izvor: Guilhem Vellut, flickr

Obrnulo se

ARAPI UVODE POREZ NA ROBU I USLUGE! Početak kraja lagodnog naftaškog života

Svet27.12.2017. 11:55h 11:55h

Međunarodni monetarni fond je zemljama izvoznicama nafte u Persijskom zalivu preporučio da uvedu poreze kako bi uvećale prihode iz nenaftnih sektora, kao i da povećaju poreze na profite korporacija.

Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati će od naredne godine uvesti porez od 5,0 odsto na većinu robe i usluga kako bi uvećali budžetske prihode posle kolapsa cena nafte.

Dve zemlje su dugo privlačile strane radnike obećanjima o lagodnom životu bez poreza, ali su se sada odlučile na uvođenje poreza na dodatu vrednost (PDV) na širok spektar proizvoda kao što su hrana, odeća, elektronika i benzin, ali i na račune za telefon, vodu i struju, i hotelske rezervacije, prenosi agencija AP.

Elda Ngombe, 23-godišnja svršena studentkinja koja traži posao u Dubaiju, kaže da je uplašena zbog tog poskupljenja "jer je već sve vrlo skupo u Dubaiju".

"Činjenica da će sve poskupeti za još pet posto je ludost", smatra ona.

Od novog poreza biće izuzeti pojedini lekovi, avio-karte, školarine, i prodaja nekretnina.

U Emiratima će i visoko obrazovanje biti oporezovano, kao i dodatni troškovi koji roditelji plaćaju školama za uniforme, knjige i obroke.

Druge zemlje iz Persijskog zaliva bi, kako se očekuje, trebalo da primene sopstvene PDV šeme u narednim godinama.

"Ako uporedite sa Evropom, ne mislim da je skupo. Samo je skupo iznajmljivanje smeštaja i hrana", kaže Vera Klemnet, majka i menadžer jednog lanca restorana u Dubaiju koja živi u tom gradu tri godine.

Troškovi života u Emiratima će poskupeti za oko 2,5 odsto naredne godine zbog PDV-a, plate će ostati iste, a Vlada očekuje da će prikupiti oko 12 milijardi dirhama (3,3 milijarde dolara) od poreza, izvestio je list "Nešnel" iz Abu Dabija.

U međuvremenu, Saudijska Arabija je nedavno najavila najveći budžet u svojoj istoriji, kojim se predviđa povećanje budžetskih rashoda na 978 milijardi rijala (261 milijarda dolara) u narednoj fiskalnoj godini, dok su prihodi projektovani u iznosu od 783 milijarde rijala (208,8 milijardi dolara).

Međunarodni monetarni fond je zemljama izvoznicama nafte u Persijskom zalivu preporučio da uvedu poreze kako bi uvećale prihode iz nenaftnih sektora, kao i da povećaju poreze na profite korporacija.

U skladu sa preporukama, Saudijska Arabija i Emirati su ovog leta uveli 100-procentni porez na cigarete i energetska pića.

Borba
Komentari
izvor: Gage Skidmore, flickr

Pomahnitali bogataš

TRAMP UBIO BUDŽET ZA 1000 MILIJARDI! Pravi RAJ za bogate i PAKAO za siromašne

Svet25.12.2017. 13:33h 13:33h

Tramp je prošle nedelje, u obraćanju novinarima u Ovalnoj sobi pre potpisivanja zakona o poreskim reformama, naglasio da će o veličini smanjenja poreza "govoriti cifre"

Izmene poreskog zakona, koji je potpisao američki predsednik Donald Tramp, umanjiće federalne prihode za više od 1.000 milijardi dolara u narednoj deceniji.

To se navodi u izveštaju nepristrasnog Zajedničkog komiteta o oporezivanju SAD, čiji su zaključci u suprotnosti sa argumentima Trampove administracije i republikanaca u Kongresu o brojnim benefitima novih poreskih reformi po američku ekonomiju, navodi njujorška agencija "Blumberg".

Smanjenje poreza preduzećima i pojedincima će doprineti tome da bruto domaći proizvod SAD poraste za oko 0,7 odsto u periodu od deset godina, odnosno za 451 milijardu dolara, prema procenama Komiteta.

Tramp je prošle nedelje, u obraćanju novinarima u Ovalnoj sobi pre potpisivanja zakona o poreskim reformama, naglasio da će o veličini smanjenja poreza "govoriti cifre", javila je agencija AP.

Zakon o poreskoj reformi obezbeđuje izdašno smanjenje poreza za korporacije i najbogatije Amerikance, a manje za porodice iz srednje klase i one sa niskim prihodima, navodi AP.

