Izvor: bing.com/maps 

Ode depo 2

LIDL KUPIO DEPO 2 ZA 3.6 MILONA EVRA!

Vesti10.11.2017. 12:53h 12:53h

Površina prodate nepokretnosti je 4.901 kvadrata, a u ovom objektu se, između ostalog, nalazila Elektro-građevinska operativa GSP "Beograd".

Posle "Depoa" u Bulevaru kralja Aleksandra, kojeg su izraelski investitori pre par meseci pazarili za 4,25 miliona evra, danas je prodat još jedan veliki objekat u prestonici, depo-garaža na uglu Bulevara despota Stefana i Cvijićeve i to za 3,65 miliona.

Za razliku od nekih prethodnih tendera, za ovu lokaciju su bile zainteresovane čak četiri firme, pa je cena sa početnih tri miliona skočila na 3,65 miliona evra koliko je platio nemački trgovinski lanac "Lidl"! Za lokaciju su bili zainteresovani i "Delez", "Uzor promet", kao i još jedna firma.

Kako stoji u tenderskoj dokumentaciji, površina nepokretnosti je 4.901 kvadrata, a u ovom objektu se, između ostalog, nalazila Elektro-građevinska operativa GSP "Beograd".

 

Borba
Komentari
izvor: goša institut logo

Još jedna bruka

DRŽAVA PRODAJE INSTITUT GOŠA!

Vesti09.11.2017. 11:39h 11:39h

Institut koji se bavi naučnim i istraživačkim radom u oblasti prirodnih i tehničko-tehnoloških nauka ide na doboš

Institut "Goša" iz Beograda, čiji je vlasnik država, ponudjen je na prodaju po početnoj ceni od 933.910 evra.
Rok za podnošenje prijava je 29. novembar, a otvaranje ponuda je 1. decembra.
Institut "Goša" se bavi naučnoistraživačkim i razvojnim poslovima u oblasti prirodnih i tehničko-tehnoloških nauka.

Borba
Komentari
izvor: media centar, Zoran Pantelić

Kao narkomani

ODE I GALENIKA! Vlast je prodala za 16 miliona evra

Vesti02.11.2017. 13:05h 13:05h

Kompanija iz Luksemburga je u Ministarstvu privrede potpisala ugovor i kupila 93.7 odsto Galenike

Kompanija Elius (Aelius) iz Luksemburga danas je u Ministarstvu privrede potpisala ugovor o kupovini 93,7 odsto kapitala beogradske farmaceutske kompanije Galenika po ceni od 16 milona evra.

Ugovor su potpisali ministar privrede Srbije Goran Knežević i predstavnik Eliusa Horhe Kosta de Silva. Novi vlasnik Galenike ima obavezi da uplati i 25 miliona evra na ime izmirenja obaveza fabrike prema bankama, kao i dodatnih 200 evra po godini staža za zaposlene koji su se opredelili za dobrovoljni socijalni program.

Kupac je u obavezi i da u naredne dve godine na ime obavezne investicije uloži 5,525 miliona evra u Galeniku, kao i da broj zaposlenih na neodredjeno vreme ne spušta ispod 900. Za dobrovoljni odlazak iz Galenike koja ima 1.400 zaposlenih, prijavilo se 250 radnika. Aelius, povezano lice EMS S/A Brazil, jedini je učesnik koji je ispunio sve uslove za učešće u procesu privatizacije Galenike.

Predsednik sindikata "Nezavisnost" u Galenici Zoran Pantelić rekao je agenciji Beta da očekuje da kupac proširi paletu proizvoda i zadrži svih 1.150 radnika i poveća zarade koje su sda u proseku 47.000 dinara "Očekujem da novi vlasnik proširi proizvodnju i uposli sve zaposlene jer su kvalifikovani radnici", rekao je Pantelić. Dodao je da je "dovoljno radnika otpušteno za poslednjih četiri-pet godina", jer je broj zaposlenih prepolovljen sa 2.800 na 1.400. Radnici od novog poslodavca osim posla, prema njegovi rečima, očekuju i da pristane na socijalni dijalog i da poštuje Kolektivni ugovor.

