izvor: pixabay.com

Dogovoreno da se minimalna cena rada poveća za 13 dinara po satu

NAROD ŽIVI OD MRVICA: Na minimalcu 350 hiljada ljudi

Vesti12.09.2017. 13:43h 13:43h

Minimalna mesečna zarada iznosi 22.620 dinara, eto toliko nam dobro ide

Predstavnici Socijalno-ekonomskog saveta dogovorili su se da minimalna cena rada bude povećana na 143 dinara po satu, izjavio je za TV N1 predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Minimalna cena rada sada iznosi 130 dinara.
Atanacković je rekao i da je poslodavcima obećano da se bruto plate neće povećavati, što praktično znači da će se naći način da se poveća neoporezivi deo plata.
Minimalnu zaradu od 22.620 dinara u Srbiji sada prima oko 350.000 radnika.

Borba.rs
Komentari
Izvor: pixabay.com

Akcije na evropskim i azijskim berzama u padu

Uragan u SAD utiče na svetske berze

Svet28.08.2017. 12:45h 12:45h

Investitori čekaju procene štete katastrofalnih poplava koje bi mogle da ostave duboke posledice i na američku industriju nafte i gasa

Akcije na evropskim i azijskim berzama danas su u blagom padu zbog porasta vrednosti evra i posledica uragana Harvi u američkoj državi Teksas.
Investitori čekaju procene štete katastrofalnih poplava koje bi mogle da ostave duboke posledice i na američku industriju nafte i gasa.
Nemački indeks DAX u minusu je 0,5 odsto, francuski CAC 40 je pao za 0,2 odsto, a britanske berze su danas zatvorene zbog praznika.
Indeksi na istoku zabeležili su različite rezultate trgovanja. Japanski Nikei 225 ostao je praktično nepromenjen, šangajski kompozitni indeks u plusu je 0,9 odsto, hongkonški Hang Seng je porastao za 0,1 odsto, a južnokorejski Kospi je u plusu 0,4 odsto.
Cene nafte danas su u padu. Referentna američka nafta, prema podacima Blumberga, pala je za 1,04 odsto, dok je cena nafte Brent pojeftinila za 0,08 odsto. 

Borba.rs
Komentari
izvor: pixabay.com

Nobelovci tvrde da u ovakvom sistemu nije moguće izbeći ekonomsku krizu

Nova svetska ekonomska kriza na pomolu

Vesti24.08.2017. 15:31h 15:31h

Divljanje berzi, banaka i nestabilnost evra dovoljne da obore svet u tešku krizu

Nemački Di velt pitao je 18 dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju da li svetu preti nova finansijska kriza poput one koja je 2008. uzdrmala globalnu ekonomiju, a odgovor najvećih svetskih ekonomskih eksperata je “da”.
Ekonomski nobelovci ne veruju izjavama Dženet Jelen, šefice američkog Sistema federalnih rezervi, koja je krajem juna izjavila da “za našeg života više neće biti finansijske krize”.
"Kad god smo uvereni da više neće biti krize banaka, rizik se zapravo povećava”, rekao je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2016. godine Bengt Holmström.
Njegov kolega Edvard Preskot, ekonomski nobelovac iz 2004.
godine, ima još mračnije predviđanje: “S velikom sigurnošću možemo očekivati novu finansijsku krizu u ne tako dalekoj budućnosti.”
Ako Trampova administracija sprovede najavljenu deregulaciju Vol strita, kriza dolazi brže Nobelov laureat iz 2007. Erik Maskin predviđa da bi Trampova ekonomska politika, u kojoj se najavljuje velike deregulacija Vol strita, mogla ubrzati dolazak nove globalne finansijske krize. “Ako sadašnja američka administracija odluči da olabavi postojeća pravila, kriza je sve verojatnija”, smatra Maskin.
Mekfaden ne veruje u ekonomsku stabilnost evrozone, a time ni cele Evropske unije: “Evro može napredovati samo ako EU u fiskalnoj politici evrozone uspostavi zdravije odnose i odlučno počne da se bori protiv ekonomske stagnacije u članicama u kojima vlada slaba produktivnost.” U prevodu to glasi - ekonomska moć Nemačke zapravo je jedan od destabilizirajućih faktora evrozone.
Nobelovac Preskot dodaje da je “vrlo pesimističan u vezi evra” i da je “pravo pitanje koliko će štete evro naneti članicama evrozone pre potpunog kolapsa”.
Ključni problem za Preskota je taj što su članica EU izgubile suverenitet odlučivanja u ekonomskoj politici i upozorava na to da se članicama mora omogućiti mogućnost da - bankrotiraju.
Na sastanku u Lindauu ekonomski nobelovci su upozorili na opasnost klimatskih promena koju vide kao najveću pretnju stabilnosti sveta na sve brži razvoj robotike i automatizacije koji će dovesti do toga da će mašine oduzeti ljudima milione radnih mesta.

Borba.rs
Komentari
izvor: pixabay.com

Berza pokazuje da je američka administracija nestabilna

Zašto cena zlata vrtoglavo skače?

Svet18.08.2017. 12:04h 12:05h

Zlato je poraslo ove godine za 13 odsto jer Tramp nije uspeo da ispuni obećanja data tokom izborne kampanje da će podstaći privredni rast u SAD

Cena zlata na terminskom tržištu probila je nivo od 1.300 dolara za uncu, što je najviši nivo u ovoj godini, pošto akcije na globalnim tržištima padaju usled uznemirenosti investitora da će previranja u Beloj kući sprečiti predsednika Donalda Trampa da ispuni svoja obećanja o privrednom rastu.
Cene fjučersa za isporuku u decembru ojačale su za 0,7 odsto na 1.301,10 dolara za uncu na Komeks berzi, dok je na prepodnevnom trgovanju u Londonu u 9:32 sata cena iznosila 1.299,30 dolara.
Zlato je poraslo ove godine za 13 odsto jer Tramp nije uspeo da ispuni obećanja data tokom izborne kampanje da će podstaći privredni rast SAD-a smanjenjem poreza i povećanjem potrošnje na infrastrukturu, navodi "Blumberg".
Ove nedelje, Bela kuća se našla pod unakrsnom vatrom kritika zbog Trampovog odgovora na rasističke demonstracije belaca u Šarlotsvilu, dodaje njujorška agencija.
Tražnja za zlatnim polugama je takođe porasla posle jučerašnjeg terorističkog napada u Barseloni, ali i zato što mlaka inflacija u SAD dovodi u pitanje mogućnost da Federalne rezerve povećaju kamatne stope još jednom do kraja ove godine.

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - ekonomija