Ada Kolau gradonačelnica Barselone

Ada Kolau priča

Nećete verovati! Barselona je crveni grad

Kolumna27.07.2017. 17:45h 14:17h

Ada kolau odgovara na pitanja o izazovima sa kojima se suočila od prvog dana

Barselona je na izborima 2015. izabrala Adu Kolau za gradonačelnicu. Ona je prva žena gradonačelnik u istoriji svog grada, ali i više od toga. Ona je dugogodišnji aktivista i lokalni simbol revolucionarne borbe za prava ljudi na koje se obrušio pritisak krize i bankarskog sektora koji ih je, aktivirajući hipoteke, nemilosrdno ostavljao bez krova nad glavom. Na lokalnim izborima je, prestavljajući političku organizaciju građana „Barcelona en comu“ osvojila poverenje žitelja Barselone.

Ada kolau odgovara na pitanja o izazovima sa kojima se suočila od prvog radnog dana na funkciji gradonačelnice.

Šta ste sve uspeli da uradite u prethodna dva meseca?

Imali smo spreman krizni plan pre dolaska na vlast. Njime smo pokrenuli rešavanje očiglednih problema, poput garantovane ishrane za ugroženu decu i dogovora sa bankama i SAREBOM (Organizacijom formiranom da pomogne u raščišćavanju problema finaksijskog sektora u Španiji) da ljudima koji su iseljeni iz domova, vratimo krov nad glavom.

Vaši politički istomišljenici su u Madridu (U kojem je na istim izborima vlast osvojila koalicija narodnih i pokreta levice) već pokrenuli akcije protiv Američke investicione kompanije „Blackstone“, zbog uloge te firme u problemima iseljavanja ljudi iz domova. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

To je neophodna akcija. U Barseloni je više od 400 stanova privatizovano akcijama takozvanih „vulture“ fondova, koji koriste krizu kako bi od banaka jeftino otkupili nekretnine pod hipotekama. Tokom građevinskog „balona“ neoliberali su se pozivali na mantru da je visoka ekonomska aktivnost dovoljna da zadovolji sve na tržištu, bez obzira na spekulativnu prirodu takvih aktivnosti. Pokazalo se da je to bilo potpuno pogrešno.

Uveli ste jednogodišnju zabranu na prijavljivanje novih smeštajnih kapaciteta za turiste. Da li možete da objasnite taj potez?

Smatramo da je turizam izuzetno važna privredna grana za Barselonu. Iz tog razloga smo odlučili da je regulišemo. U trenutku kada smo preuzeli rukovođenje gradom, sektor turizma je nadrastao mogućnost kontrole. Unazad nekoliko godina turizam je bio u porastu 18 odsto, i pretila je opasnost da se pretvori u „ekonomski balon“. Morali smo da zaustavimo nekontrolisan rast turizma i da napravimo dobru analizu ko sve profitira i ima korist od toliko velikog priliva sredstava. Nismo samo zaustavili zdavanje dozvola za nove smeštajne kapacitete već smo osnovali mesni turistički savet, čiji je zadatak da obezbedi jednake početne uslove svima koji učestvuju u tom poslu. Uzeli smo u obzir i činjenicu da su mnogi krajevi Barselone pod velikim pritiskom brojnih turista, ne samo građani, već i lokalno preduzetništvo, koje nije okrenuto isključivo turizmu.
Barselona je dobila plan razvoja turizma kakav nije imala decenijama u prošlosti.
I zaista, turizam donosi ogromne novčane prilive, ali je do sada taj novac završavao u veoma malom broju ruku, a najveći broj radnih mesta koje je otvarao su bila neregulisana zakonom, bukvalno prekarijatska. To smo zaustavili i odlučno rešili da uredimo pitanje prava radnika u ugostiteljstvu i turizmu, kako bi omogućili svima, a ne samo vlasnicima biznisa, da imaju korist i život od te privredne grane.

Budući da dolazite iz narodnih pokreta koji se bore za socijalnu pravdu, da li je ulazak u gradsku upravu bio velika promena za vas. U kojoj tački, po vašem mišljenju počinju prave strukturne promene, iz institucija ili iz mobilizacije masa?

