izvor: David Blackwell., flickr

Tragično

SMRT DEMOKRATIJE U EVROPI! Srbija je i tu na EU liniji

Vesti13.10.2017. 16:28h 16:28h

Povećanje nejednakosti ostavilo je mnoge ljude u situaciji da ne dele iste vrednosti, prostor i zajednicu sa političkom, ekonomskom i intelektualnom elitom u svojim zemljama

Kao glavnu krizu u Evropi, sedmi Beogradski bezbednosni forum identifikovao je eroziju demokratije i vladavine prava, navodi se u zaključcima foruma koje je predstavila direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić.

Povećanje nejednakosti ostavilo je mnoge ljude u situaciji da ne dele iste vrednosti, prostor i zajednicu sa političkom, ekonomskom i intelektualnom elitom u svojim zemljama, pročitala je Stojanović Gajić.

Takva situacija stvara plodno tlo za populističke političare i pokrete, navela je ona i istakla da populisti ne vladaju samo retorikom, već i kontrolom državnih resursa.

Te resurse koriste da dodele svojim biračima, a drugo mnogo važnije, to koriste kako bi izbegli nadzor i kontrolu istraživačkog novinarstva.

 

Borba
Komentari
izvor: André-Pierre du Plessis, flickr

Sve zbog Monsanta

BASF KUPUJE DEO BAJERA! U pitanju prodaja agrohemijskog biznisa

Svet13.10.2017. 12:42h 12:42h

Sporazum s BASF-om, vredan 5,9 milijardi evra, obuhvata Bajerov posao u sektoru istraživanja i proizvodnje žitnih semena

Nemački hemijski i farmaceutski gigant Bajer najavio je danas više milijardi evra vredan sporazum o prodaji svog agrohemijskog poslovanja rivalskoj kompaniji BASF, kako bi sebi olakšao put za planirano preuzimanje američkog proizvođača semena i pesticida - Monsanta.

Sporazum s BASF-om, vredan 5,9 milijardi evra, obuhvata Bajerov posao u sektoru glufosinat-amonijum herbicida, što znači "u suštini sve" njegove jedinice za žitna semena i povezane aktivnosti u oblasti istraživanja i razvoja, navodi se u saopštenju kompanije, a prenosi agencija Frans pres.

"Aktivno smo pristupili rešavanju potencijalnih regulatornih problema, s ciljem da olakšamo uspešno okončanje transakcije s Monsantom", rekao je generalni direktor Bajera, Verner Bauman.

Najavljena prodaja Bajerovog agrohemijskog biznisa utiče na više od 1.800 zaposlenih, a BASF pristaje da garantuje njihova radna mesta u periodu od tri godine nakon potpisivanja ugovora.
 

Borba
Komentari
izvor: Budneswehr, flickr,

Četvrti rajh

NEMAČKA ŽELI MNOGO JAČU VOJSKU! Merkelova: Svoju sudbinu u svoje ruke

Svet13.10.2017. 11:46h 11:46h

I pored istorijskog tereta nema opravdanja za to što Nemačka drugim zemljama prepušta "prljav posao".

Nemačka je u pitanjima odbrane decenijama prepuštala "prljav posao" drugima – uglavnom NATO, a vojni ekspreti kažu da mora da se radi na vojnom jačanju Evropske unije što je kancelarka Angela Merkel nagovestila izjavom "mi Evropljani moramo našu sudbinu da uzmemo u svoje ruke“.

Vodeći nemački stručnjaci za bezbednost više ne vide SAD kao najvažnijeg saveznika i smatraju da bi Berlin, kada je reč odbrambenoj politici, više trebalo da se fokusira na EU umesto na NATO. To proizilazi iz ankete sprovedene među 200 stručnjaka za odbrambena pitanja iz politike, privrede, međunarodnih organizacija i medija, piše Dojče vele.

Rezultate istraživanja objavio je briselski trust mozgova "Prijatelji Evrope" (Friends of Europe).
U njoj se iznosi tvrdnja da je privredno najsnažnija evropska zemlja, kada se radi o odbrambenim pitanjima, živela o trošku svojih partnera, te da bi sada trebalo više da učini za svoju odbranu. 

