Izvor: pixabay.com

Masovno uveravanje u ispravnost nekog izbora nas sve više u stvari gura dalje od tog mišljenja i stava bez obzira koliko je ispravan

Zamena teza iliti ‘Kako je (i) Holivud usrao motku?’

Kolumna01.09.2017. 02:20h 02:20h

Prepravljanja istorije je uvek bilo ali je prepravljanje fikcije, posebno u svom SF delu, je  poprimilo epske razmere

Znate sve one zezancije na račun vegana i njihove sušte potrebe da svima saopšte i sve ubede u superiornu ispravnost sopstvenog izbora? Ja imam vrlo stvaran i prisutan problem u vezi sa tim iako nemam lično ni na najdubljem nivou nešto protiv vegana (ok, priznajem da ne mogu da razumem kako neko ne voli meso, ali kapiram da je ok jer i ja jednako složim grimasu na oduševljanje ribom, pa se razumemo) ili bivših pušača koji su strasniji u ubeđivanju o štetnosti duvana od nikad-probao nepušača ili pak jehovinih svedoka i njihove neopisive potrebe da mi na sitna creva objašnjavaju suštinu vere. Nemam ništa protiv ni jedne od ovih kategorija, zaista poštujem pravo na svačiji izbor (i da to podrazumeva i suprotno - da i ja imam pravo na svoj izbor koji ne znači nužno ‘hejtovanje’ onog drugog). 
   E, sad u čemu je problem i kakva je veza ‘prokuženih’ vegana i naslova? Naizgled nikakva. Ali provlači mi se jedna vrlo frustrirajuća misao, nažalost sve intenzivnije, o tome kako mene (a i veliki broj ljudi oko mene) masovno uveravanje u ispravnost nekog izbora, mišljenja i stava, agresivno nametanje njegove ispravnosti, sve više u stvari gura dalje od tog mišljenja i stava iako ga suštinski smatram ispravnim - ili barem ok. Još gore - sama ideja se do te mere izvitoperuje da počinje da poprima svoju ružnu suprotnost i dovodi do apsolutne zamene teza.

Baciću ti koru hleba dok jedem pečenje

   Pre neki dan, kao usputna, provukla se vest o tome da je “Prohujalo sa vihorom” skinut sa repertoara bioskopa nakon 34 godine jer ‘nije rasno osetljiv’. Zablenula sam se u naslov i nisam imala snage čak ni da pročitam tekst. Ispostavilo se da je najlakše istoriju gurnuti pod tepih. Znam da ću da zvučim surovo i odvratno, ali šta će biti jednoga dana kada neko zaključi da npr. filmovi o holokaustu vređaju nečiji (pa zaista ne znam šta bi mogli da vređaju, ali eto)? Pri tom, ova teorija uopšte nije ‘umišljena’ - skoro sam gledala neki dokumentarac u kome se provuklo pitanje (okruglo pa na ćoše) da li se mlade generacije, posebno u Izraelu ‘opterećuju’ nasleđem holokausta? Da li je baš potrebno da se o tome sada toliko govori? Da, jeste. Jer imamo pileće pamćenje. Jer ćemo dozvoliti da se ukine filmski klasik - baciću ti koru hleba dok jedem pečenje varijanta. 
  Ali prepravljanje istorije manje-više, toga je uvek bilo. Prepravljanje fikcije, same po sebi slobodoume i posebno u svom SF delu daleko moralno i etički u ispitivanju odnosa i predrasuda ispred svog i bilo vremena je, sa druge strane, poprimilo - pa, epske razmere. Pošto smo apsolvirali nedostatak raznolikosti boje kože u popularnoj epskoj TV sagi ‘Igra prestola’ uz demonstraciju nepoznavanja srednjevekovne istorije Evrope sa više strana - optužitelja, branitelja i autora, pitanje zašto bi neko u SAD gledao ekranizaciju  ‘Vešca’ u kojoj su sve belci (ovo čak ne želim da komentarišem!), pitanje rodne ravnopravnosti lansirano je u nebeske sfere!
  Ili možda nije. Na stranu što je Holivud uspeo da, po ko zna koji put, usere kraj veoma uspešne franšize (izvinjavam se na izrazu ali realno najbolje opisuje stvarnost) i jednu dobru i konačno originalnu ideju je sveo na mešavinu ljubića i omladinske fantastike.  Šlihtanje fanovima i strah od i/ili šlihtanje aktuelnim politikama poprimilo je one već pomenute epske razmere.
  A sve je obećavalo na početku. Moram u startu da se ogradim - ja sam fantastičar koji je čitao knjigu ali vrlo brzo odustao od serije. Međutim, potpuno je nemoguće ostati neupućen u događanja, hteo ne hteo. A ono šta vidim i čujem, sve manje mi se sviđa.