Pogrešna je i sama pretpostavka da ogovor na vaše pitanje može da bude linearan. Tu grešku je Španska politika učinila tokom perioda tranzicije (iz fašizma ka demokratiji – prim. prev) misleći da je društvene promene bilo moguće izvesti na ulici a onda tu borbu preneti u institucije, zanemarivši mobilisani narod. Barselona je bila značajno uporište borbe protiv diktature.

Njena mreža građana je postala poznata širom sveta. Mnoge pobede su izvojevane upravo zahvaljujući kulturološkoj i društvenoj mobilizaciji u različitim oblastima života. Mi svi želimo da imamo demokratičan grad, u kojem se pošuju ljudska prava i čiji stanovnici osećaju da postoji pravda i jednakost. Barselona mora da bude human i prirodno održiv grad, a da bi se to postiglo i sačuvalo, borba mora da se vodi paralelno i u institucijama ali i na ulici, među narodom i iz naroda. Naučili smo važnu lekciju. Da bi istinska demokratija postojala, građani moraju da budu organizovani i da aktivno drže vlast na oku, bez obzira ko je izabran u institucije vlasti.

Šta očekujete od opštih izbora zakazanih pred kraj ove godine?

U istoriji ljudskog roda, ništa nije bilo moguće, dok se nije dogodilo. Mislim da je dvopartijski sistem na kraju svog životnog veka. U ovom periodu tranzicije, u ovoj izbornoj godini, to će da odjekne i da ima posledice. Ali, ova godina neće razrešiti političke odnose u Španiji. To je proces koji će da se nastavi i posle izbora.

Ada Kolau je rođena 3. marta 1974. godine. Trenutno je gradonačelnica Barselone, izabrana 13. juna 2015. Bila je portparol „Platforme za narod ugrožen hipotekom PAH“ koja je pružala pravnu i političku pomoć građanima kojima je pretilo iseljavanje iz domova. Od 7. maja 2014.godine pridružila se građanskom političkom pokretu „Barcelona en comu“ koji je na majskim izborima 2015. godine osvojio vlast u Barseloni. Zanimljivo je da je u 2014. godini, desničarska Narodna Partija optužila Adu Kolau da je pripadnik terorističke grupe ETA.

Intervju preuzet sa sajta: http://www.thenation.com; Autor: Elija Gran

Borba.rs
Komentari

Šta je radikalna levica u Grčkoj trebalo da uradi?

Uspon i pad Sirize

Vesti27.07.2017. 14:55h 17:11h

Ideja da će ekonomske institucije da se slome borbom kroz institucije EU je iluzija

Kada je Aleksis Cipras pozvao narod na istorijski referendum, naivno nije očekivao ogromnu podršku naroda. Pobedilo je "NE", što je ostavilo Ciprasa u procepu odluke da popusti banksterskim institucijama, kako tvrdi Janis Varoufakis, bliski Ciprasov saradnik i tadašnji ministar finansija Grčke.

Da li je postojalo alternativno rešenje?
Postojalo je! 

Članice Sirize, poput Sekinime (Ξεκίνημα-Xekinika) predlagale su sledeći plan: Uvođenje kontrole kapitala, odbijanje da se plati dug, nacionalizacija banaka, prelazak na nacionalnu monetu - drahmu, finansirati javne radove nacionalnom monetom kako bi se zaustavio ekonomski krah i pokrenuo rast, poništiti dugove malim preduzećima, omogućiti pozajmice pod povoljnim uslovima.
Omogućiti državi da planira i upravlja ekonomijom, uvesti državni monopol na spoljnu trgovinu kako bi deo profita bio usmeren na stabilnost društva a ne na ekonomski moćne pojedince i banke. Formirati komitete za planiranje u svim sektorima privrede, sa posebnom pažnjom na turizmu, agrikulturi, industriji i rudarstvu. Uspostaviti demokratiju kroz radničko upravljanje u svim sektorima i povesti snažnu propagandu među narodima Evrope.
Ukratko, socijalistički i anti-bankarski program kao odgovor na ucenu EK, MMFa i Svetske banke.

Ovaj plan je bio van poimanja Ciprasa i njegovih saradnika. Ideja da će ekonomske institucije da se slome borbom kroz institucije EU je iluzija. Jedini način da se te nad-institucije pobede je otkazivanje poslušnosti i borba, svake države i svakog naroda istovremeno i za sebe i u borbenom jedinstvu.
A taj se posao započinje od svog - domaćeg fronta.

Preuzeto sa sajta CWI
 

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - reforme