Merkel je uvidela da je višegodišnjim smanjenjem vojnog budžeta oslabila Bundesver. Do zaokreta je došlo 2016. godine. Ipak biće potrebno mnogo vremena da se izjednače nedovoljna finansijska izdvajanja iz prošlosti. Otprilike petnaest godina će biti potrebno da se modernizuje ratno vazduhoplovstvo. Pri tom, kaže Tejlor, nije problem novac već mentalitet. Nemačka je u mogućnosti da izdvoji više novca za odbranu. I pored istorijskog tereta nema opravdanja za to što Nemačka drugim zemljama prepušta "prljav posao".

"Senke prošlosti su teret za Nemačku, ali istovremeno joj omogućuju komotnu poziciju", ocenio je on.
Moguću promenu kursa Merkel je već nagovestila. Njena čuvena izjava "mi Evropljani moramo našu sudbinu da uzmemo u svoje ruke“, odnosi se na dvosmislene izjave Donalda Trampa o kolektivnoj bezbednosti NATO.

Povod za vojno jačanje je navodno vojno jačanje Rusije i aneksija poluostrva Krim. Pravi razlog je, tvrde pojedini analitičari, jačanje Nemačke hegemonije unutar sistemskom krizom rastrzane EU. Želja za jakom armijom je predupređivanje potencijalnih potreba za intervencionizmom u samoj Evropi.

Zahtev "Svoju sudbinu u svoje ruke" neodoljivo podseća na onaj nacistički "Nemačka Nemcima". Usvetlu ulaska neonacističke AfD u parlament, više ništa nije isključeno.

Da li Nemačka i zvanično ide ka tome da postane četvrti rajh?

Borba
Komentari
izvor: Peter Mooney, flickr

Bolest kapitalizma

KAZNA ZA SKANIJU! Da plati 880 miliona zbog kartelskog udruživanja

Svet27.09.2017. 12:24h 12:24h

Skanija je 14 godina bila u dosluhu sa još pet proizvođača kamiona radi manipulacija cenama kamiona

Evropski antimonopolski regulatori kaznili su danas evropskog proizvođača kamiona Skaniju (Scania) sa 880 miliona evra zbog kartelskog udruživanja koje je rezultiralo nameštanjem cena.
Skanija je 14 godina bila u dosluhu sa još pet proizvođača kamiona radi manipulacija cenama kamiona, saopštila je Evropska komisija, a prenosi agencija Rojters.
"Umesto što dogovaraju cene, proizvođači kamiona bi trebalo da se takmiče - i na planuu ekoloških poboljšanja", izjavila je evropska komesarka za zaštitu konkurencije Margret Vestager.
EK je 2016. godine postigla nagodbu sa ostalim članovima kartela "tešku" rekordnih tri milijarde evra, ali je Skanija, u vlasništvu nemačkog Folksvagena, tada odbila saradnju.

Borba
Komentari
izvor: pixabay.com

Sloboda štampe

Packe zbog napada na medije

Vesti21.09.2017. 15:14h 15:14h

Unija podseća vlasti u Srbiji da poštuju slobodu štampe

Zbog napada Srpske napredne stranke na istraživačkog novinara, i pogrdnih naziva koji su u saopštenjima došli do javnosti, Evropska unija opominje vlasti u Srbiji da će da prate odnos prema medijima i medijskim radnicima u Republici.
Pres služba EU je podsetila Srbiju da kao zemlja-kandidat za članstvo u Uniji mora da vodi računoa o važnosti slobode izražavanja, i da je to vrednost koju EU naročito neguje.

Pritisci na medijie, kad god postavljaju nezgodna pitanja, ili kad otkriju neregularnosti u radu državnih službenika naglo porastu. 
Tako je Aleksandar Vulin, u epilogu istraživanja o poreklu novca kojim je ministar odbrane kupio stan, nazvao novinara Stevana Dojčinovića "narkomanom".

To je jedan primer, ali ima ih još puno, da vlast ne preza od blaćenja, vređanja i harange, i da je istraživanje ponašanja i rada stranaka na vlasti tabu tema u Srbiji.
Uloga medija je da pozivaju vlast na odgovornost, promovišu ispravno rukovođenje, istražuju i bacaju svetlo na sve negativne pojave i budu kamen temeljac demokratije u stvarima od javnog interesa.