Sve na oltar političke korektnosti

  'Igra prestola' (zadržaćemo se na tom nazivu) je počela sa postavkom u jednom srednjevekovnom, izrazito patrijarhalnom! okruženju i sa izuzetno dobrom karakterizacijom likova. Na samom početku imamo sve arhetipove ženskih ličnosti prikazane i oličene u većim ženskim ulogama i nije teško da se stavimo u poziciju ni Kejtlin ni Ajre niti Sanse, pa ni udarene Sersei. Na kraju serije, doživljavamo doslovnu primenu sistema kolo sreće se okreće pa imamo potpunu dominaciju ženskih likova pred kojima svi puze, udovoljavaju im i dahću za njima ko kerovi u teranju. A karakterizacija izgleda ovako:
Sersei - kučka (ok, ovo smo već znali)
Arja, Sansa - kučka
Deneris - kučka
Brijena - kučka (? - ovde baš nisam sigurna ali sam sklona da pomislim posle one izjave Džejmiju)
  Ispuštena je mogućnost da se ženski likovi razviju u ZAISTA snažne ličnosti (patrijarhalno okruženje bi bilo idealno da takav razvoj dobije na težini i smislenosti). Umesto toga mi imamo niz identičnih, apsolutnih ludača koje se međusobno krve i gomilu vitezova koji su se negde između 6. i 7. sezone rastali sa pameću, višegeneracijskim sistemom vaspitanja, oslepeli za ceo ženski rod oko njih, i počeli da se, kao drogirani, ponašaju kao one čupave papuče što su ovih dana popularne da se šetaju Knez Mihajlovom ulicom. Joj. 
  Super poruka mojim ćerkama. A i mom sinu. I pre nego se zgrozite i sablaznite i šta već nađete kao izgovor da me optužite za patrijarhalnu zatucanost, ajde lepo da stavimo prst na čelo i da razmislimo.
  Da li je ok da učim bilo koje od svoje dece da je samo na osnovu pola superiorno? Da li treba da naučim ćerke da budu 'kučke' ili sina da bude 'gazda'? Ili i jedno i drugo istovremeno pa da im stvorim preduslov za apsolutni i sveopšti kuršlus od života? Da li je 'kučka' koncept (ili čupava papuča iz Kneza) slika kako treba da izgleda žena koja je svesna svojih kvaliteta i mogućnosti? Da li je to dobar uvod u to da ga naučim da se drugi čovek - ČOVEK - poštuje u svim situacijama i bez obzira na bilo koje obeležje (pol, rasu, jezik, veru...)? Da li je Sersei ili Deneris model ili Sansa model žene toliko bolji od modela koji nudi Vivijen Li u 'Prohujalo s vihorom'?
  Meni se sve ovo čini kao apsolutno nasilje nad rodom, polom, bojom kože, nad fanovima i nad zdravim mozgom. Ono 'sjaši Kurta da uzjaši Murta' zarad političke korektnosti. 
  A suština ne valja i u ravnopravnosti po bilo kojoj osnovi nismo se makli s polazne tačke, pa to ti je... 

Mira Satarić
Komentari

Najvažnije vesti