izvor: youtube.com

Epilog slučaja ambasada

USLOVNE KAZNE ZA PALJENJE AMBASADE SAD! Šest meseci za četvoricu optuženih (VIDEO)

Vesti14.11.2017. 13:12h 13:12h

Zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti su Dejan Vučković, Dragan Marinkov i Marko Novitović osuđeni na po šest meseci zatvora uslovno na dve godine

Viši sud u Beogradu danas je proglasio krivim četvoricu optuženih za učešće u paljenju američke ambasade u februaru 2008 godine.
Zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti su Dejan Vučković, Dragan Marinkov i Marko Novitović osuđeni na po šest meseci zatvora uslovno na dve godine, a Milan Tomas na pet meseci uslovno na dve godine, dok su Đorđe Tomin, Nikola Kosanović i Filip Backović oslobođeni krivice.

U presudi se navodi da su svi optuženi učestvovali na skupu "Kosovo je Srbija", na koji je dolazak bio organizovan. Posle skupa su optuženi otišli ispred zgrade Ambasade SAD i gađali je kamenicama. Kroz razbijene prozore su ubačene baklje, a u požaru je u ambasadi poginuo Zoran Vujović, utvrdio je sud, uz konstataciju da su napadnute i ambasade Hrvatske i Nemačke.

Sud je utvrdio da su Vučković, Marinkov, Novitović i Tomas bili svesni svojih radnji.

U presudi se navodi da je Tomas izjavio da je posle skupa "Kosovo je Srbija" muškarac sa megafonom pozivao da se krene prema američkoj ambasadi, a zatim i ka hrvatskoj. Na zgradi Ambasade SAD je učinjena šteta veća od 400.000 dolara, a dodatni troškovi su bili veći od pola miliona dolara. Ambasada nije zatražila naknadu štete, konstatovao je sud.

Tomin, Kosanović i Backović su oslobođeni jer nema dokaza da su izvršili krivično delo.

Borba
Komentari
izvor: pixabay.com

Oborena presuda

OSLOBOĐEN MARKO MIŠKOVIĆ! Apelacioni sud ukinuo presudu

Vesti27.09.2017. 16:41h 16:41h

Marku Miškoviću i Milu Đuraškoviću ukinute zatvorske kazne. Njih i druge optužene je sud pravosnažno oslobodio od optužbi da su oštetili putarska preduzeća u Srbiji

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio sina vlasnika Delta holdinga Marka Miškovića, Mila Djurškovića i ostale okrivljene od optužbi za oštećenje putarskih preduzeća u Srbiji čime je potvrdio jedan deo prvostepene presude Specijalnog suda.

Istom odlukom Apelacioni sud je ukinuo deo presude kojom su Marko Mišković i Milo Djurašković bili osuđeni na zatvorske i novčane kazne zbog utaje poreza, a Djurašković i još nekoliko okrivljenih i zbog oštećanja kruševačkog FAM-a i naložio da im se suđenje ponovi pred Specijalnim sudom.

Ukinutim delom presude Marko Mišković je bio osuđen na tri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara.

Djurašković je zbog oštećenja kruševačke Fabrike maziva (FAM) i utaje poreza bio osuđen na sedam godina zatvora i novčanu kaznu od šest miliona dinara, a njegovi saradnici u tom slučaju na kazne od tri do pet godina zatvora.

Presudom Apelacionog suda Milutin Gašević, Zdravko Rašo, Predrag Filipović i Zoran Mihailović pravosnažno su oslobođeni optužbi za oštećenje putarskih preduzeća.

Po nalaženju Apelacionog suda, nema dokaza da su Đurašković i Marko Mišković oštetili putarska preduzeća.

Što se tiče ukinutog dela presude, po stavu Apelacionog suda, prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

"Izreka prvostepene presude je nerazumljiva, protivrečna sama sebi i razlozima presude, pri čemu ne sadrži ni razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni", naveo je Apelacioni sud.