Borba
Komentari
izvor: Robert Scoble, flickr

Ilovača - takav je posao

KINA ODGOVORILA AMERICI: Ne miniramo vam ekonomiju namerno. Takvo je slobodno tržište

Svet02.11.2017. 15:20h 15:20h

Tramp je juče rekao da je trgovinski deficit SAD s Kinom "probio granicu" i dodao da je "toliko velik i loš da je sramotno reći koji iznos je u pitanju".

Kina je danas reagujući na komentar američkog predsednika Donalda Trampa saopštila da nikada nije namerno stvarala suficit u trgovinskoj razmeni sa SAD i da su izvesna neslaganja neizbežna.

Tramp je juče rekao da je trgovinski deficit SAD s Kinom "probio granicu" i dodao da je "toliko velik i loš da je sramotno reći koji iznos je u pitanju".

Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing izrazila je nadu da će razlike biti prevazidjene kroz pregovore kako bi se "obezbedio zdrav i stabilan rast bilateralne trgovine i ekonomskih veza".

"Nikada nismo namerno stvarali trgovinski suficit. Trenutni obrazac trgovinske saradnje Kine s drugim zemljama, uključujući i SAD, odredjuje tržište. Usled naglog razvoja bilateralne trgovine i ekonomskih odnosa, neizbežno je da imamo neka neslaganja i razlike", rekla je Hua novinarima.
Tramp treba da stigne u Peking u utorak u sklopu njegove desetodnevne turneje po Aziji. Očekuje se da glavne teme razgovora budu trgovina i pristup američkih proizvoda kineskom tržištu.

Prošlogodišnji trgovinski deficit SAD s Kinom iznosio je 347 milijardi dolara. To je smanjenje od 5,5 odsto, pošto je u 2015. godini dostigao rekordne 367,2 milijarde dolara. To je najveći trgovinski deficit SAD s bilo kojom zemljom.

 

Borba
Komentari
izvor: Kecko, flickr

Ovoliko nam dobro ide

MLADI MASOVNO NAPUŠTAJU SRBIJU! Traže bolji život u inostranstvu

Vesti30.10.2017. 11:45h 11:45h

Motivacija mladih za emigraciju je skoro u potpunosti ekonomska (81,9 odsto). Oni žele poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolje uslove za pokretanje sopstvenog posla, bolje obrazovanje i slično.

Emigracija iz Srbije poprimila je, prema procenama nedavno objavljenim u Sekretarijatu OECD, galopirajući rast, izjavio je redovni član Akademije ekonomskih nauka, profesor Vladimir Grečić za Danas, navodeći da je Srbija, na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom, zauzela 31 mesto.

Ne postoje precizni podaci o tome koliko građana Srbije trenutno živi i radi u inostranstvu, niti koliko ljudi godišnje potraži posao van granica zemlje, a prema domaćoj statistici, koja svoje podatke bazira na popisu, prema poslednjem izveštaju iz 2011. van zemlje se nalazi 313.411 naših građana.

Međutim podaci OECD, rađeni uglavnom prema evidencijama zemalja koje primaju ekonomske migrante, govori da je broj čak 598.200 iseljenika i to samo u te zemlje i starosne dobi 15 i više godina.

Prema procenama nedavno objavljenim u Sekretarijatu OECD, prosečan godišnji broj emigranata iz naše zemlje samo u države članice OECD, u periodu od 2005. do 2014. iznosio je 31.000. U 2014. emigriralo je 57.000 osoba, da bi 2015. taj broj dostigao rekordnih 60.000.

Koliko se migranata vratilo u Srbiju nije poznato. Takav podatak u ovoj publikaciji nije dostupan, rekao je profesor Grečić.

On ukazuje i na skorašnja istraživanja koja pokazuju da su emigracione namere mladih kod nas dosta izražene – čak dve trećine ispitanika iz te kategorije želi da se iseli iz zemlje.

Motivacija mladih za emigraciju je skoro u potpunosti ekonomska (81,9 odsto). Oni žele poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolje uslove za pokretanje sopstvenog posla, bolje obrazovanje i slično.

Najprivlačnije zemlje destinacije za emigraciju su zemlje EU (gotovo kod četvrtine ispitanika), posebno Nemačka i Austrija, a od prekookeanskih SAD i Kanada.

Borba
Komentari
izvor: Adrian Korte, flickr

Monetarni rat

DOLAR NA SAMRTI! Kina vezuje juan za naftu

Svet25.10.2017. 13:37h 13:40h

Kina, država u samom vrhu po uvozu nafte i derivata je spremna da svojom monetom kupuje crno zlato

Kina je veliki uvoznik nafte. Otud ne iznenađuje njena spremnost da naftu kupuje svojom nacionalnom valutom, juanom. Ono što iznenađuje je spremnost Kine da to počne da radi već od kraja ove godine.

