Rusima zabranjeno da putuju u Ameriku

SAD blokirale izdavanje turističkih viza građanima Ruske federacije

Rusima zabranjeno da putuju u Ameriku

Ambasada je objasnila da će ranije zakazani intervjuui biti otkazani, kao i da će gradjani biti obavešteni o tome

Sjedinjene Američke Države će od 23. avgusta suspendovati izdavanje neemigrantskih viza širom Rusije, saopštila je američka ambasada.
Procedura za izdavanje viza će se nastaviti od početka septembra, ali samo u Moskvi, navodi danas agencija Tass.
Suspendovanje izdavanja neemigrantskih američkih viza u Rusiji je posledica odluke ruske vlade o proterivanju 755 američkih diplomata.
"Počevši od 1. septembra svi razgovori za dobijanje neemigrantskih viza obavljaće se samo u ambasadi SAD u Moskvi", navodi se u saopštenju.
Ambasada je objasnila da će ranije zakazani intervjuui biti otkazani, kao i da će gradjani biti obavešteni o tome.
Procedura je suspendovana u američkim konzulatima u Sankt Peterburgu, Jekatrinburgu i Vladivostoku.
Ambasade i konzulati u Rusiji ostaviće dovoljan broj zaposlenih za obavljanje ključnih aktivnosti, navodi se u saopštenju.
Restrikcije na izdavanje neemigrantskih američkih viza u Rusiji biće na snazi zbog posledica povlačenja američkih diplomata, navodi se u saopštenju.

Category
Option
Type
Author

Naoružani nacisti marširaju ulicama SAD

Vanredno stanje u Šarlotsvilu u Virdžiniji ne prolazi

Naoružani nacisti marširaju ulicama SAD

U neredima je poginula jedna a povređeno 19 osoba

Šarlotsvil - Pripadnici Kju Kluks Klana i desničari-fašisti marširaju ulicama u pratnji naoružanih paravojnih formacija.
Na skupu "Ujedinimo desnicu" organizovanom u nameri da poveže i učvrsti brojne rasističke grupu u cilju da "zaštite" lokalne zajednice, a u stvari da efektivno, oružanom silom oružja preuzmu kontrolu nad Šarlotsvilu i okolnim mestima.
Antifašistički skupovi su takođe zapalili trgove i ulice Šarlotsvila. Desničari su odmah počeli sa napadima na anti-fa organizovane grupe, u kojima je poginula žena stara 32 godine, a još 19 ljudi lakše ili teže povređeno.
Antifašisti i studenti su se brzo organizovali i opkolili naciste. Više od dvadeset pripadnika desničarskih grupa, naoružanih jurišnim puškama, čuvalo je mali broj pripadnika rasističkih organizacija.
Guverner Virdžinije objavio je vanredno stanje i upotrebom jedinica policije i nacionalne garde evakuisao opkoljene ultra-desničare.
 

Category
Option
Type
Author

Američki antifašisti u protestu

Protesti širom SAD zbog ekstremističkog divljanja u Virdžiniji

Američki antifašisti u protestu

 Policija je saopštila da je koristila biber sprej i šok bombe kako bi razbila demonstracije

