izvor: Nick Youngson, http://nyphotographic.com

IT lizing

AUTSORSOVANA DRŽAVA! Strategija vlasti je da IT inženjeri budu resurs na prodaju

Kolumna20.11.2017. 12:25h 12:25h

Tenderi za nabavke programa, implementacije ili integracije rešenja, su veoma precizno osmišljeni na način da nijedna od malih IT firmi nema šansu da se pojavi na nadmetanju. To nije slučajnost već čvrsta strategija vlasti.

 

 

 

Jedan rođak, prvoklasni proizvođač domaće rakije, u nedavnom razgovoru kaže mi: „Godinama sam se pitao kako to da Nemci imaju lošije voće od nas, a proizvode bolju rakiju?  Spremim se, sednem u auto i odem na taj sajam u Nemačku… mali je to poduhvat? Mislim se – šta zna Nemac što mi ne znamo?“ I tako ispade – Nemac ima tehnologiju, njegova rakija je bolja zato što tehnološkim postupkom dobija kvalitetnije piće sa kojom kompenzuje zaista nešto lošiji kvalitet voća.

Godinama unazad vlast ponavlja mantru kako su informacione tehnologije katalizator razvoja društva, neretko i obećava investicije u ovu oblast, a retko su se iste i ostvarivale. Primera radi, investicije u vidu podsticaja i kreditiranja IT preduzetnika u prethodne dve-tri godine su desetostruko iznosile manje od subvencija koje je država odobravala velikim IT kompanijama iz ove oblasti.

Ali na primeru kompanije Endava, kojoj je država subvencionisala simboličnih 4,4 miliona evra, vidimo da se ne zaustavlja. Ne bi to bio različit slučaj od Jure, Geoksa i ostalih eksploatatorskih kartela da NETO prosečna plata u Srbiji po šifri delatnosti (kompjutersko programiranje) ne iznosi 140,000.00 dinara i da je hroničan nedostatak kadrova na tržištu, što je negde i globalni trend bar kada je ova industrija u pitanju. Dakle šta vlasti ovom subvencijom privlače (floskula koja se najčešće koristi za puštanje velikih igrača – investitora na tržište zarad „smanjenja nezaposlenosti“)?

Napravićemo jednu kratku analizu, obzirom na besmisao i nelogičnost ovog postupka. Neka ozbiljnija analiza ne bi ni mogla da se napiše. Najčešće državne projekte kada je IT u pitanju dobijaju strane kompanije, neretko iste angažuju lokalne IT firme za nekakve operativne procese, a male preduzetničke firme su najčešće  osuđene na Body leasing ili da upotrebim eufemizam outsourcing, dakle : iznajmljuju svoj tim – ljude kompanijama po svetu zahvaljujući konkurentno malo plaćenoj satnici u odnosu na kolege iz razvijenih zemalja.

Ovakvim tretmanom su naši stručnjaci relativno zadovoljni, a kako i ne bi kada žive u zemlji gde je prosečna plata ni 400 evra, zadovoljne su kolege i iz drugih zemalja kao što je Indija, Pakistan ili neke nama bliže iz Evropske Unije najbliže njenoj periferiji. Reklo bi se, globalizam se u svom punom potencijalu razvio u svetu informacionih tehnologija – ali jednosmerno, samo u smeru istraživanja jeftinijeg tržišta i profita. Ako neko veruje da će doći globalna sreća – nažalost konzumira ovaj svet pogrešno,  onako kroz retoriku, gramatiku, poetično, ne verujući svojim očima.

Endava je takođe outsourcing kompanija, iznajmljuje svoje timove, kojih ima na stotine po celom svetu i stiče simboličan profit od 180,000,000 funti godišnje. Reklo bi se nema razlike između njih i onih naših malih preduzetnika koji svoj razvoj percipiraju na ovim vrednostima. Razlika ima svega nekoliko. Najveće su svakako što vlasnik te srpske IT firmice najčešće rentira i sebe i posluje da bi obezbedio pristojan život u zemlji u kojoj živi za razliku od borda direktora Endave koji participiraju u dobiti od 180M funti i koji žive u elitnim delovima Londona. Malo li je? Tema je toliko ozbiljna pa ću nastojati da budem što manje ironičan, nikom više nije do smeha.

Tenderi koje država raspisuje za nabavke računarskih programa, implementacije ili integracije softverskih rešenja, su veoma precizno osmišljeni na način da nijedna od onih pomenutih malih IT firmi nema čak ni elementarne uslove da se pojavi na nadmetanju, pa čak ni kroz udruživanje. Kako vreme odmiče većina kadrova će završiti u velikim korporacijama, a preraspodela tržišta u tom smislu već uveliko traje. Kada sve ovo uzmemo u obzir, postaje potpuno jasno da uredbe o subvencijama ne donose nikakvi neuki, iracionalni državni činovnici, već je to čvrsta strategija vlasti, koja svoj narod doživljava kao neprijatelja ili resurs, što on i zaista i treba da bude kada vlast polaže verodostojne finansijske izveštaje i bilanse uspeha.

Bogate zemlje imaju razvijenu tehnologiju, to je činjenica i moj rođak sa početka teksta to razume, ali ne bi razumeo zašto naši inženjeri grade NJIMA bolji svet, a nama su ovde potrebni kao nikada do sada.

Obzirom da je IT industrija među najprofitabilnijim oblastima, naravno ogromno je interesovanje naše oligarhije – političke elite za deo kolača, u sledećem članku obradiću ovu temu sa svim informacijama o umešanosti vlasti u kapital IT tržišta.

Preuzeto sa sajta Narodni Front

Borba
Komentari
izvor: facebook.com

Kancelarija za KiM navodno platila 8 hiljada evra strategiju komunikacije na društvenim mrežama

Da li Marko Đurić plaća osam hiljada evra za fejsbuk profil?

Vesti13.09.2017. 13:15h 13:17h

Na internetu osvanuo dokument u kojem se navodno ugovara usluga "Strategija komunikacije na društvenim mrežama" a koji navodno potpisuje Kancelarija za KiM

Na društvenim mrežama je krenula priča i dokument po kojem je Kancelarija za Kosovo i Metohiju navodno platila usluge strategije komunikacije na društvenim mrežama 948.000 dinara. Kako kaže odluka, u pitanju je standardizacija nastupa na fejsbuk profilima Marka Đurića, Kancelarije za KiM i kreiranje novih profila.

Navodno je u pitanju ponuda 261 za nabavku male vrednosti, broj 404-02-16-1/17-02

Kako ne možemo da budemo sigurni da li je dokument verodostojan, to ovim putem Pokret BORBA javno postavlja pitanja sledećim institucijama:

1. Kancelariji za Kosovo i Metohiju i Marku Đuriću direktoru kancelarije

Da li priloženi dokument, ponuda 261 broj 404-02-16-1/17-02 postoji, da li je po ponudi doneta odluka i da li su elementi u odluci verni istini?

Ako sličan ugovor postoji, koji su elementi ugovora, broj dokumenta, vrsta usluge/usluga, vrednost ugovora i punuđač?

2. Povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću

Da ispita i javnosti iznese informaciju da li je dokument ponuda 261 broj 404-02-16-1/17-02 verodostojan, ispita da li sličan ugovor o maloj nabavci sa pomenutim ili drugim pravnim licima postoji a da je usluga vezana za društvene mreže ili srodnu delatnost?

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - nabavka