Takozvani "petro-juan" je zvono na uzbunu svim investitorima i globalnom energetskom, ali i svom drugom biznisu.

Veliki uvoznici ali i izvoznici su spremni da odbace dolar i da u trgovini crnim zlatom pređu na kineski novac.

Sredinom godine kineska vlada je najavila da počinje da trguje petro-fjučersima u juanu. Ovo je korak dalje, a državama kao što su Iran, Venecuela i Rusija to odogvara, budući da trgovinom u juanima zaobilaze unilateralno nametnute ekonomske sankcije Sjedinjenih država.

Analitičari su skeptični u to da Kina može dovoljno brzo da uspostavi monetarnu dominaciju, ali naglašavaju da je to još jedan pokazatelj, i to važan, da je politička moć i ekonomski značaj dolara u opadanju.

Borba
Komentari
foto: twitter

Ekonomija

ANA BRNABIĆ PRIZNALA! 2017. je omanula. BDP ispod tri odsto

Vesti19.10.2017. 16:00h 16:00h

Uprkos padu bruto domaćeg proizvoda, Ana Brnabić tvrdi da su svi ostali ekonomski pokazatelji su jako dobri

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da ovogodišnji bruto domaći proizvod (BDP) neće iznositi tri odsto, uprkos procenama Međunarodnog monetarnog fonda.

Uprkos padu bruto domaćeg proizvoda, Ana Brnabić tvrdi da su svi ostali ekonomski pokazatelji su jako dobri. Izvoz je navodno porastao za 13 odsto, nezaposlenost pada, zaposlenost je porasla za 5,5 odsto, rekla je Ana Brnabić posle radnog ruučka sa članovima Američke privredne komore.

Da li pad nezaposlenosti računa tako što se, kao zaposleni, vode svi oni radnici koji posao nalaze preko agencija, koji su "iznajmljeni" i "na lizing"? 

Da li su se kao zaposleni vode svi oni koje je nacionalna služba za zapošljavanje izbrisala iz svojih registara, samo zato što su odustali od ideje da će im ta služba ikada pomoći, pa se nisu javili, ali i dalje nemaju posao?

Da li kao zaposlene vode radnike Jure, Gorenja, Knjaza Miloša, 14. oktobra, IMT-a, IMR-a i mnogobrojnih drugih privatizovanih ili u stečaj oteranih giganata?

Uprkos svemu, premijerka "na daljinski" je zadovoljna.

Pitamo se, čime je tačno zadovoljna?

Borba
Komentari
izvor: pixabay.com

Dogovoreno da se minimalna cena rada poveća za 13 dinara po satu

NAROD ŽIVI OD MRVICA: Na minimalcu 350 hiljada ljudi

Vesti12.09.2017. 13:43h 13:43h

Minimalna mesečna zarada iznosi 22.620 dinara, eto toliko nam dobro ide

Predstavnici Socijalno-ekonomskog saveta dogovorili su se da minimalna cena rada bude povećana na 143 dinara po satu, izjavio je za TV N1 predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.
Minimalna cena rada sada iznosi 130 dinara.
Atanacković je rekao i da je poslodavcima obećano da se bruto plate neće povećavati, što praktično znači da će se naći način da se poveća neoporezivi deo plata.
Minimalnu zaradu od 22.620 dinara u Srbiji sada prima oko 350.000 radnika.

Borba.rs
Komentari
Izvor: pixabay.com

Akcije na evropskim i azijskim berzama u padu

Uragan u SAD utiče na svetske berze

Svet28.08.2017. 12:45h 12:45h

Investitori čekaju procene štete katastrofalnih poplava koje bi mogle da ostave duboke posledice i na američku industriju nafte i gasa

Akcije na evropskim i azijskim berzama danas su u blagom padu zbog porasta vrednosti evra i posledica uragana Harvi u američkoj državi Teksas.
Investitori čekaju procene štete katastrofalnih poplava koje bi mogle da ostave duboke posledice i na američku industriju nafte i gasa.
Nemački indeks DAX u minusu je 0,5 odsto, francuski CAC 40 je pao za 0,2 odsto, a britanske berze su danas zatvorene zbog praznika.
Indeksi na istoku zabeležili su različite rezultate trgovanja. Japanski Nikei 225 ostao je praktično nepromenjen, šangajski kompozitni indeks u plusu je 0,9 odsto, hongkonški Hang Seng je porastao za 0,1 odsto, a južnokorejski Kospi je u plusu 0,4 odsto.
Cene nafte danas su u padu. Referentna američka nafta, prema podacima Blumberga, pala je za 1,04 odsto, dok je cena nafte Brent pojeftinila za 0,08 odsto. 

