com

Intervju: Robert Mekčezni o medijima i politici - 2. deo

U slomu kapitalizma levica je jedini izbor

Kolumna31.07.2017. 12:07h 12:10h

Profesor komunikologije na Univerzitetu države Ilinosi o društvenim promenama

Robert Mekčezni je profesor komunikologije i medija na univerzitetu UIUC u američkoj državi Ilinois. Mekčezni je stručnjak na polju istorije i političke ekonomije u komunikacijama. Bavi ze slobodom medija i ulogom koju mediji imaju u kapitalističkim društvima. Suosnivač je nacionalne američke organizacije “Free press”.Narodni i građanski pokreti koji su se protestima suprotstavili postojećem političkom modelu zadobili su široke simpatije Amerikanaca.

SAD su doživele uspon veoma jakog pokreta “Okupiraj” i zahteve velikog broja ljudi za društvenim promenama. Zašto Američka politika na gotovo svim nivoima nije imala volju da komunicira sa svojim građanima?

Ako gledate Ameriku samo kroz izborne rezultate, pomislićete da su svi Amerikanci zadovoljna populacija koja podržava vladavinu korporacija, koja zahteva da bogataši plaćaju niske poreske stope, koji žele da ukinu javno školstvo i javni sistem zdravstvene zaštite i koji žele da njihova zemlja ratuje sa gotovo svim drugim državama na planeti.
Ali, ako dođete u Ameriku, videćete da za to glasa manjina, i to ne bilo kakva, već prepoznatljiva manjina. Većina građana je potpuno odvojena od političkog sistema, smatra da se taj sistem otuđio i da više nema nikve veze sa žiteljima Amerike. To je izvor ogromne frustracije za prosečnog Amerikanca, i otud protesti protiv desničarski orjentisanih lokalnih vlada i federalne administracije.
Amerika se menja. Životni standard je pao. Nejednakosti su ogromne. Tržište rada koje bi trebalo da zapošljava mlađe ljude je u stanju u kakvom je bilo tokom velike ekonomske krize tridesetih godina prošlog veka. Sindikati praktično ne postoje a uslovi rada su grozni. Kvalitet života u Americi je sve lošiji, a politički sistem ne čini ništa da situaciju popravi. U stvari, takav politički sistem je generator teške situacije. Otud tolike eksplozije nezadovoljstva, a to je samo početak.
Ako pogledate odnos medija i političkog sistema prema kampanji koju za predsedničku nominaciju vodi Berni Sanders, videćete da ga je u nekim momentima, establišment tretirao kao da je pedofil ili nešto još gore od toga. Zašto? Zato što je počeo da koristi reč “socijalizam”, koja je u političkom životu Sjedinjenih Država bila zabranjena sto godina. Ali, uprkos napadima, Sanders je uspeo da odbrani taj pojam i da ga učini popularnim. Veliki broj mladih, nezaposlenih i nezadovoljnih, izgubivši poverenje u kapitalizam, se iz dana u dan okreće ideji socijalizma. To su razlozi zbog kojih Sanders doživljava užasno loš tretman u medijima, koji se prema njemu ophode kao da je pedofil pa čak i gore, dok o Hilari Klinton izveštavaju kao da je naslednica Sjedinjenih Država. Možda Sandersu nije suđeno da bude pobednik, ali njegov značaj leži u tome što je Amerikancima približio sjajnu tradiciju socijalizma.
Amerika je u pokretu. Sve više građana uviđa u kakvoj zemlji bi trebalo da živimo. Sandersova kampanja je samo još jedna eskalacija tog stava, i mislim da će to da se nastavi.

Rekli ste da je socijalizam u SAD sve popularniji među radničkom klasom, mladima i nezaposlenima. Uspon “radikalne levice” u mediteranskoj Evropi, na Islandu, u Irskoj a od nedavno i u Velikoj Britaniji podržao je veliki broj građana. Nasuprot tome, u nekim državama Zapadne Evrope, jača popularnost nacionalističkih i čak i otvoreno fašističkih ideja. Čini se da je, i pored narastajućeg fašizma, levica shvaćena kao najveća opasnost i najviše je na udaru mejnstrim medija. Zašto na zapadu postoji toliko veliki strah od levice?

Čovek ne mora da bude mnogo mudar kako bi odgovorio na to pitanje. Socijalizam kaže da je suštinski problem čovečanstva to što je najveća količina bogatstva koncentrisana u rukama malog broja ljudi, da to generiše najveće društvene probleme, i da to, na ovaj ili onaj način, mora da se promeni.
Budući da bogataši imaju ogroman politički i medijski uticaj, za njih su promene na koje poziva levica izuzetno loša ideja, budući da oni najviše profitiraju od nejednakosti.
Kapitalizam je omanuo, kako u Americi tako i u drugim delovima sveta. Dolazak Džeremija Korbina na čelo Laburističke partije u Velikoj Britaniji govori mnogo. Nikada u svojoj istoriji Laburisti nisu imali predsednika koji je bio veći levičar, a radi se o partiji koja je bila prilično okrenuta levici u prvoj polovini dvadesetog veka. Berni Sanders je u Americi bukvalno izašao iz mišije rupe. Kandidat koji pre dvadeset godina ne bi dobio više od dva odsto glasova je danas ozbiljan u trci za nominaciju za predsednika države. Pokreti na levici niču širom mediteranske Evrope. Naravno da korporativni mediji nisu oduševljeni i da će da se ponašaju prema takvim snagama i ljudima kao da su to potpuni ludaci. Ali, sa druge strane, mejnstrim partije ne nude ništa, budući da su korumpirane i da služe politici kakvu klasa bogataša želi da sprovodi. Oni su u stanju da funkcionišu samo kada je sa ekonomijom sve u redu. Ali, kapitalistička ekonomija odavno nije u redu, i nema izgleda da će da se popravi, čak ni dugoročno. Ulazimo u period u kojem je, posle više od dve stotine godina, kapitalizam konačno skrenuo sa kursa.
Jasno je da će svet morati da doživi fundamentalne društvene promene. Očigledno je i kakve bi to promene trebalo da budu. Demokratska promena društvenog i ekonomskog okvira bi trebalo da bude takva da jednako zastupa interese svih ljudi. Čini se da je to racionalan, human i demokratski način da rešimo probleme. Istorija nas uči da kada propadnu ekonomije i ljudi izgube poverenje u ustaljenu politiku, izraste i ojača demokratska levica, ali, na žalost, ojačaju i nedemokratski i fašistički pokreti. Oni svoju snagu nalaze u povećanim državnim izdacima za nezaposlene, policijskoj državi i militarizmu. Kako bi opravdali nasilje uvek satanizuju jedan sloj ili klasu građana, koristeći rasizam ili šovinizam. Tako su radili ranije, tako rade i sada.
U svakoj krizi, pa i ovoj danas, stojimo na raskrsnici. Ili ćemo da odaberemo levicu i put ka socijalizmu, ili ćemo da se uputimo na drugu stranu, ka fašizmu, za koji nisam verovao da u mom životnom veku može da se vrati, ali koji se pojavljuje ponovo svuda u svetu.

Pages

Borba.rs
Komentari

Najvažnije vesti