izvor: wikimedia commons

NO PASARAN!

NASTAVAK REHABILITACIJE ZLOČINCA! Viši sud o Milanu Nediću 23. oktobra

Vesti30.09.2017. 11:19h 11:33h

Sud nastavlja proces saslušanjem svedoka. Kada bi stotine ubijenih banjičkih logoraša i hiljade streljanih taoca mogle da daju svoj sud o "srpskoj majci" ime zločinca i kvislinga Nedića se ne bi ni moglo da prođe kroz pravosudni sistem

Postupak pravne rehabilitacije predsednika kvislinške Vlade Srbije za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu, domaćeg izdajnika i saradnika nacističkog okupatora Milana Nedića trebalo bi da bude nastavljen u Višem sudu u Beogradu 23. oktobra.

Postupak rehabilitacije počeo je 7. decembra 2015, sedam godina nakon što su zahtev za rehabilitaciju podneli Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i porodica Nedić.

Pravljenje spiskova taoca za nacističke odmazde streljanja stotinu srba, jevreja i roma za jednog nemačkog vojnika, a za koje su na smrt osuđeni i proglašeni izdajnicima naroda i države Nedićev ministar Tanasije Dinić i upravnik Beograda i šef policije Dragomir Jovanović kao i učestvovanje u upravljanju koncentracionim logorom na Banjici u kojem su streljani rodoljubivi građani i antifašisti su činjenice koje bi u svakoj normalnoj državi dovele do toga da se ne može u sudovima preispitivati da li je ili nije izdajnik i zločinac onaj koji je svojom kolaboracijom dao državni legitimitet ubijanju građana Beograda, Srbije i Jugoslavije.

Ipak, dok je na vlasti onaj koji je otvoreno pozivao da se strelja 100 ljudi za jednog, ništa nije nemoguće.

Nedić je napustio Srbiju 6. oktobra, ne sačekavši oslobođenje. Sa nacistima je pobegao u Austriju gde je uhapšen u Austriji i vraćen u Jugoslaviju. Izvršio je samoubistvo 4. februara 1946.

Ubijeni u logoru na Banjici: Deo krvavog bilansa Nedićeve vlade "narodnog spasa"

Zemljoradnici: 1.414, Zanatlije: 631, Radnici: 305, Studenti: 71, Učenici: 125, Činovnici: 383, Vojna lica: 125, Sveštenici: 15, Pravnici: 45, Lekari: 18, Inženjeri: 33, Profesori: 12, Trgovci: 208, Domaćice: 202, Ostalih: 238

UKUPNO: 3.849

Borba
Komentari
Natpis "Rad oslobađa" u logoru Aušvic, foto Ben Tilley

Dan sećanja na stradanje Roma i Sinti u drugom svetskom ratu

Solidarnost je štit protiv zla

Vesti02.08.2017. 17:08h 17:32h

Nacisti su u Aušvicu i drugim logorima ubili pola miliona Roma i Sinti

Rasizam i podele doprineli genocidu

Predsednik Roma u Poljskoj Roman Kvajtkovski podsetio je da je genocidu njegovog naroda u vreme Drugog svetskog rata doprineo rasizam i to da su ljude delili na bolje i gore.
"Suprotnost podelama je solidarnost. Zato hvala svima vama koji niste Romi a odlučili ste da ovde zajedno sa nama odate poštu pobijenim Romima. Oni su bili i vaša braća i sestre. Ljudska solidarnost prekoračuje granice rase, jezika i vera. Ona je naš štit protiv zla", kazao je Kvjatkovski.
U Aušvicu se danas, na 73. godišnjicu likvidacije porodičnog logora za Rome kada su nacisti u noći sa 2. na 3. avgust 1944. godine u gasnim komorama pobili 2.897 Roma i Sinti i likvidirali tzv. "Cigojnerlager" namenjen njima, okupilo nekoliko stotina učesnika komemoracije - Roma i Sinti iz raznih zemalja Evrope, predstavnika poljskih vlasti i predstavnika Jevreja, čiji je Aušvic najveće evropsko stratište.

Iz nekadašnjeg nacističkog nemačkog logora Aušvic na jugu Poljske, sa obeležavanja Dana sećanja na romske žrtve Holokausta, Romi su danas uputili poruku da strahotama kakve su se dešavale u tom logoru doprinosi rasizam i princip kolektivne krivice po etničkom kriterijumu kojim danas vešto barataju populističke vodje."Antidemokratskim pokretima potreban je neprijatelj da bi usmerili strahove stanovništa i iskoristili ih za političke potrebe. U mnogim krajevima Evrope, posebno u istočnoj Evropi, rasprostranjeno je antiromsko raspoloženje. Posebno je ukorenjeno u državnim institucijama", upozorio je predsednik Saveta nemačkih Roma i Sinti Romani Roze.

Mukotrpno postignuto demokratsko ustrojstvo Evrope kao poratni odgovor na zločine Drugog svetskog rata i holokaust čiji nemi svedok je Aušvic, kada je tokom rata pobijeno i oko pola miliona evropskih Roma, po rečima Rozea sada urušavaju nacionalistički i populstički pokreti koji za prestupe pojedinaca pozivaju na kolektivnu odgovornost cele etničke grupe.
"U vremenima krize i terorističke pretnje Evropa će opstati samo ukoliko se drži svojih osnovnih vrednosti", kazao je Roze i podsetio da najveći logor smrti Aušvic Birkenau, koji su Hitlerovi nacisti podigli na jugu okupirane Poljske, nije samo simbol genocida Jevreja a takodje i romske manjine već napuštanje svega što čini čovečnost i civilizaciju.
Dan holokausta Roma ne obeležava se samo u Aušvicu u koji su dovučene 23.000 Roma i Sinti a pobijena i pomrla od neljudskih uslova u logoru 21.000, već i u susednim zemljama, u Češkoj i Slovačkoj.
Na Fejsbuku su osvanule danas posebne zapaljene zamišljene sveće za žrtve na kojima se nalazi motiv trougla kojim su Romi morali da označe odeću da bi se razlikovali od "Arijevaca", pruge kojom su ih prevozili u logore smrti u teretnim vagonima kao stoku i plamen sveće u obliku Sunca kao simbol nade.

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - logor