izvor: Bosifest press kit

Počinje Bosifest

FILMSKI FESTIVAL OSOBA SA INVALIDITETOM POČINJE 10. OKTOBRA! Bosifest u amfiteatru Sava centra

Kultura06.10.2017. 13:31h 13:31h

Do 12. oktobra publika će imati priliku da pogleda ukupno 18 filmova po izboru selektora Gorana Radovanovića, 10 u takmičarskom i 8 u revijalnom delu programa.

Osmi Beogradski internacionalni filmski festival osoba sa invaliditetom - "Bosifest" počeće u utorak, 10. oktobra, u "Amfiteatru" Sava Centra.

Otvaranju će prisustvovati i gosti festivala autor filma "Poslušaj tišinu" Nino Doliasvili iz Gruzije, autorka filma "Danijel" Anastazja Dabroska iz Poljske, autorka filma "U drugom svetu" Ana Bedinska iz Holandije i koautorka filma "Kada bih mogla da biram" Mirjana Isakov.

Prvi na programu je dugometražni dokumentarac "Normalni autistični film" u kojem češki dokumentarista Miroslav Janek jedinstvenom autorskom vizijom izaziva publiku da jednom zasvagda prestane da doživljava autizam kao medicinsku dijagnozu i da pokuša da je shvati kao fascinantan način razmišljanja, koji je često teško dešifrovati.

Do 12. oktobra publika će imati priliku da pogleda ukupno 18 filmova po izboru selektora Gorana Radovanovića, 10 u takmičarskom i 8 u revijalnom delu programa.

Svi filmovi biće premijerno prikazani u Srbiji, a prvog festivalskog dana biće i svetska pretpremijera izraelskog dokumentarca "Moj brat heroj" (režija: Yonatan Nir, Enosh Cašel), koji prati grupu mladih ljudi sa Daunovim sindromom na zahtevnom putu kroz indijske Himalaje.

Na programu je i domaći kratki film "Kada bih mogla da biram", koji se bavi životnom pričom Marine Obradović, dvadesetčetvorogodišnjakinje iz sela Gložan blizu Novog Sada, koja, kako ona uvek kaže, ne boluje već ima cerebralnu paralizu.

Žiri ovogodišnjeg "Bosifesta" u sastavu: reditelj Predrag Gaga Antonijević, direktor Festivala evropskog filma Palić i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović i glumica Anica Dobra, dodeliće Gran pri za najbolji film, nagradu za najbolju režiju, nagradu za najbolji scenario, kao i specijalne nagrade.

U pratećem programu biće organizovana konferencija "Pokreni promenu" sa predavanjima o temama "Medijska izveštavanja o osobama sa invaliditetom", "Uticaj medija-filma na kreiranje stava prema osobama sa invaliditetom", "Primena i značaj medija u inkluzivnom obrazovanju", "Kultura, tolerancija, različitost".

Borba
Komentari
Foto Promo

AKCIONA KOMEDIJA

PROKLETI PAS: Pogledajte trejler za novi film Dragana Pešikana

Zabava28.09.2017. 14:05h 14:05h

Zahvaljujući baksuznom psu tri devojke su primorane da naprave tim kojem je cilj oslobađanje FBI agenta i eliminisanje Sergejeve kriminalne grupe…

Obično mi biramo psa, a nekada pas izabere nas. Izborom jednog psa Aleksandra (Nina Seničar), Jovana (Jelena Galović)  i Marija (Maja Lukić) dolaze u sukob sa kriminalnom bandom koju predvodi neumoljivi narko diler Sergej (Srđan Žika Todorović). Aleksandrina američka lična karta i FBI propusnica njenog verenika dovode kriminalce u zabunu da je reč o međunarodnoj akciji, a kako su i potkupljeni policajci na strani bande, tri devojke ostaju bez izbora, primorane da uzmu stvari u svoje ruke...