Protesti protiv mrženje i rasizma održani su širom SAD, pošto je posle skupa ekstremih desničara u Virdžiniji izbilo nasilje.
Demonstranti su sinoć od San Franciska do Njujorka rekli da su primorani da reaguju na skup belih suprematista, preneo je Asošijeitd pres.
Na nekim skupovima je fokus bio na podršci ljudima koji su na udaru ekstremnih desničara, dok su se na drugima zalagali za uklanjanje simbola posvećenih Konfederaciji, što je bio i povod za okupljanje suprematista u Šarlotsvilu u Virdžiniji.
Demonstranti su takodje krivili administraciju predsednika Donalda Trampa za koju organizatori sinoćnjih skupova kažu da je podstakla suprematiste.
"Ljudi treba da se probude, priznaju ovo i pruže otpor bez straha jer to treba uraditi", rekao je Karl Diks, lider grupe Odbaci fašizam koja je organizovala demonstracije u Njujorku, San Francisku i drugim gradovima.
U Sijetlu su se okupile i stotine ljudi na skupi koji je organizovala grupaPatriotska molitva koja podržava Trampa. Policija je privela tri osobe i zaplenila oružje kad je došlo do kontakta Trampovih pristalica i njegovih protivnika.
Suprotstavljene grupe demonstranata su bile odvojene barikadama. Policija je saopštila da je koristila biber sprej i šok bombe kako bi razbila demonstracije pošto su pirotehhnička sredstva bačena policajce.
U Denveru se nekoliko stotina demonstranata okupilo kod statue Martina Lutera Kinga i održalo marš do državnog parlamenta. U gradu Ford Kolins, takodje u Koloradu, demonstranti su uzvikivali: "Svako je dobrodošao. Nema mrženje, nema straha".
Demonstranti su u Njujorku s nekoliko lokacija marširali ka Trampovoj kuli na Menhetnu, tražeći od predsednik kritikuje organizacije belih nacionalista koje su učestvovale u sukobima u Šarlotsvilu.
U Šarlotsvilu u Virdžiniji u subotu je izbilo nasilje pošto su se neonacisti, skinhedsi, pristalice Kju-kluks-klana i drugi ekstremisti okupili, kako su rekli, "da vrate Ameriku", kao i da iskažu protivljenje uklanjanju statue komandantu snaga Juga (Konfederacija) u Gradjanskom ratu Robertu Liju. S druge strane, okupili su se protivnici ekstremnih desničara, posle čega je došlo do sukoba i uličnih tuča.
Jedna žena je poginula kada je automobil uleteo u mirni skup protivnika rasizma i suprematista. Policijski helikopter, angažovan za smirivanje nereda, pao je u šumu izvan grada, a dva policajca su poginula.
Na mestu sukoba u Šarlotsvilu sinoć je održano bdenje.
Uticajni američki beli nacionalista Ričard Spenser, koji je prisustvovao skupu, negirao je odgovornost za nasilje i optužio demonstrante s druge strane i policiju.
Tramp je osudio "preterano iskazivanje mržnje, netrpeljivosti i nasilje s mnogih strana", što su odmah kritikovali članovi opozicione Demokratske partije ali i neki republikanci navodeći da je time svalio krivicu na obe strane. Bela kuća je posle dodala da osuda "uključuje bele suprematiste, Kju-kluks-klan, neonaciste i sve ekstremističke grupe".

Category
Option
Type
Author

Na koga se naoštrio Tramp?

SAD nastavlja sa političkim pritiscima na Severnu Koreju

Na koga se naoštrio Tramp?

Savet bezbednosti UN uveo nove sankcije Pjongjangu

Američki predsednik Donald Tramp pohvalio je danas druge zemlje sveta zbog bavljenja problemom raketnog programa Severne Koreje, samo nekoliko dana nakon što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo nove sankcije Pjongjangu zbog dva testiranja interkontinentalne balističke rakete u julu.
"Posle dosta godina neuspeha, države sveta se udružuju kako bi konačno rešile opasnost koju predstavlja Severna Koreja. Moramo biti oštri i odlučni", napisao je Tramp na svom nalogu na Tviteru, a prenosi agencija Rojters.
Tramp je, takođe, dodao da su najnovije sankcije Pjongjangu potrebne kako bi se ograničio nuklearni program te zemlje.
Savet bezbednosti UN je u subotu usvojio rezoluciju kojom se uvode nove sankcije Severnoj Koreji.

Category
Option
Type
Author

Ko su psi čuvari korporativne Amerike?

Intervju: Robert Mekčezni o medijima i politici - 1. deo

Ko su psi čuvari korporativne Amerike?

Profesor komunikologije na Univerzitetu države Ilinosi o slobodi medija i društvenim promenama

U situaciji u kojoj se nalaze Sjedinjene Države, stiče se utisak da mediji u SAD namerno izbegavaju da pišu o važnim temama, kao što su ekonomska kriza, politika kao porodični biznis (Buš, Klinton), narodni protesti, dok sa druge strane ogromnu medijsku pažnju poklanjaju pojavama poput Donalda Trampa. Sa kojim problemima se suočavaju mediji u SAD i iz kojih razloga je komunikacija između medija i javnosti na toliko banalnom nivou?