Protiv Marka Miškovića, njegovog oca Miroslava Miškovića, Đuraškovića, kao i još osam optuženih, krivični postupak je pokrenut krajem 2012. godine zbog sumnje da su oštetili putarska preduzeća za više miliona evra. Tada su bili uhapšeni i posle višemesečnog boravka u pritvoru pušteni su da se brane sa slobode, pošto su položili višemilionska jemstva u evrima, a pasoši su im i dalje u sudskom depozitu i ne mogu da napuste boravište bez odobrenja suda.

Današnjom odlukom Apelacionog suda, "pala je" optužnica tužilaštva za organizovani kriminal koja ih je teretila da su finansijskim transakcijama izvlačili novac iz putarskih preduzeća i tako doveli do njihove propasti, odnosno da su ih u periodu od 2005. do 2010. godine oštetili za 16,95 milijardi dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara.

Borba
Komentari
Foto Beoinfo

Privredni sud u Pančevu odlučio: Zemlja nelegalno prisvojena, vraća se u vlasništvo Republike Srbije

Siniša Mali nelegalno prisvojio 10 hektara zemlje u Vršcu

Vesti11.09.2017. 13:22h 14:57h

Mali je na otetoj državnoj njivi pokrenuo proizvodnju đubriva za uzgoj šampinjona piše KRIK

Privredni sud u Pančevu presudio je da se državi vrati deset hektara zemlje nadomak Vršca koju su gradonačelnik Beograda Siniša Mali i članovi njegove porodice nelegalno prisvojili pre 12 godina, piše portal Krik.
Presuda nije konačna pošto sve stranke imaju pravo da na nju ulože žalbu.

Mali je na otetoj državnoj njivi pokrenuo proizvodnju đubriva za uzgoj šampinjona, kako je KRIK ranije otkrio. Neizvesno je šta će se dogoditi sa ovim biznisom.

Privredni sud u Pančevu je krajem maja naložio da se iz katastra kao vlasnik zemlje izbriše firma „Compost group“ koju kontroliše Mali, a upiše Republika Srbija. Sudija Boško Vuković napisao je u presudi da je ugovor na osnovu kog je firma Malog došla do zemlje „ništavan“.

Državnu njivu je firmi Siniše Malog poklonio Srđan Gajić, vlasnik kompanije „Alfa Protein“ koja je na njoj proizvodila detelinu. Gajić je „Alfa Protein“ privatizovao upravo u periodu dok je Mali radio u Agenciji za privatizaciju.

On je sa porodicom Siniše Malog u martu 2005. sklopio ugovor o prodaji, ali novac za zemlju nikada nije isplaćen.
Zbog ovoga je Gajić krivično odgovarao. 

Zanimljivo je da se protiv porodice Mali nije vodila istraga – iako je dokazano da je posao bio nelegalan i da su stekli finansijsku korist.
Siniša Mali nije pristao na intervju za KRIK, ali nikada nije demantovao otkriće o zemlji kod Vršca.

Borba.rs
Komentari

Generalni sekretar udruženja banaka Srbije izjavio da ugovor između banke i klijenta ima snagu zakona

Banke u Srbiji kažu "Jači smo od države"

Vesti08.09.2017. 13:27h 13:27h

Banke tvrde da presuda po kojoj banka premiju osiguranja plaća banka a ne klijent može da uruši pravni sistem

Generalni sekretar Uduženja banaka Srbije Veroljub Dugalić lupio i ostao živ "Da bi jednostrano raskidanje ugovora zbog jedne sudske presude da je premiju osiguranja stambenih kredita Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) trebalo da plati banka, a ne korisnici kredita, urušilo pravni sistem."
Dugalić je dodao je da ugovor za potpisnike ima snagu zakona i obavezuje ih da ga poštuju i dodao da je za udruženje banaka nezamislivo da takva presuda opstane."
Dugalić dokazuje da se Banke u ovom sistemu ponašaju kao da su vlasnici države, i kao da su njihovi ugovori iznad zakona i pravnog sistema.
Na žalost, ovavko ponašanje banaka i privatnih privrednih subjekata je moguće samo u ovakvom kapitalističkom društvu.
U društvu socijalizma, ovakve pojave su nezamislive, a klijenti banaka zaštićeni od samovolje i pravnih vratolomija koje banke čine kako bi u sivoj zoni legalnosti nasamarile klijente.