"Krajem 2018. godine ističe Kolektivni ugovor koji je potpisan 2015. godine i očekujem da ćemo od jeseni sledeće godine započeti pregovore o novom Kolektivnom ugovoru", rekao je Pantelić.

On je istakao da radnici po važećem Kolektivnom ugovoru potražuju da im se za osam meseci uplate doprinosi za penziono osiguranje za 2013. godinu i za nekoliko meseci u ovoj godini, kao i isplate zaostali regresi i jubilarne nagrade za radnike koji su ranije napustili Galeniku.

"Vlada Srbije je donela zaključak po kome treba da isplati ta potraživanja, a ako to ne uradi pokrenućemo spor", rekao je Pantelić.

Predsednica Samostalnog sindikata Galenike Tamara Lalić je Beti kazala da radnici od novog vlasnika fabrike očekuju da prošiti tržišta na kojima se prodaju lekovi Galenike i da poštuje Zakon o radu i Kolektivini ugovor.

Borba
Komentari
izvor: Vlada Republike Srbije

100 dana Vlade

BRNABIĆ BAHATO KAO DA JOJ JE DEDOVINA! Srećna zbog prodaje 14. oktobra

Vesti15.10.2017. 10:36h 10:36h

Ona je naglasila da je zbog velikog rada koji je uložen u dovođenje "Čehoslovak grupe" u IMK "14. oktobar", Vlada Srbije odlučila da rezultate rada u prvih 100 dana predstavi u Kruševcu.

Ana Brnabić je prisustvovala zvaničnom preuzimanju "14. oktobra" od strane korporacije Čehoslovak grupa, u čijem su vlasništvu Tatra i Avia.

"Srećna sam, jer ovakvim danima pokazujemo da možemo da idemo zajedno napred i da možemo da postižemo uspehe i tamo gde su mnogi, pre nas odustali da rešavaju probleme zato što su mislili da su nerešivi", izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić tokom posete fabrici 14. oktobar.

Ona je naglasila da je zbog velikog rada koji je uložen u dovođenje "Čehoslovak grupe" u IMK "14. oktobar", Vlada Srbije odlučila da rezultate rada u prvih 100 dana predstavi u Kruševcu.

IMK "14. oktobar" je bio u stečaju od januara 2016. godine i prodat je tek u petom pokušaju, a prvi koji je sproveden metodom neposredne pogodbe uz podnošenje pisanih ponuda.

Borba
Komentari
izvor: SDU

Ne daju fabriku

RADNICI SPREČILI NAMEŠTENU PRODAJU JUGOREMEDIJE! Budućnost preduzeća i dalje neizvesna

Vesti14.10.2017. 03:07h 03:07h

Protestom u fabričkom krugu, kao i mnogo puta od 2003. godine do danas, radnici i mali akcionari Jugoremedije su uspeli da zaštite fabriku od pljačke.

Pre tri nedelje, bivši radnici, mali akcionari i poverioci Jugoremedije stupili su u protest u fabričkom krugu protiv odluke stečajnog upravnika da 16. oktobra proda fabriku bez prava na proizvodnju i prometovanje lekova.

Radnici su istovremeno podneli predlog sudu da zaustavi dalju prodaju fabrike dok se ne okonča spor Jugoremedije protiv uzurpatora njenih licenci, preduzeća UNION-MEDIC, koje nakon raskida ugovora o zakupu odbija da vrati Jugoremediji njenu imovinu.

Kao što su radnici i predvideli, na oglas stečajnog upravnika za prodaju Jugoremedije bez licenci nije se javio ni jedan ponuđač koji nije povezan sa preduzećem UNION-MEDIC, jer niko osim uzurpatora licenci nema interes da kupi fabriku koja nema prava da proizvodi i prodaje lekove. 