Borba.rs
Komentari
izvor: pixabay.com

Sovjetska armija je oslobodila Evropu od nacizma a komunizam je matrica slobode

GRČKA UPOZORAVA: Komunizam i nacizam nisu isto

Svet25.08.2017. 16:51h 16:51h

Vlada Aleksisa Ciprasa javno je optužila Estoniju za pokušaj prekrajanja istorije i udar na evropske vrednosti

Estonija je organizovala u svom glavnom gradu, Talinu, međunarodnu konferenciju posvećenu „zločinima komunističkih režima”. Sa još dalekosežnijom ambicijom: da izjednači Hitlerov nacizam i komunizam.
Konferencija je zakazana za 23. avgust, ali je naleela na grčku minu.
Vlada Aleksisa Ciprasa javno je optužila Estoniju za pokušaj prekrajanja istorije i udar na evropske vrednosti.
Konferencija se održava pod nazivom „Memorijalna konferencija o žrtvama staljinizma i nacizma: nasleđe Evrope XXI veka – zločini komunstičkih režima”.
Ministar pravde Grčke u ime svoje vlade je osumnjičio Estoniju da koristi svoje predsedavanje u EU za izjednačavanje komunizma sa nacizmom i aktuelizovanje „bolnih istorijskih pitanja”. Ovome je u Atini pridodato da je Estonija i takvim skupom pokazala da nije je deo Pribaltika, a ne Skandinavija, i da njena diplomatija samo raspaljuje konflikte u Evropi.
U nekim istočnoevropskim zemljama se 23. avgust obeležava kao Dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma. Već sam ta formulacija sadrži tvrdnju da su nacizam i staljinizam isto.
Talinska konferencija je već u pripremi otišla i dalje od toga: ostavila je zločine nacizma kao nešto drugostepeno i u celini se okrenula „zločinima komunizma”.
Ovo je zapravo postavka: komunizam i nacizam jesu isto, ali je komunizam zločinačkiji.
Grčka je saopštila da neće učestvovati u radu konferencije iako se održava pod okriljem Saveta EU.
Pritom je optužila Estoniju i da oživljava duhove hladnog rata. Njena je vlada objavila da kategorički odbacije poistovećivanje komunizma sa nacizmom.
Odbijanje poziva za dolazak na konferenciju potpisao je grčki ministar pravde Stavros Kontonis.
Ukazujući da u današnjoj evropi dolazi do porasta i nacionalizma i nacizma, on je sovjetsku armiju nazvao oslobodilačkom, a komunizam – matricom slobode i demokratije koja je porodila desetine ideoloških struja.
Kontonis je u pismu upućenom u Talin naglasio:
„Istorija se ne može prekrojiti… Istorijski fakti svedoče da su sovjetski vojnici bili oslobodioci Evrope i zatočenika nacističkih logora, da su stavili tačku na užase Holokausta. Nedopustivo je praviti paralele između nacističkog režima, jezgro čije ideologije su rasizam, mržnja i masovna ubijanja, i komunizma i njegove ideologije. Uostalom, čovečanstvo se nikada nije suočilo ni sa čim užasnijim od nacizma”.
Kontonis je svemu ovome dodao: „Smatramo da takva konferencija šalje opasnu poruku i da je u suprotnosti sa vrednostima EU. U svakom slučaju ne odražava tačku gledišta grčke vlade i grčkog naroda. Mi smatramo da nacizam i komunizam nikako ne mogu biti elementi iste jednačine. Naša delegacija neće doći u Talin”.
Posle ovog demarša, Estonci su brže-bolje izmenili naziv konferencija: „Međunarodna konferencija Evropskog dana sećanja na žrtve komunizma i nacizma u Talinu”.
Kao što se vidi, uklonjeni su i „staljinizam” i „zločini komunističkih režima”.
Grci su, uprkos tome, saopštili: Ne dolazimo!

Borba.rs
Komentari
Foto Flickr / European People's Party.