Glavne uloge u neobičnoj akcionoj komediji tumačeSrđan Žika Todorović, Nina Seničar, Jelena Galović, Maja Lukić, Igor Pervić, Ivan Jevtović, Miloš Vlalukin, Milica Zarić, a kao specijalni gosti u filmu  pojavljuju se Aleksandar Šapić, Veselin Jevrosimović i Đorđe David.

 

 

Borba.rs
Komentari
Foto 20th Century Fox Promo

POČELO SNIMANJE

Otkriven budžet za novi Avatar

Zabava26.09.2017. 22:39h 22:39h

U ponedeljak počelo snimanje dugo iščekivanih nastavka filma "Avatar" Džejmsa Kamerona.

Američki mediji spekulišu da je budžet za snimanje četiri nastavka filma spektakularnih milijardu američkih dolara

Inače, Avatar (2009) je film koji drži rekord za film sa najvišom zaradom na svetu - 2,7 milijarde dolara. I prethodni rekorder je bilo Kameronovo ostvarenje - Titanik. 

20th Century Fox planira da prvi nastavak bude u bioskopima 18-og decembra 2018, sledeći godinu dana kasnije, a poslednja dva u decembru 2024 i 2025.

Borba.rs
Komentari
izvor: youtube.com; Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa, 1911.

Sedma umetnost

POGLEDAJTE PRVI DOMAĆI IGRANI FILM: Život besmrtnog Karađorđa

Kultura20.09.2017. 09:43h 09:43h

Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa iz 1911. godine je prvi igrani film snimljen u Srbiji

Film "Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa" je prvi srpski i balkanski igrani film. Snimljen je u leto 1911. godine, a premijerno prikazan 23. oktobra 1911. godine u Beogradu.

Poslednje prikazivanje ovog filma bilo je 1928. godine, za jugoslovenske iseljenike u Americi a od tada mu se gubi svati trag.

Posle višedecenijske potrage film je pronađen u julu 2003. godine u Austrijskom filmskom arhivu u Beču, gde su ga identifikovali Aleksandar Erdeljanović, upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke i Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke.

Kopija filma izrađena je u laboratoriji "Kine" (Cine) u Rimu, sa zapaljive pozitiv kopije iz fonda Ignaca Rajntalera koji se čuva u Austrijskom filmskom arhivu. 

Kako originalni film verovatno nije imao međunatpise, njih je na osnovu dramskih i biografskih dela o Karađorđu sastavio Aleksandar Erdeljanović uz pomoć saradnika iz Jugoslovenske kinoteke.

Borba.rs
Komentari
Izvor: Boško Buha

Najpoznatiji partizanski filmovi Ljubiše Samardžića

LJUBIŠA SAMARDŽIĆ: Legenda partizanskog filma

Kultura09.09.2017. 13:23h 14:13h

Tumačenjem rodoljubivih, hrabrih, požrtvovanih i često i naivnih likova Samardžić je partizanskom filmu dao pečat koji postaje deo žanra

Ljubiša Samardžić ostaće upamćen i kao glumac koji je svojim talentom i trudom doprineo razvoju domaćeg filmskog žanra poznatog kao partizanski ili jugoslovenski ratni film. Tumačenjem hrabrih, poštenih, rodoljubivih i često naivnih likova dočarao je pokolenjima napore i žrtve naših predaka u borbi za slobodu od fašističke čizme.
Predstavljamo vam najpoznatije partizanske filmove Ljubiše Samardžića uz koje smo odrastali. 

Kozara 1962. - Mitar

Film Veljka Bulajića prikazuje bitku na Kozari, kada su brojno i tehnički nadmoćne nemačke i snage NDH opkolile partizansku vojsku na planini Kozari. Bulajić je primenio narativnu formulu naroda kao kolektivnog lika predstavljenog nizom izražajnih individualnih karaktera, uz niz emocionalno intenzivnih situacija koje će autori budućih partizanskih filmova da praktikuju kao normu žanra.