Borba.rs
Komentari
izvor: pixabay.com

Nobelovci tvrde da u ovakvom sistemu nije moguće izbeći ekonomsku krizu

Nova svetska ekonomska kriza na pomolu

Vesti24.08.2017. 15:31h 15:31h

Divljanje berzi, banaka i nestabilnost evra dovoljne da obore svet u tešku krizu

Nemački Di velt pitao je 18 dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju da li svetu preti nova finansijska kriza poput one koja je 2008. uzdrmala globalnu ekonomiju, a odgovor najvećih svetskih ekonomskih eksperata je “da”.
Ekonomski nobelovci ne veruju izjavama Dženet Jelen, šefice američkog Sistema federalnih rezervi, koja je krajem juna izjavila da “za našeg života više neće biti finansijske krize”.
"Kad god smo uvereni da više neće biti krize banaka, rizik se zapravo povećava”, rekao je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2016. godine Bengt Holmström.
Njegov kolega Edvard Preskot, ekonomski nobelovac iz 2004.
godine, ima još mračnije predviđanje: “S velikom sigurnošću možemo očekivati novu finansijsku krizu u ne tako dalekoj budućnosti.”
Ako Trampova administracija sprovede najavljenu deregulaciju Vol strita, kriza dolazi brže Nobelov laureat iz 2007. Erik Maskin predviđa da bi Trampova ekonomska politika, u kojoj se najavljuje velike deregulacija Vol strita, mogla ubrzati dolazak nove globalne finansijske krize. “Ako sadašnja američka administracija odluči da olabavi postojeća pravila, kriza je sve verojatnija”, smatra Maskin.
Mekfaden ne veruje u ekonomsku stabilnost evrozone, a time ni cele Evropske unije: “Evro može napredovati samo ako EU u fiskalnoj politici evrozone uspostavi zdravije odnose i odlučno počne da se bori protiv ekonomske stagnacije u članicama u kojima vlada slaba produktivnost.” U prevodu to glasi - ekonomska moć Nemačke zapravo je jedan od destabilizirajućih faktora evrozone.
Nobelovac Preskot dodaje da je “vrlo pesimističan u vezi evra” i da je “pravo pitanje koliko će štete evro naneti članicama evrozone pre potpunog kolapsa”.
Ključni problem za Preskota je taj što su članica EU izgubile suverenitet odlučivanja u ekonomskoj politici i upozorava na to da se članicama mora omogućiti mogućnost da - bankrotiraju.
Na sastanku u Lindauu ekonomski nobelovci su upozorili na opasnost klimatskih promena koju vide kao najveću pretnju stabilnosti sveta na sve brži razvoj robotike i automatizacije koji će dovesti do toga da će mašine oduzeti ljudima milione radnih mesta.

Borba.rs
Komentari
izvor: pixabay.com

Berza pokazuje da je američka administracija nestabilna

Zašto cena zlata vrtoglavo skače?

Svet18.08.2017. 12:04h 12:05h

Zlato je poraslo ove godine za 13 odsto jer Tramp nije uspeo da ispuni obećanja data tokom izborne kampanje da će podstaći privredni rast u SAD

Cena zlata na terminskom tržištu probila je nivo od 1.300 dolara za uncu, što je najviši nivo u ovoj godini, pošto akcije na globalnim tržištima padaju usled uznemirenosti investitora da će previranja u Beloj kući sprečiti predsednika Donalda Trampa da ispuni svoja obećanja o privrednom rastu.
Cene fjučersa za isporuku u decembru ojačale su za 0,7 odsto na 1.301,10 dolara za uncu na Komeks berzi, dok je na prepodnevnom trgovanju u Londonu u 9:32 sata cena iznosila 1.299,30 dolara.
Zlato je poraslo ove godine za 13 odsto jer Tramp nije uspeo da ispuni obećanja data tokom izborne kampanje da će podstaći privredni rast SAD-a smanjenjem poreza i povećanjem potrošnje na infrastrukturu, navodi "Blumberg".
Ove nedelje, Bela kuća se našla pod unakrsnom vatrom kritika zbog Trampovog odgovora na rasističke demonstracije belaca u Šarlotsvilu, dodaje njujorška agencija.
Tražnja za zlatnim polugama je takođe porasla posle jučerašnjeg terorističkog napada u Barseloni, ali i zato što mlaka inflacija u SAD dovodi u pitanje mogućnost da Federalne rezerve povećaju kamatne stope još jednom do kraja ove godine.

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - ekonomija