Nemačka CDU podržava Vučićevu partijsku mašineriju

Evropejac došao u inspekciju SNS

Vesti25.08.2017. 11:45h 13:21h

Izaslanik Angele Merkel došao da obiđe njene pulene u Srbiji

Potpredsednik Evropske narodne partije (EPP), istaknuti funkcioner nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister posetio je danas Srpsku naprednu stranku (SNS), koja je pridružena članica EPP.
Razgovaralo se o unapređenju i jačanju saradnje sa CDU, čiji je predsednik nemački kancelar Angela Merkel, saopštila je SNS. Mekalister je pohvalio vidljivost i aktivnost predstavnika SNS u okviru rada u EPP.
Navodi se da je SNS dobila poziv da njeni predstavnici prisustvuju poslednjoj nedelji predizborne kampanje u Nemačkoj, kao gosti CDU.

Borba.rs
Komentari
izvor: pixabay.com

Nobelovci tvrde da u ovakvom sistemu nije moguće izbeći ekonomsku krizu

Nova svetska ekonomska kriza na pomolu

Vesti24.08.2017. 15:31h 15:31h

Divljanje berzi, banaka i nestabilnost evra dovoljne da obore svet u tešku krizu

Nemački Di velt pitao je 18 dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju da li svetu preti nova finansijska kriza poput one koja je 2008. uzdrmala globalnu ekonomiju, a odgovor najvećih svetskih ekonomskih eksperata je “da”.
Ekonomski nobelovci ne veruju izjavama Dženet Jelen, šefice američkog Sistema federalnih rezervi, koja je krajem juna izjavila da “za našeg života više neće biti finansijske krize”.
"Kad god smo uvereni da više neće biti krize banaka, rizik se zapravo povećava”, rekao je dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2016. godine Bengt Holmström.
Njegov kolega Edvard Preskot, ekonomski nobelovac iz 2004.
godine, ima još mračnije predviđanje: “S velikom sigurnošću možemo očekivati novu finansijsku krizu u ne tako dalekoj budućnosti.”
Ako Trampova administracija sprovede najavljenu deregulaciju Vol strita, kriza dolazi brže Nobelov laureat iz 2007. Erik Maskin predviđa da bi Trampova ekonomska politika, u kojoj se najavljuje velike deregulacija Vol strita, mogla ubrzati dolazak nove globalne finansijske krize. “Ako sadašnja američka administracija odluči da olabavi postojeća pravila, kriza je sve verojatnija”, smatra Maskin.
Mekfaden ne veruje u ekonomsku stabilnost evrozone, a time ni cele Evropske unije: “Evro može napredovati samo ako EU u fiskalnoj politici evrozone uspostavi zdravije odnose i odlučno počne da se bori protiv ekonomske stagnacije u članicama u kojima vlada slaba produktivnost.” U prevodu to glasi - ekonomska moć Nemačke zapravo je jedan od destabilizirajućih faktora evrozone.
Nobelovac Preskot dodaje da je “vrlo pesimističan u vezi evra” i da je “pravo pitanje koliko će štete evro naneti članicama evrozone pre potpunog kolapsa”.
Ključni problem za Preskota je taj što su članica EU izgubile suverenitet odlučivanja u ekonomskoj politici i upozorava na to da se članicama mora omogućiti mogućnost da - bankrotiraju.
Na sastanku u Lindauu ekonomski nobelovci su upozorili na opasnost klimatskih promena koju vide kao najveću pretnju stabilnosti sveta na sve brži razvoj robotike i automatizacije koji će dovesti do toga da će mašine oduzeti ljudima milione radnih mesta.

Borba.rs
Komentari
izvor: Enciklopedija Britanika

U prošlosti, Balkan je često bio polje u kojem su nadmoćne sile odmeravale uticaj

Svi se plaše suverenog Balkana

Vesti22.08.2017. 14:23h 14:26h

Jugoistočnu evropu svi svojataju i niko ne želi da vidi neku novu autohtonu političku silu