Način na koji mediji u Sjedinjenim Državama prate političke kampanje je već duže vremena zastrašujuće loš, i veoma iritira građane. Novinari ne ulažu previše truda i vremena u analizu i ne bave se istraživanjem kandidata. Javnost ne zna čije interese zastupaju političari, do kojih vrednosti drže i šta zaista planiraju da urade. Medijske kuće ne žele da izdvoje resurse za taj vid novinarstva i umesto toga primoravaju novinare da pišu pojednostavljene priče koje se oslanjaju na analize popularnosti i na lične prognoze.

Robert Mekčezni je profesor komunikologije i medija na univerzitetu UIUC u američkoj državi Ilinois. Mekčezni je stručnjak na polju istorije i političke ekonomije u komunikacijama. Bavi ze slobodom medija i ulogom koju mediji imaju u kapitalističkim društvima. Suosnivač je nacionalne američke organizacije “Free press”.

Mediji često ocenjuju kvalitet kandidata prema njihovim sposobnostima da nasamare javnost i prevare ljude da glasaju za njih. U očima medija, kandidat je uspešan ukoliko ume da stvori dobru auru oko sebe, čak i kada je ta aura potpuno u nesaglasju sa njegovom biografijom. Došli smo do toga da novinari koji rade u mejnstrim medijima više cene kandidate koji umeju da manipulišu ljudima.
Veliki mediji u SAD nemaju predrasuda prema kandidatima dve velike partije (Republikanskoj i Demokratskoj), koliko imaju predrasuda prema svakoj političkoj misli koja ne dolazi iz mejnstrima, to jest, iz dve dominantne političke grupacije.
Mediji govore da su jedini ozbiljni kandidati oni koji predstavljaju interese Vol Strita, to jest bogatih i moćnih, kao i oni koji ne izazivaju previše Pentagon. Mejnstrim mediji će da ignorišu kandidate koji odstupe od tog puta, koji kritikuju spoljnu politiku SAD, koji kritikuju militarizam, koji kritikuju Vol Strit i kapitalizam. A kada nisu u prilici da ih ignorišu tretiraju ih na drugačiji način od mejnstrim kandidata. Ljudi koji kontrolišu medije smatraju da takvo novinarstvo, takav biznis i takva politika čine prirodni poredak stvari.

Kažete da medijske korporacije u SAD rade “ruku pod ruku” sa ostatkom korporativnog sveta i ne žele da menjaju postojeći model ponašanja?

Posmatrajte to ovako. Kandidat u kampanji za funkciju predsednika SAD nema nikakve veze sa političkom ambicijom da bude šef demokratskog političkog sistema koji bi trebalo da bude odgovoran biračima. O tome postoji samo retorika, ali te priče u Americi više nikome ne možete da prodate. Predsednik SAD je u stvari direktor korporativne Amerike koji je na prvom mestu odgovoran isključivo američkim bogatašima. Možda ovo zvuči kao gruba marksistička retorika, ali na žalost, to je istina o Americi.
Na primer, Džeb Buš, brat Džordža V. Buša i sin Džordža H. V. Buša, trenutno ima problema u kampanji za presedničkog kandidata. Zbog toga je bio prinuđen da se obrati svojim sponzorima i finansijerima i da objasni nekolicini bogatih američkih porodica, koje su u njegovu kandidaturu uložile stotine miliona dolara, gde je pošlo loše. On je bukvalno morao da objasni da li je njihova investicija isplativa, ali i da traži još novca, kako bi pokušao da nadoknadi zaostatak u trci. To objašnjava kome je zaista odgovoran kandidat za predsednika Sjedinjenih Država.

Da li narod u Sjedinjenim Državama danas bolje razume situaciju nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija?

