Kritika neodgledane predstave

„Olimp: U slavu kulta tragedije“

Kultura25.09.2017. 13:21h 07:39h

Od našeg “specijalnog“ izveštača

Predstavu nismo gledali, no inspirisani mnogobrojnim hvalospevima prestoničkih ocenitelja pozorišta koji tu istu predstavu isto tako nisu pogledali, (sigurno ne celu...) nalazimo da imamo pravo o tome nešto napisati.

Glavna osobenost pozorišta je da se dešava u trenutku izvođenja pred publikom i upravo za tu publiku. Ovo delo i pored nesumljive provokativnosti i visoke stilizovanosti, jednostavno nije pozorišno.

Publika je, samim konceptom, onemogućena da bude deo izvođenja. Sa druge strane se podigla predivna New Age diskusija, te šta je primereno a šta ne da prikaže na sceni, šta se može a šta ne prikazati na državnoj (tako nevinoj) televiziju, ko je duže izdržao da ne spava a ko je spavao na sedištu, ko je bio a ko ne na predstavi, kakvi su ljudi koji kupuju karte za ovako nešto, i da li ih uopšte kupuju.

Ko je odlučio da narodne pare troši na Ovo, umesto da da našim divnim umetnicima koji su svakako u stanju da naprave nešto površno.

Slaviša Rajković
Komentari

Najvažnije vesti