Desant na drvar 1963. - Milan

U režiji Fadila Hadžića, dramatizacija istorijskog događaja. Početkom 1944. godine Hitler naređuje da se u najkraćem roku likvidira Josip Broz Tito i ustanički pokret u Jugoslaviji. Iznenadni nemački desant na Drvar nije uspeo zbog hrabrosti boraca u borbama kod Titove pećine.

Orlovi rano lete 1966. - Nikoletina Bursać

Po romanu Branka Ćopića, i režiji Soje Jovanović o odrastanju devojčica i dečaka, ljubavima, školskim problemima i početku rata koji razvejava detinjstvo i uvodi decu u surovi svet odraslih. Ljubiša glumi Nikoletinu Bursaća, partizanskog mitraljesca, sporednog lika u romanu koji kasnije dobija i svoj roman, a i ekranizaciju u režiji Branka Bauera.

Diverzanti 1967. - Šarac

Prvi partizanski film u kvadrilogiji Hajrudina Šibe Krvavca, o grupi diverzanata koja planira da digne u vazduh nemački aerodrom. Ljubiša je glumio u tri od četiri Krvavčeva patizanska filma, u Diverzantima, "Valteru" i Partizanskoj eskadrili.

Bitka na Neretvi 1969. - Novak

Jugoslovenski ratni spektakl, snimljen u koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nemačkom, u režiji Veljka Bulajića. "Neretva" je najskuplji ratni film snimljen u Jugoslaviji. U njemu glume poznati domaći i strani glumci. Ljubiša ima ulugu hrabrog mitraljesca Novaka, a pored njega uloge tumače zvezde Bata Živojinović, Milena Dravić, Sergej Bondarčuk, Orson Vels, Franko Nero, Jul Briner, Pavle Vuisić, Boris Dvornik i mnogi drugi. Film je nominovan za nagradu Oskar u kategoriji najboljeg stranog filma, a zanimljivo je da je Pablo Pikaso naslikao poster za ovaj film, a kao naknadu tražio gajbu dalmatinskog vina.

Kuda idu divlje svinje 1971. - Crni Rok

Mini serija u 10 epizoda i režiji Ivana Hetricha. Radnja je smeštena u okolini Zagreba između 1941. i 1943. godine, gde se sukobljavaju dve grupe krijumčara i sitnih kriminalaca, dok su u pozadini radnje komunistički ilegalci, sa kojima Crni Rok i njegova banda blisko sarađuju. Kako je Ljubiša Samardžić više puta izjavio, uloga Crnog Roka mu je među dražim u karijeri, a on ju je toliko živopisno odigrao da je čak pretočena i u strip "Crni Roko".

Valter brani Sarajevo 1972. - Zis

Najpoznatiji film Šibe Krvavca, sa maestralnim Batom Živojinovićem i ništa manje sjajnim Ljubišom Samardžićem. Valter, tajni lider komunističkih ilegalaca u Sarajevu ima važan zadatak da pronađe lažnog Valtera, koji glumeći šefa ilegalaca otkriva partizansku mrežu. Istovremeno, pred Valterom, Zisom i drugim ilegalcima je težak zadatak da unište operaciju snabdevanja gorivom cele jedne nacističke armije. Sjajan film u kojem se prepliću špijunski triler i gotovo vestern akcija.

Sutjeska 1973. - Stanojlo

Još jedan ratni spektakl, zamišljen da nadmaši "Bitku na neretvi", koji, čak iako nije u tome uspeo, ostaje zabeležen kao drugi najveći ratni spektakl snimljen u Jugoslaviji. Ljubiša glumi Stanojla, topdžiju, koji na kraju filma spašava situaciju svojim protivtenkovskim topčićem. Glumačka ekipa je impresivna, i pored nezaobilaznog Bate Živojinovića, u filmu glume i Ričard Barton, kao i domaće veličine Ljuba Tadić, Milena Dravić, Boris Dvornik, Rade Markovic, Stole Aranđelović i drugi.