Na oglas se nije javio ni UNION-MEDIC, tako da prodaja nije uspela. Jedini razlog zašto se UNION-MEDIC povukao bez sumnje leži u radničkom protestu i publicitetu koji je protest izazvao. Nakon što je prodaja proglašena neuspešnom, sud je juče prihvatio predlog da se Jugoremedija ubuduće ne oglašava za prodaju dok se ne okonča spor za vraćanje uzurpiranih licenci.

Kao i toliko puta od 2003. godine do danas, radnici i mali akcionari Jugoremedije su uspeli da zaštite fabriku od pljačke, mada je krajnji ishod i dalje neizvestan.

Saopštenje SDU

Uništavanje Jugoremedije je rat protiv samoupravljanja

Socijaldemokratska unija podseća javnost da uništavanje Jugoremedije ima snažnu političku dimenziju ne samo kao karakterističan primer privatizacione pljačke, već i zato što su radnici i mali akcionari 2007. godine zaustavili pljačku i preuzeli rukovođenje fabrikom nezavisno od sprege vlasti i krupnog kapitala koja upravlja Srbijom, zbog čega su 2012. godine surovo kažnjeni.

Nakon raskida ugovora o prodaju akcija Jugoremedije između države i Jovice Stefanovića – Ninija, Jugoremediju su pet godina uspešno vodili mali akcionari. U tom periodu Jugoremedija ne samo da je vratila dugove koje je nasledila od Stefanovićeve uprave, već je investirala preko 10 miliona evra u rekonstrukciju proizvodnih pogona i usklađivanje sa standardima dobre proizvođačke prakse (GMP). 

U trenutku kada je fabrika trebalo da ponovo počne sa radom i kapitalizuje modernizaciju pogona, vlast je počela sa policijskim progonom koji je rezultirao hapšenjem rukovodstva i stečajem fabrike 2012. godine. Optužbe protiv rukovodilaca fabrike su u međuvremenu jedna za drugom oporvgnute, a Jugoremedija je nastavila sa radom u stečaju pod upravom zakupca UNION-MEDIC. Zakupac je tri godine ubirao profit od investicije koja je realizovana zahvaljujući odricanju radnika i malih akcionara, da bi nakon raskida ugovora o zakupu krajem 2016. godine odbio da vrati Jugoremediji prava na proizvodnju i promet lekova. 

Zaustavljanje prodaje fabrike do okončanja spora za vraćanje uzurpiranih prava je važan uspeh radnika i malih akcionara, ali je budućnost fabrike i dalje krajnje neizvesna. Spor može trajati jako dugo, za koje vreme će Jugoremedija gubiti poziciju na tržištu, a UNION-MEDIC biti u prilici da njene proizvode zameni generičkim lekovima koje je već registrovao na osnovu uzurpirane dokumentacije. Mali akcionari su zbog ovog problema prošle nedelje zahtevali sastanak u Agenciji za lekove, ali na ovaj zahtev još uvek nemaju odgovor. Vlasnik preduzeća UNION-MEDIC je visoki funkcioner SPS-a Milan Selaković.

Jugoremedija je jedan od najrečitijih primera punog kontinuiteta privatizacione pljačke pre i posle 2012. godine. Samo borba protiv politike koja je stvorila ekonomske i političke monopole, borba za prava radnika i za ekonomsku demokratiju, može dati trajno pozitivno rešenje i za Jugoremediju i za privredu Srbije u celini. Dalje smenjivanje na vlasti različitih kabineta koji sprovode istu politiku neće proizvesti nikakve promene, samo ćemo još dublje tonuti u siromaštvo i bezizlaz.

Sekretarijat SDU

Borba
Komentari
izvor: w

Pljačkaška privatizacija

OVO SU PROIZVODILI NEKAD A SAD IH PRODALI NA KILO! Češka Tatra privatizovala 14. oktobar

Vesti13.10.2017. 16:40h 16:40h

Bivši kruševački gigant IMK "14. oktobar" je industrija mašina i komponenti a nekada je proizvodilo tešku mehanizaciju, bagere i traktore-guseničare, kao i delove za tenkove.