Turska i Rusija brzo razvijaju svoj uticaj u jugoistočnoj Evropi, dok austrijski ministar spoljnih poslova Kurc poziva EU da "dovede Balkan u svoju orbitu", piše nemački magazin "Handelsblat".
Sledeća evropska kriza, kao i mnoge ranije, mogla bi da počne na Balkanu. EU i NATO pokušavaju da približe zemlje poput Srbije i Crne Gore u svoju orbitu, ali se suočavaju sa konkurencijom. Za uticaj sebore Sjedinjene Države, Rusija, Turska, pa čak i Saudijske Arabije, piše u svojoj analizi dopisnik "Handelsblata" Andre Balin.
Austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc upozorio je na rastući uticaj Turske i Saudijske Arabije.
"U Sarajevu i Prištini, na primer, žene su plaćene kako bi javno nosile burke", tvrdi Kurc, dodajući da "Ne možemo da gledamo i ne radimo ništa".
Kurc je zatražio ubrzanje integracije regiona u EU, kako bi se Turska i Rusija zadržale van regiona. On je rekao da druga važna pitanja, poput Bregzita ili migracija, ne bi trebalo da odvraćaju EU od Zapadnog Balkana. Tenzije su i dalje bile visoke unutar i između država u regionu.
U prošlosti, Balkan je često bio polje u kojem su nadmoćne sile odmeravale uticaj. Vekovima su se Habzburzi suočavali sa Osmanlijama, a zatim je to radio Zapad sa Sovjetskim Savezom. Danas, Turska i Rusija su glavni rivali EU za uticaj.
Susedna Makedonija želi da ubrza pristupanje NATO-u, s obzirom na, ono što je je ministarka odbrane Radmila Šekerinska nazvala "ruskim pokušajima da steknu uticaj u našoj politici i sigurnosti". Moskva je odbacila ove optužbe kao rusofobiju.
Kao da to nije dovoljno, Kina takođe vidi ulogu za sebe u regionu, prvenstveno kroz svoj ogromni infrastrukturni projekat "Put svile", koji ima za cilj poboljšanje komunikacije preko evroazijske kopnene mase. Prema planu, Peking planira uložiti oko 10 milijardi evra, odnosno oko 11,8 milijardi dolara, u 16 ​​zemalja jugoistočne i istočne Evrope.
Jugoistočnu evropu svi svojataju i niko ne želi da vidi neku novu autohtonu političku silu, što je znak da je jedino suverenitet ispravna politika naroda na Balkanu. Taj proces počinje borbom a završava se pobedom levice. Sve druge politike vode u potčinjavanje i samouništenje, više je nego jasan zaključak analize u Borbi.

 

Borba.rs
Komentari
izvor: pixabay.com

Evropa ne može da se osloni na energente iz SAD

Američki gas preskup za Evropsku Uniju

Svet17.08.2017. 10:49h 11:06h

Ruski predstavnik pri EU savetuje da se amerika okrene drugim tržištima

Amerika ne bi mogla da zameni isporuku ruskog gasa Evropi čak i da ga doprema besplatno, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov.
On je objasnio da SAD trenutno raspolažu samo jednim izvoznim terminalom za isporuku tečnog prirodnog gasa, koji se nalazi u Luizijani.
Američke vlasti nameravaju da izgrade najmanje šest novih terminala, ali za to je potrebno vreme. Pored toga, Evropa nema toliko terminala za preradu tečnog gasa, kao ni tankera kojima bi se taj gas prevezao, rekao je Čižov, prenosi Sputnjik.
Čižov je naveo i da politika primoravanja Evrope da koristi američki gas nije u skladu sa zakonima tržišta, budući da taj posao nije isplativ ni Americi, ni Evropi.
Trenutna cena gasa američkog tečnog gasa za 1.000 kubnih metara na evropskom tržištu iznosi oko 250 dolara, što se Evropi ne isplati, budući da je ruski gas bar dva puta jeftiniji, a nije isplativo ni Americi, jer isti taj gas Južnoj Americi i azijskim zemljama može da proda za najmanje 300 dolara, rekao je Čižov.
Govoreći o izgradnji novih gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“, Čižov je naveo da ti cevovodi neće značiti da će se transport gasa kroz Ukrajinu u potpunosti obustaviti, budući da i dalje postoje zemlje koje zavise od tog gasovoda, kao što je, na primer, Moldavija.

Borba.rs
Komentari

Pages

Subscribe to RSS - EU