izvor: dow jones index, PROGage Skidmore, flickr

Nova svetska ekonomska kriza?

JUČE KRAHIRALA BERZA U AMERICI: UZROCI I POSLEDICE

Svet06.02.2018. 11:59h 12:08h

Panika je počela a saveti "kako da trgujete na berzi i ublažite štetu" već niču kao pečurke, ali za razliku od malobrojne više srednje klase i bogatih investitora, više od pet milijardi svetske sirotinje nema šansu da promeni sopstveni ekonomski položaj.

Pošto je mesecima bila na autopilotu, ekonomija SAD je juče, u ponedeljak 5. februara, "natrčala" na gigantsku rupu na putu. Berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones industrial average) zabeležio je pad vrednosti za više od 1.500 bodova, pošto je u petak pao za 665. Ukupno, berzanski indeks je pao za oko 2.000 bodova.

Šta se to dešava sa ekonomijom SAD?

Ako bi gledali činjenice, Vol Strit bi trebalo da sbude stabilan. Trampova administracija je umanjila porez na prihod, ekonomija se ubrzala. Bruto domaći proizvod na godišnjem nivou raste za 3 odsto, beležeći istu cifru u poslednja tri kvartala i to pošto se odbije inflacija. Prosečna plata je takođe porasla za 2.9 odsto. Ovo predstavlja najveći rast plata u poslednjih devet godina, odnosno od kako su ameriku i planetu udarile posledice globalne ekonomske krize.

Kako je onda moguće da pored svih pozitivnih pokazatelja rasta, vrednost deonica vrtoglavo juri u suprotnom smeru, toliko da mnogi već trče da unovče i rasprodaju svoje akcije. Da li možda veliki znaju šta se iza brega valja?

Očigledno je da inflatorni procesi jačaju. Prirodni rast i ekspanzija ekonomije i rast ličnih dohodaka kreira inflaciju. Inflaciju, koja u poslednih trideset godina nije bila realna opasnost za ekonomiju SAD.

Da li je inflacija opasnost za SAD?

Inflacija se zahuktava. Bez obzira na to što je rast cena za sada tik iznad dva odsto, lični dohodci bi, sudeći po izjavama ekonomista trebalo još više da porastu do kraja godine. Ali, problematično je što, i pored ogromne količine radne snage koja je dostupna, i činjenice da bi rast zarada trebalo da obezbedi veću potrošnju i time kreira nova radna mesta, broj zaposlenih se u poslednja četiri meseca drži oko 63 odsto, a u januaru je konkretno bio 62.7 procenata.

Ako je taj procenat, ukupan broj ljudi voljnih da rade, i pored novih radnih mesta, kompanije će biti prinuđene da ponude još veće plate, kako bi zanteresovale radnu snagu koja im je potrebna. To znači da će morati da "štrpnu" procente sopstvenih profitnih margina kako bi isplatili radnike.

Ipak, sama visina plata ne može da bude originalni uzrok inflacije. Kako tvrde ekonomisti, uzrok je to što je rast domaćeg BDP-a nadmašio stopu nezaposlenosti, prvi put od kako su SAD počele da se oporavljaju od ekonomske krize. Da li je Trampovo "zatvaranje Amerike" napravilo svojevrstan balon, koji tu situaciju ne čini realnom. Da li to uviđaju veliki igrači na berzi, i povlače se "na vreme", postajući tako deo formule koja iznova i iznova stvara krize?

Čemu strah ako je ekonomija zaista dobra?

Dodatni strah ulagačima u deonice stvara i činjenica da većina ne zna kako će da reaguju Federalne rezerve. Strah Vol Strita nije okrenut dešavanjima koja su van ljudske kontrole ili proces određene matematike. Investitori su se uplašili da kao odgovor na situaciju, banke rapidno ne podignu kamatne stope. Ukoliko bi se to dogodilo u ovako usijanoj ekonomskoj situaciji, to bi bio prvi korak ka vrtoglavom krahu berze i novoj ekonomskoj krizi.

Da li su banke pokretači kriza? Mnogi na ovo pitanje odgovaraju potvrdno? Očigledno ljudi imaju više poverenja u trgovinu, nego u banke. Američki ekonomisti tvrde da za ovu situaciju ne mogu da okrive FED, i obrazlažu da je novi predsednik federalnih rezervi zvanično stupio na dužnosti u ponedeljak popodne, posle tačke u vremenu u kojoj je vrednost akcija počela da tone, te da svakako nije bilo vremena za bilo kakav potez sa njegove strane.

Da li postoji matrica?

Drugi pak ukazuju na istorijske "koincidencije", poput one iz 1987., kada je berza pala, tek nekoliko nedelja pošto je se kao šef FEDa ustoličio Alan Grinspen, pred kraj Reganove administracije, a u jeku ekspanzije redizajniranog kapitalizma kojeg danas mnogi nazivaju neoliberalizmom.

Isto se dogodilo 2006. kada je postavljena nova uprava FED-a, a godinu dana kasnije počeo ekonomski krah bez presedana u poslednjih pola veka, koji je izazvao globalnu ekonomsku krizu, od koje se svet, i danas, deset godina kasnije, još nije u potpunosti oporavio.

Ekonomisti već počinju da savetuju amerikance kako da "rekonfigurišu" svoje trgovanje na berzi, kako bi ublažili moguću štetu. Panika je počela. Međutim, za razliku od američke srednje klase, bogatih investitora i venture kapitalista, i njihovih pandana u bogatim državama, više od pet milijardi svetske sirotinje, koja u proseku živi sa 2 dolara dnevno, nije u situaciji da bilo kakvom trgovinom značajno promeni svoju ekonomsku situaciju. Bez obzira na to da li znaju ili ne znaju za krizu koja preti.

Prethodna svetska ekonomska kriza je izazvala ratove za energente i građanske ratove, milione raseljenih, rast terorizma, pad vrednosti stope svetskog mira, veću toleranciju i rast neofašističkih pokreta, dolazak na vlast ekstremne desnice i mnoge druge pojave koje imaju razarajući uticaj na društvo. Pored toga, svet je zakoračio u novi hladni rat, a zagovornici detanta između novih imperijalnih sila, na svim stranama, očigledno nemaju dovoljno jak glas.

Ima li pameti ili je globalna politika "Titanik"?

Ratovi robom i energentima su završeni. Rat novcem traje. Da li smo, i koliko blizu oružanog sukoba koji nadilazi "proksi" ratovanje i da li administracije "velikih", na čelu sa osobama kao što su Putin, Tramp, Merkel ili Đinping imaju kvalitet da izbegnu ono što su izbegli Kenedi i Hruščov, ostaje da se vidi.

Jedno je sigurno. Postojeće društveno uređenje, koje koči tehnički i intelektualni napredak čovečanstva, njegov monetarni sistem i slepa vera u neoliberalni sistem koji razara države je uzrok ogromne nestabilnosti. Taj pritisak javno-privatnih konglomerata na državne politike, čiji je cilj isključivo veća profitna margina, a preko leđa i po džepu ljudi koji rade, pre ili kasnije će da dovede do dalje i još veće nestabilnosti, društvenog kraha a u najcrnjim simulacijama i globalnog oružanog sukoba.

 

Borba
Komentari

Najvažnije vesti