Fabriku "14. oktobar" u Kruševcu sutra će zvanično preuzeti češka korporacija Čehoslovak grupa, u čijem su vlasništvu Tatra i Avia, a prisustvovaće premijerka Ana Brnabić.

Čehoslovak grupa u svom vlasništvu ima više od 40 kompanija, među kojima su i Tatra kamioni, Tatra vojna vozila i Avia.
Premijerka će prethodno u Kruševcu predstaviti rezultate prvih 100 dana.

Bivši kruševački gigant IMK "14. oktobar" je industrija mašina i komponenti, a odbor poverilaca je prihvatio ponudu češke kompanije.
To preduzeće je nekada proizvodilo tešku mehanizaciju, bagere i traktore-guseničare, kao i delove za tenkove.

Dugovi komercijalnim bankama, fondovima i dobavljačima su bili 14,4 milijardi dinara, od čega oko 70 odsto prema Komercijalnoj banci, Poreskoj upravi i Fondu za razvoj.

To najveće preduzeće u Kruševcu, koje je dobilo ime po Danu oslobođenja grada u Drugom svetskom ratu, biće prvi put privatizovano.

Borba
Komentari
izvor: pkb.rs

PKB počeo da prodaje zemljište i drugu nepokretnu imovinu

PKB je naš - ne smeju da ga prodaju!

Kolumna11.09.2017. 14:55h 15:18h

Korporacija PKB oglasia danas prodaju građevinskog zemljišta u Kovilovu

PKB je u oglasu koji je objavila Politika ponudio na prodaju dve parcele gradskog građevinskog zemljišta u Borči, 1.8 hektara i 1.2 hektara po ceni od 939.113 evra i 284.000 evra.
Ministarstvo privrede priprema prodaju PKB-a. Privatizacioni savetnik je kompanija Dilojt. Pisma zainteresovanih za privatizaciju su počela da pristižu.
PKB je najveće poljoprivredno preduzeće u Srbiji i među najvećim proizvođačima mleka u Evropi i zapošljava 1782 radnika.
Beograd i Republika Srbija prodajom PKB-a oduzimaju državi i gradu jedan od najznačajnijih resursa bliže budućnosti. Hrana, voda i telekomunikacije su danas vredni koliko nafta ili zlato, a u budućnosti će da budu još vredniji strategijski resurs.

Građani Beograda, građani Srbije ne bi smeli da dozvolimo da naš PKB otmu. A zaista je naš. PKB raspolaže sa 28.520 hektara zemlje. Od toga je državno 5.050 dok je 23.470 hektara u svojini društva.

MI SMO TO DRUŠTVO.

MI SMO VLASNICI.

PKB MOŽE DA BUDE SAMO DRUŠTVENO - JAVNO PREDUZEĆE U VLASNIŠTVU NARODA REPUBLIKE SRBIJE.

OTELI SU NAM VODU, OTIMAJU NAM HRANU. 

AKO SE DANAS NE BUDEMO BORILI, VIDEĆEMO LEĐA NAŠOJ DECI, I PASOŠ U NJIHOVIM RUKAMA.

SAMO BORBA! PRATI NAS, PRIDRUŽI NAM SE!

BUDI SE BRE!