Borba.rs
Komentari
izvor: pixabay.com

Mirjana Piljić portparol Apelacionog suda kaže da roditelji mogu da se obrate tuženoj strani radi naplate štete

PALA PRESUDA: Grad duguje milione evra Beograđanima

Vesti07.09.2017. 16:50h 16:50h

Sudovi saglasni da svojstvo tuženih u ovim parnicama mogu imati grad i vrtići kao solidarni dužnici

Apelacioni sud u Beogradu doneo je prve pravosnažne presude kojima se roditeljima dosuđuje naknada štete zbog plaćanja vrtića više nego što je zakonom bilo propisano, rekla je za Blic Mirjana Piljić portparol Apelacionog suda.
Piljić objašnjava da roditelji koji su dobili pravosnažne presude mogu da se obrate tuženoj strani radi naplate štete, a tužena strana ima mogućnost da sama izvrši dobrovoljnu isplatu u roku od 15 dana od dana prijema presude. Ako se presuđeni iznos ne isplati dobrovoljno, roditelji mogu da pokrenu izvršne postupke za naplatu odštete.
Portparolka Apelacionog suda dodaje da su sudovi saglasni da svojstvo tuženih u ovim parnicama mogu imati grad i vrtići kao solidarni dužnici, a da je na roditeljima izbor da li će tužiti ob aili samo jedno od njih.
Oko 13.000 roditelja u Beogradu podnelo je tužbe jer su od 2010. do 2014. godine plaćali vrtić skuplje nego što je to zakonom bilo propisano. Sume koje bi trebalo da im budu isplaćene razlikuju se od slučaja do slučaja.
Prema Zakonu o predškolskom obrazovanju i vaspitanju roditelji su u obavezi da plaćaju 20 odsto ekonomske cene vrtića po detetu, koja je pre poskupljenja 2013. godine iznosila 13.000 dinara. Međutim, umesto 2.600 roditelji su plaćali i do 8.700 dinara. Posle poskupljenja u januaru 2013. godine, računi su dostizali i 9.700 dinara iako je ekonomska cena ostala ista.

Borba.rs
Komentari
Foto Pixabay

Srbija mora da plati grčkoj kompaniji Mitilineos oko 40 miliona dolara nadoknade zbog RTB Bora, odlučio je sud u Ženevi, prenosi Rojters.

PRESUDA: RTB Bor dužan grčkoj firmi 40 miliona

Vesti29.08.2017. 14:38h 16:50h

To je epilog arbitražnog spora koji je pokrenut 2012. godine.

Međunarodni sud sa sedištem u Ženevi presudio je da Srbija prekršila svoje obaveze prema Grčkoj i kompaniji Mitilineos, prenosi Rojters saopštenje te kompanije.
Grčka kompanija tražila je odštetu od 65 miliona dolara, koliko je RTB Bor navodno dugovao toj grčkoj kompaniji.
Kompanija, na čijem je čelu Evangelos Mitilineos, koji je po listi magazina Forbs jedan od najbogatijih ljudi na svetu, iskoristio je klauzulu iz ugovora sa RTB po kojoj je "u slučaju spora nadležan sud u Atini", presavio tabak i namirenje dugova od najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata zatražio pred sudom pre nekoliko godina.
Podsetimo, menadžment RTB je sa Mitilineosom 1998. godine, za vreme sankcija, potpisao ugovor o strateškom partnerstvu. Po tom dokumentu, Grci su za kupovinu rezervnih delova i obrtna sredstva uložili 16,9 miliona dolara. U planu je bila i izgradnja nove Topionice vredne 130 miliona dolara.
Uz to, "Mitilineos" je u metalurške pogone borske kompanije na preradu dopremao i koncentrat bakra. Međutim, oko 4.000 tona crvenog metala, dobijenih topljenjem te sirovine, umesto da se vrati Grcima, tokom 2000. godine iskorišćeno je za isplatu plata radnicima Basena.

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - presuda