foto: fcs.rs

Reditelj filma "Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato" kaže da je zadovoljan reakcijom publike ali da nezna da li su ljudi spremi da veruju u čuda

Srđa Penezić: Ljudi će uvek da veruju u bolje

Kultura15.08.2017. 15:35h 15:35h

Glavnu ulogu igra Slavko Sstimac, afilm je kao bajka za odrasle koja priča o tome kako bi život mogao da bude lep kada čovek ne bi bio čoveku vuk

Reditelj, scenarista i producent filma "Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato" Srđa Penezić kaže da je zadovoljan reakcijom ljudi koji ga posle projekcije grle, ali da je veliko pitanje da li su publika i okolina spremni za takvu priču, da li još uvek mogu da se pričaju bajke.
"Neko može da kaže prošlo je vreme za bajke, moramo da se suočimo sa realnošću, ne smemo više da zaluđujemo sebe i verujemo u bolje sutra ili u dobro danas, a svi znamo koliko možemo ili ne da poverujemo u to", rekao je Penezić na konferenciji za novinare u Vrnjačkoj Banji.
Kaže i da veruje da je moguće da će ljudi uvek moći da sanjaju i da će uvek moći da budu bolji i da veruju u bolje.
Film "Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato", u kome glavnu ulogu igra Slavko Sstimac, u startu je opisan kao bajka za odrasle o tome kako bi život mogao da bude lep kada čovek ne bi bio čoveku vuk.
Producent Vesna Golubović je rekla da su film snimali sa uverenjem da treba da naprave nešto pozitivno, da kažu ljudima u ovom regionu: "Alo ljudi, dobro je biti dobro".
"Mi smo okruženi urušavanjem svih vrednosti i institucija i ostala nam je samo ljudskost i dobrota kojoj treba svi da se vratimo, da je se podsetimo jer, kako kaže naš junak, svaki čovek je u suštini dobar. Svi žele dobro pa i oni najgori kriminalci vole da imaju dobrog ortaka, dobrog lekara, dobru vaspitačicu", kaže Golubović.
Ona smatra da ma koliko da su ljudi cinični, ne mogu zaobići tu dobrotu i bez nje se ne može živeti.
Golubović je ispričala da im je nakon projekcije na festivalu u Zagrebu prišao čovek i rekao: "Da je ovaj film napravljen pre rata, rata ne bi bilo".
"Dirnulo nas je to naivno verovanje da film može nešto da zaustavi. Svi smo maltene zaplakali kao što je i on", dodala je ona.
Na konstataciju o prisustvu dihotomije u filmu - Hobsove misli da je čovek čoveku vuk i da su u suštini svi ljudi dobri, Penezić kaže da čovek može da proba da ignoriše tu činjenicu da je čovek čoveku vuk i da je to savet koji daje ljudima.
"Tu moramo da dodamo i treću misao za koju kažu da je nastala u mom kraju (Užice), a to je da su lud i dobar dva brata. Ta me i najviše nervira pa je bilo zgodno da se i ona ubaci u film", rekao je Penezić.
On je naglasio da postoji dobar čovek i mali broj ljudi koji bi hteli da budu dobri.
"Ljudi grabe, ubijaju se da dođu do što više para, a zapravo provode život tražeći nekog da ih voli zbog njih samih. Svim bogatim ljudima je najvažnije da znaju da ti njih ceniš zbog njih samih, a ne zbog toga što su ukrali. Ja verujem da postoji samo dobrota, samo što oni koji grabe pokazuju više energije", istakao je Penezić.
Film prati glavnog junaka tokom više decenija i u drugom planu su ideološke i političke promene, a Penezić kaže da se trudio da se manje bavi političkim promenama, a više kako one utiču na ljude i lakoćom sa kojom se ljudi prilagođavaju novim situacijama, koliko je lako izaći iz jedne i ući u drugu partiju.
"Kao da nam je to neka nacionalna osobina. Jednom broju ljudi, srećom manjem, to veoma lako pada. On će mrtav ladan da se pojavi i priča o demokratiji, a ja se sećam šta je pričao pre nekoliko godina. Meni je to više kao vic, nešto zanimljivo", istakao je Penezić.
Pojasnio je da se nisu bavili politikom nego ljudima tokom nekoliko decenija, a usput se menjala politika.
"Meni nikad politika nije zanimljiva sama po sebi nego su mi zanimljivi ljudi, kako žive, kako se snalaze u tim vodama", dodao je Penezić.
Golubović se nadovezala da je lik novinarke "malo više zahvaćen" politikom.
"Mediji su najodgovorniji. Oni su palili i pale i dalje kada treba i nikad ne gase. Ljudi od Sirije i Libije do bivše Jugoslavije gase svojim životima i nesrećom ono što po naredbama rade mediji", primetila je Golubović.
Na pitanje da li su pričom o dobroti želeli da postave elemenat za konstituisanje novog društva, da na toj ideji možemo da gradimo novu budućnost, Penezić je primetio da je film "suviše nebitna stvar da bi se moglo bilo šta graditi na tome".
"Divno bi bilo da bude malo bolje. Samo mogu da poželim svima nama da se vidimo za nekoliko godina i da kažemo: Sada je malo bolje nego 2017. Ne znam koliko je to realno, ali je lepo verovati da je moguće", rekao je scenarista i reditelj.
Konstatovao je da ljudima film znači samo par dana nakon što ga pogledaju.
"Nemoguće je da im to ostane tri meseca kasnije. Tu je život, čovek mora da ide, da traži posao, ovde je teško i dobiti i održati posao. Zzivot je realnost i zato i pravimo filmove, koji nisu, da bi dali ljudima par sati neke prijatnosti", rekao je Penezić.

Borba.rs
Komentari

Najvažnije vesti