Borba.rs
Komentari
Foto pixabay.com

Bogoljub Karić ponudio da otkupi PKB po četiri puta nižoj ceni i mimo tendera

Karić bi da čerupa imovinu Beograđana

Vesti30.08.2017. 15:59h 22:13h

Za privazitaciju PKB-a se utrkuju mnogi domaći tajkuni i strani konzorcijumi

Kako tvrdi Blic, biznismen Bogoljub Karić se naljutio zato što mu Vlada nije izašla u susret da mimo tendera kupi PKB. Država je rešila da na tenderu proda višedecenijski izvor hrane Beograđana. U veku u kojoj će najskuplje stvari da budu voda i hrana, Vlada Srbije rasparčava zemlju, omogućuje stranim firmama da kupuju poljoprivredno zemljište i kao so na ranu, pokušava da privatizuje PKB. 
Umesto privatizacije, najpametniji potez bi bio da se PKB transformiše u gradsko javno preduzeće i da proizvodi, distribuira i prodaje hranu Beograđanima a da višak proizvoda plasira na strano tržište, puneći time kasu i ojačavajući infrastrukturu glavnog grada i kvalitet života Beograđanima.
Naravno, Vlada i Predsednik Republike, kao i stranka SNS odlučiće suprotno interesima građana Beograda.
Za privazitaciju PKB-a se utrkuju mnogi domaći biznismeni poput Miodraga Kostića ali i strani konzorcijumi.

Borba.rs
Komentari
Galenika

Republika konvezrzijom dugova postala većinski vlasnik Galenike

Država prodaje Galeniku: malim akcionarima šipak!

Vesti14.08.2017. 14:29h 14:38h

Vlada donela odluku da se privatizacija Galenike sprovede modelom prodaje kapitala

Ministarstvo privrede Srbije i Skupština akcionara Galenika danas nisu prihvatili zahtev malih akcionara da se oni prilikom privatizacije te farmaceutske kompanije zaštite od budućeg kupca tako što bi se onemogućio da prinudno otkupi oko sedam odsto njihovih akcija, rekao je predsednik sindikata Nezavisnost u Galenici Zoran Pantelić.
On je Beti kazao da je država konverzijom dugova Galenike od oko 100 miliona evra prema Srbijagasu i državi odlukom Skupštine akcionara postala vlasnik više od 90 odsto kapitala tog preduzeća, a domaći propisi predvidjaju da kupac tolikog udela može prinudno da otkupi i akcije malih akcionara.
"Ministarstvo i Skupština akcionara su na današnjoj sednici odbili našu inicijativu za zaštitu prava radnika-akcionara pa ćemo pokušati da to učinimo prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora kada država bude prodavala svoj udeo", rekao je Pantelić.
Dug Galenike prema državi Srbiji koji je konvertovan u kapital je 10,9 milijardi dinara, a "Srbijagasa" 3,8 milijardi dinara.
Vlada Srbije donela je odluku da budući kupac Galenike poveća kapital tog preduzeća za 25 miliona evra kako bi se isplatili poverioci kompanije.
Galenika bankama duguje više od 71 milion evra.
Poziv za privatizaciju Galenike trebalo bi da bude raspisan početkom septembra.
Vlada Srbije je 11. jula 2017. godine donela zaključak da se privatizacija Galenike sprovede modelom prodaje kapitala, kojoj bi prethodila konverzija duga Galenike u kapital.
U slučaju uspešne privatizacije Galenike, kako tvrde u Ministarstvu privrede, država bi otpisala preostali deo svojih dospelih obaveza prema tom preduzeću.
Potencijalni investitori procenuju da bi optimalan broj zaposlenih u Galenici bio od 700 do 900, a sada ih je 1.400, pa je u toku anonimna probna anketa o tome ko želi da uz otpremnine napusti tu farmaceutsku kuću i izjašnjavanje će trajati do 18. avgusta.
"U okviru socijalnog programa radnicima bi se ponudilo ukupno 400 evra po godini staža po sledećem modelu - 200 evra bi finansirala država, a preostali iznos bi finansirao kupac fabrike", rekli su Beti u Ministarstvu privrede.
Pokušaj privatizacije Galenike je propao početkom ove godine, pošto sa potencijalnim strateškim partnerom, rusko-britanskim konzorcijumom Frontier-Petrovaks, nije postignut dogovor o preuzimanju dugovanja koje ta farmaceutska kompanija ima prema komercijalnim bankama.
Kako pišu mediji, medju zainteresovanima za Galeniku sada su britansko-ruski konzorcijum Frontijer farma - Petrovaks, Sinforam, Amikus, Hemofarm i EMS iz Brazila.

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - privatizacija