Crvena zemlja 1975. - Kosta

Crvena zemlja je jugoslovenski ratni film snimljen 1975. godine u režiji Branimira Torija Jankovića, koji je napisao i scenario. U njemu se prikazuju događaji u Srbiji u jesen 1941. godine, odnosno ustanak protiv nemačkog okupatora, koji će izazvati brutalnu i krvavu odmazdu i veliki masakr nad civilima u Kraljevu.

Dotor Mladen  1975. - Staniša

Istinita priča o životu, rodoljublju, antifašizmu i pogibiji narodnog heroja, doktora Mladena Stojanovića, koji je bio jedan od vođa antifašističkog ustanka na Kozari i Potkozarju. Film je režirao Midhat Mutapdžić, glavna uloga pripala je Ljubi Tadiću, a prva sporedna Ljubiši Samardžiću.

Stići pre svitanja 1978. - Kosta

Priča o grupi političkih zatvorenika i njihovom pokušaju da pobegnu u sred haosa kapitulacije i okupacije. Ljubiša tumači lik Koste čiji je zadatak da sa slobode pomogne zarobljenim drugovima. Film je režirao Aleksandar Đorđević.

Boško Buha 1978. - Milun

U režiji Branka Bauera kao dramatizacija biografije dečaka narodnog heroja Boška Buhe. Samardžić se pojavljuje u ulozi Miluna, prostodušnog i hrabrog partizanskog borca koji u nizu komičnih situacija, iako stariji, pokazuje bratski zaštnički odnos prema mladim bombašima, kao kontrast strogom očinskom odnosu partizanskog komandira kojeg tumači Marko Nikolić.

Povratak otpisanih 1978. - Španac

Poznata serija Ace Đorđevića, nastavak "Otpisanih", o grupi beogradskih ilegalaca koji u danima pred oslobađanje Beograda izvode seriju diverzija protiv vermahta i domaćih izdajnika. Ljubiša glumi iskusnog partizanskog i bivšeg Španskog borca, sa logičnim nadimnkom "Španac" koji se veseli, pije, svira gitaru i puca u fašiste i sve u istom danu. 

Partizanska eskadrila 1979. - Zare

Spektakl Šibe Krvavca o partizanskoj avijaciji i sukobu sa nadmoćnim neprijateljem u vazduhu. Dvoboji, zaplet i kulminacija su u Krvavčevom stilu, a Ljubiša glumi pilota Zareta.

Orkestar jedne mladosti 1985. - Dragiša Kojić

Film Svetislava Pavlovića. Za vreme rata, iz Okupiranog i blokiranog Kraljeva, prešao je na slobodnu teritoriju Vatrogasni Orkestar, svirajući nemačke paradne marševe.

Ivan Điković / Borba.rs
Komentari
izvor: pixabay.com

Filmski festival osoba sa invaliditetom u centru "Sava"

Osmi Bosifest festival u oktobru

Kultura06.09.2017. 11:22h 11:22h

Pokreni promenu je slogan ovogodišnjeg festivala dokumentarnog žanra

Beogradski internacionalni filmski festival osoba s invaliditetom – Bosifest, pod sloganom "Pokreni promenu" biće održan od 10. do 12. oktobra u Centru "Sava", najavili su danas organizatori.
Bosifest, koji će u oktobru biti organizovan osmi put je jedinstven filmski festival i u svetskim okvirima, "jer je kompletan program posvećen temama života osoba sa invaliditetom".
Filmovi koji se prikazuju relevantna su i zapažena ostvarenja dokumentarnog žanra, navodi se u saopštenju "U svetu u kome se solidarnost i empatija sve više potiskuju i gube, filmovi koje ćemo imati prilike da vidimo na Bosifestu nas, pre svega, upućuju da razmislimo o tim bazičnim vrednostima humanog društva", kaže direktor Bosifesta Darko Ivić, On je naveo i da će na Bosifestu biti prikazani posebni filmovi sa posebnim ličnostima, koje, kako je rekao "nisu drugačije zbog svog invaliditeta već zbog permanentne borbe i slavljenja života" "Hrabrost u izrazu, temi, postupku, doticanju iracionalnog, otvorenost pogleda tamo gde je društvo hendikepirano slepim mestima, sve to odlikuje filmove ovogodišnje selekcije", kaže Ivić, navodi se u saopštenju.