Jako veliki broj ljudi koji ne živi u Sjedinjenim Državama ne razume kakav je politički sistem ovde i veruju da su u Američkoj politici, kao što je to slučaj u nekim razvijenim demokratijama, zastupljeni različiti stavovi. Ironično je, ali istinito, da političke prilike u SAD možda najbolje razumeju ljudi koji su živeli ili žive u državama u kojima je bio zastupljen jednopartijski sistem.
Mi ovde imamo dve velike partije, Republikansku i Demokratsku. Bez obzira na to što između te dve partije nesumnjivo postoje određene uočljive razlike, one su male, u poređenju sa sličnostima i slaganjima oko većine suštinskih političkih pitanja.
Ovde jako mali broj ljudi glasa, što je još jedna stvar koju ljudi iz drugih zemalja ne razumeju. Na izbore za predsednika SAD izlazi možda polovina upisanih birača, a često taj broj bude i manji. Pritom su to predsednički izbori koji uvek izazovu veliku polarizaciju. Na druge izbore, za kongres na primer, izlazi možda između 30 i 35 odsto glasača.
Politička priča Amerike leži upravo na ljudima koji ne glasaju, a njih je između pedeset i sedamdeset odsto. Većina njih su nezaposleni, mladi ispod trideset godina života i siromašni. Što je zajednica siromašnija to je manje izvesno da će njeni članovi da izađu na izbore. To se naročito odnosi na ne-belačke zajednice, u kojima žive vredni radni ljudi razočarani u sistem i ljudi koji ne veruju da izbori mogu da reše probleme sa kojima se u svakodnevnom životu suočavaju.
Populacija koja glasa je mnogo starija, mnogo bogatija, i mnogo konzervativnija. Ta klasa dominira političkim sistemom, i zato svi drugi shvataju da je igra nameštena.
Demokratska stranka, kojoj bi najviše odgovaralo da pokrene masu ljudi sa mrtve tačke je odavno, pre gotovo četrdeset godina, odustala od animiranja glasača, svesno odbacujući mogućnost da zabeleži više izbornih pobeda. To je izuzetno zanimljiva činjenica koja govori mnogo o ljudima kao što su Bil i Hilari Klinton, Al Gor, pa čak i Barak Obama.

Kakav odnos između izabranih predstavnika i naroda bi trebalo da bude uspostavljen kako bi u budućnosti društvo izbeglo ekonomske krize i lomove?

Odgovor na ovo pitanje je sadržan u odgovoru na mnogo šire pitanje, a to je, kakve medije i inforimsanje zaslužuju građani kako bi mogli da uspostave i održe efikasnu samoupravnu vladu? Jasno, ne ovakve kakve danas imamo u SAD. Danas su mediji u vlasništvu ogromnih korporacija, rukovođeni su profitom i prodajom i politički ne proizvode rezultate koji su društvu potrebni. Ironično, to nije samo slučaj u SAD, već širom sveta. Krah novinarstva nije samo posledica uređivačkih politika već i novih igrača na tržištu reklama. Jednostavno rečeno, zašto bi ja reklamirao svoj biznis u magazinu koji čitaju različiti ljudi, kada na sistemima kao što su Gugl, Jahu, Fejsbuk mogu da prikažem reklamu tačno onom broju ljudi iz ciljne grupe koja namerava da kupuje moj proizvod.
Štampani i onlajn mediji trpe manjak prodaje reklama, od kojih su se u prošlosti izdržavali. Korporacije ulaze u vlasništvo medija, budući da mogu da ih izdržavaju iz drugih izvora, i koriste ih da održe uticaj i političku moć.
Korporacijama nisu potrebni kvalitetni novinari. Danas je u SAD zaposleno svega 35 procenata novinara u odnosu na broj koji je radio pre nešto više od dve decenije. Mediji su prestali da prate brojne segmente javnog života a dobre novinare su zamenili manje stručni novinari koji pristaju na niže plate, lošije uslove rada i koji pristaju na to da im se posao svede samo na popularne i komercijalne teme.
Americi a i drugim državama je potreban javni, nezavisni, nekomercijalni i necenzurisani sistem medija koji raspolaže kvalitetnim ljudima, fondovima i resursima. Ukoliko želimo da uspemo u drušvenim promenama, moramo da odbacimo komercijalno novinarstvo, budući da korporacije objavljuju samo sadržaj koji im donosi novac i politički uticaj koji dalje koriste koruptivno i ne nameravaju da nam omoguće kvalitetno informisanje. Čitav taj sistem smrdi.

Preuzeto sa: www.kompas.org.rs

Category
Option
Type
Author
Subscribe to RSS - amerika