Borba.rs
Komentari
Foto Cobra Film Promo

Istorijska fikcija pomešana sa žanrovima trilera i misterije u centar pažnje stavlja Beograd

Senke nad Balkanom na Sarajevo film festivalu

Kultura17.08.2017. 14:22h 16:42h

Bjelogrlić: Menjaju se samo akteri ali kada poredite dvadesete godine sa današnjim vremenom  shvatite da je jako slično. 

Ekipa serije "Senke nad Balkanom" predstavila se večeras na 23. Sarajevo film festivalu (SFF), gde su pre projekcije crvenim tepihom ispred Narodnog pozorišta prošetali reditelj i producent Dragan Bjelogrlić, glumci Marija Bergam, Jana Stojanovska, Viktor Savić, Andrija Kuzmanović, Goran Bogdan, Admir Šehović i kompozitor originalne muzike Magnifico.
Govoreći o radnji serije, Bjelogrlić je istakao da, kada je proučavao razdoblje u kojem se radnja dešava, shvatio je da se u suštini jako malo stvari menja.
"Menjaju se samo akteri, ali kada poredite to vreme sa današnjim, shvatite da je jako slično. Zato smo seriju nazvali Senke nad Balkanom jer se one stalno nadvijaju nad ovim prostorom", rekao je Bjelogrlić na konferenciji za novinare uoči projekcije.
Od kada je prošle godine SFF u svoj program uvrstio i predstavljanje serija, "Senke nad Balkanom" su prvi tv serijal koji prezentuje ostvarenja iz Srbije.
Bjelogrlić se ovog puta predstavlja istorijskim krimi trilerom, čija je radnja smeštena u burni period kraja dvadesetih godina prošlog veka koji se završio uvođenjem Šestojanuarske diktature.
Istorijska fikcija pomešana sa žanrovima trilera i misterije u centar pažnje stavlja Beograd tog doba, kao raskrsnicu puteva, ali i sukobljenih interesa sa različitih strana sveta.
Emitovanje serije "Senke nad Balkanom" počinje krajem oktobra na svim nacionalnim televizijama bivše Jugoslavije.

Borba.rs
Komentari
foto: fcs.rs

Reditelj filma "Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato" kaže da je zadovoljan reakcijom publike ali da nezna da li su ljudi spremi da veruju u čuda

Srđa Penezić: Ljudi će uvek da veruju u bolje

Kultura15.08.2017. 15:35h 15:35h

Glavnu ulogu igra Slavko Sstimac, afilm je kao bajka za odrasle koja priča o tome kako bi život mogao da bude lep kada čovek ne bi bio čoveku vuk

Reditelj, scenarista i producent filma "Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato" Srđa Penezić kaže da je zadovoljan reakcijom ljudi koji ga posle projekcije grle, ali da je veliko pitanje da li su publika i okolina spremni za takvu priču, da li još uvek mogu da se pričaju bajke.
"Neko može da kaže prošlo je vreme za bajke, moramo da se suočimo sa realnošću, ne smemo više da zaluđujemo sebe i verujemo u bolje sutra ili u dobro danas, a svi znamo koliko možemo ili ne da poverujemo u to", rekao je Penezić na konferenciji za novinare u Vrnjačkoj Banji.
Kaže i da veruje da je moguće da će ljudi uvek moći da sanjaju i da će uvek moći da budu bolji i da veruju u bolje.
Film "Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato", u kome glavnu ulogu igra Slavko Sstimac, u startu je opisan kao bajka za odrasle o tome kako bi život mogao da bude lep kada čovek ne bi bio čoveku vuk.
Producent Vesna Golubović je rekla da su film snimali sa uverenjem da treba da naprave nešto pozitivno, da kažu ljudima u ovom regionu: "Alo ljudi, dobro je biti dobro".
"Mi smo okruženi urušavanjem svih vrednosti i institucija i ostala nam je samo ljudskost i dobrota kojoj treba svi da se vratimo, da je se podsetimo jer, kako kaže naš junak, svaki čovek je u suštini dobar. Svi žele dobro pa i oni najgori kriminalci vole da imaju dobrog ortaka, dobrog lekara, dobru vaspitačicu", kaže Golubović.
Ona smatra da ma koliko da su ljudi cinični, ne mogu zaobići tu dobrotu i bez nje se ne može živeti.
Golubović je ispričala da im je nakon projekcije na festivalu u Zagrebu prišao čovek i rekao: "Da je ovaj film napravljen pre rata, rata ne bi bilo".
"Dirnulo nas je to naivno verovanje da film može nešto da zaustavi. Svi smo maltene zaplakali kao što je i on", dodala je ona.
Na konstataciju o prisustvu dihotomije u filmu - Hobsove misli da je čovek čoveku vuk i da su u suštini svi ljudi dobri, Penezić kaže da čovek može da proba da ignoriše tu činjenicu da je čovek čoveku vuk i da je to savet koji daje ljudima.
"Tu moramo da dodamo i treću misao za koju kažu da je nastala u mom kraju (Užice), a to je da su lud i dobar dva brata. Ta me i najviše nervira pa je bilo zgodno da se i ona ubaci u film", rekao je Penezić.
On je naglasio da postoji dobar čovek i mali broj ljudi koji bi hteli da budu dobri.
"Ljudi grabe, ubijaju se da dođu do što više para, a zapravo provode život tražeći nekog da ih voli zbog njih samih. Svim bogatim ljudima je najvažnije da znaju da ti njih ceniš zbog njih samih, a ne zbog toga što su ukrali. Ja verujem da postoji samo dobrota, samo što oni koji grabe pokazuju više energije", istakao je Penezić.
Film prati glavnog junaka tokom više decenija i u drugom planu su ideološke i političke promene, a Penezić kaže da se trudio da se manje bavi političkim promenama, a više kako one utiču na ljude i lakoćom sa kojom se ljudi prilagođavaju novim situacijama, koliko je lako izaći iz jedne i ući u drugu partiju.
"Kao da nam je to neka nacionalna osobina. Jednom broju ljudi, srećom manjem, to veoma lako pada. On će mrtav ladan da se pojavi i priča o demokratiji, a ja se sećam šta je pričao pre nekoliko godina. Meni je to više kao vic, nešto zanimljivo", istakao je Penezić.
Pojasnio je da se nisu bavili politikom nego ljudima tokom nekoliko decenija, a usput se menjala politika.
"Meni nikad politika nije zanimljiva sama po sebi nego su mi zanimljivi ljudi, kako žive, kako se snalaze u tim vodama", dodao je Penezić.
Golubović se nadovezala da je lik novinarke "malo više zahvaćen" politikom.
"Mediji su najodgovorniji. Oni su palili i pale i dalje kada treba i nikad ne gase. Ljudi od Sirije i Libije do bivše Jugoslavije gase svojim životima i nesrećom ono što po naredbama rade mediji", primetila je Golubović.
Na pitanje da li su pričom o dobroti želeli da postave elemenat za konstituisanje novog društva, da na toj ideji možemo da gradimo novu budućnost, Penezić je primetio da je film "suviše nebitna stvar da bi se moglo bilo šta graditi na tome".
"Divno bi bilo da bude malo bolje. Samo mogu da poželim svima nama da se vidimo za nekoliko godina i da kažemo: Sada je malo bolje nego 2017. Ne znam koliko je to realno, ali je lepo verovati da je moguće", rekao je scenarista i reditelj.
Konstatovao je da ljudima film znači samo par dana nakon što ga pogledaju.
"Nemoguće je da im to ostane tri meseca kasnije. Tu je život, čovek mora da ide, da traži posao, ovde je teško i dobiti i održati posao. Zzivot je realnost i zato i pravimo filmove, koji nisu, da bi dali ljudima par sati neke prijatnosti", rekao je Penezić.

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - film