izvor: pixabay.com, Nicolas Raymond, flickr

Dan koji je potresao svet

DANAS JE 100 GODINA VELIKE OKTOBARSKE REVOLUCIJE! Vlast naroda a ne bogataša je besmrtna politička ideja (VIDEO)

Kolumna07.11.2017. 11:36h 15:02h

Plotunom sa Aurore 7. novembra 1917. godine koji je označio napad na Zimski dvorac otpočela je Oktobarska revolucija. Idućeg dana je vlast prešla na Sovjet radnika, seljaka i vojnika. Crvena zastava sa srpom i čekićem zavijorila se nad prvom narodnom drža

Sedmog oktobra 1917. godine, u 21 čas i 45 minuta plotun sa oklopne krstarice Aurora bio je signal boljševičkoj crvenoj gardi da napadne Zimski dvorac. Tog celog dana je crvena garda zauzimala ustanove u Petrogradu. Napad na zimski dvorac, često dramatično umetnički ovekovečen žestokim borbama, je u stvarnosti protekao mnogo jednostavnije. Crvena garda je nailazila na malo ili nimalo otpora, a posada kozaka, koja je čuvala dvorac, se ubrzo predala.

Padom Zimskog dvorca, Drugi sveruski kongres sovjeta predstavnika radnika i vojnika, koji je počeo istog dana, usvojio je većinom glasova odluku da vlast pređe na Sovjet radnika, vojnika i seljaka i time podržao i ratifikovao revoluciju.

Desno krilo socijalista i menjševici nisu podržali ovu odluku, tvrdeći da je Sovjet nelegalno preuzeo vlast, pa su napustili Sovjet pre nego što je usvojena ova odluka.

Na izlasku im je Lav Trocki rekao: "Vi ste jadni izolovani pojedinci. Vi ste gubitnici. Vaša uloga je odigrana. Idite tamo gde pripadate od sada - u kantu istorije."

Idućeg dana, Sovjet je izabrao narodne komesare kao osnov za izvršnu vlast, i usvojio Dekret o zemlji, Dekret o miru, ratifikovao akcije seljaka koji su širom Rusije zauzimali privatno zemljište i podelili ga između sebe, i usvojio grb i crvenu zastavu Sovjetskog saveza sa srpom i čekićem.

Tako je počela Velika oktobarska socijalistička revolucija koja je materijalno, politički i društveno zaostalo Rusko carstvo transformisala u svetsku političku i naučnu super silu. Posledice borbe za radnička prava i radničku vlast su se u decenijama koje dolaze osetile svuda u svetu, a položaj radničke klase, i običnih siromašnih ljudi širom planete počeo značajno da se popravlja.

Borba
Komentari
izvor: Global Justice Now, flickr

Londonski Gardijan piše

SOCIJALIZAM SA KIČMOM! Jedina alternativa za 21. vek

Kolumna10.10.2017. 16:57h 16:57h

Neoliberalizam odavno više nije privlačan. Socijalizam se vraća. Oni koji su početkom devedesetih proglasili "Kraj istorije" Već škrguću zubima.

Socijalizam se vraća. Svi koji su ga početkom devedesetih proglasili mrtvim i sahranili na "kraju istorije" danas samo besno škrguću zubima. Jasno je da ulazimo u predvečerje ovog sistema, kada Nova Republika, koja je dugo godina bila propagator američkog neoliberalizma, objavi tekst pod naslovom "Socijalizam kakav je potreban Americi", je na horizontu nekakva suštinska promena.

Naizgled mekani neoliberalizam, čiji su najpoznatiji predstavniic Toni Bler, Bil Klinton i Pol Kiting je izgubio svoje simpatično ruho i mnoštvo simpatizera, i to ne samo u anglo-američkom svetu. Novi pokreti levice, uslovljeni padom poverenja u neolib, niči širom Evrope. Zajednička agenda svih tih pokreta je da izazovu postojeće političke partije, da ih uklone sa kormila ekonomsko-ideoloških mera štednje, iza kojeg su stajali poslednjih decenija.

Podrška socijalizmu dolazi iz populacije u kojoj je mnoštvo mlađih od 30 godina, prekarijata kojeg je iskustvo ekonomskog propadanja i rastuće nejednakosti okrenulo od centralnih političkih priča.

Među vladajućom klasom, ideja, da je tržište superiorno u odnosu na politiku, je toliko ukorenjena u umovima da većina u toj klasi ne može čak ni kritički da je odredi kao pretpostavku a ne istinu. To je za njih "zdravorazumska stvar" i "opšte znanje". Za svaki problem oni imaju uvek isto rešenje: Smanjiti poreze, privatizovati i pustiti tržište da samo reguliše.

Ljudi su, prirodno, počeli da traže alternativno rešenje. I kada ga nisu pronašlo u nostalgičnim državno-naionalnim pokretima, okrenuli su se onim rešenjima koja bi mogli da nazovemo socijalističkim.

Ali, kako današnji advokati socijalizma na zapadu u stvari vide socijalizam?

Lakše je opisati šta se tom političkom polu danas ne sviđa, nego definisati široku ideju socijalizma jednom rečenicom. Očigledno je da socijalizam implicira odbacivanje finansijskog kapitalizma - neoliberalizma. Taj sistem je obogatio 1 procenat populacije preko svake mere, i omogućio im političku moć bez presedana, dok su svi ostali stagnirali, izgubili kvalitet života, standard i sigurnost.

Moderni socijalizam odbacuje ideju "humanog kapitalizma" i raskida sa socijal-demokratskom i liberalnom političkom tradicijom koja trguje, prihvata i paktira sa neoliberalnim idejama štednje, organizacijom novih radnih odnosa i tržišta koje se samo uređuje.

Sa druge strane, današnji socijalizam ne deli entuzijazam za apsolutno centralno planiranom ekonomijom.

Zato on na zapadu danas nije jedna, zaokružena, ideologija, već više "socijaldemokratija koja se ne izvinjava" ili "liberalizam sa kičmom". On se zalaže sa raskidanje sa tržišnom ekonomijom, zahteva univerzalni prihod za građane, besplatno školstvo i zdravstvo, mnogo više minimalce i slično.

Raskid sa neoliberalizmom u zapadnim krugovima levice je važan, ali je još važnije da alternativa ne bude samo spisak lepih želja. Posle decenija kritike, pred socijalizmom je zadatak da smisli sistem i da uloži napor u borbi za njegovo uspostavljanje.

Definicija radnika se promenila u 21. veku. Danas je moguće raditi od kuće, raditi u hodu, pomoću sredstava komunikacije, računara, telefona i slično. Vrednost rada u uslužnom sektoru, veb sajtova, digitalnih sadržaja, softvera, uz automatizaciju proizvodnje postavlja socijalizmu izazove na koje on može da odgovori.

Ali, mora da zamisli kako bi izgledala ekonomija u kojoj postoji mešovit sistem i veze između velikog i malog biznisa, društvenog i državno kontrolisanog biznisa, udruženja građana, kućne radinosti i neprofitnih organizacija. Pod neoliberalizmom, veliki privatni korporativni biznis je pružao građanima usluge i robu, na račun javnih preduzeća, državnih preduzeća, malih firmi, porodičnih biznisa i kućne radinosti. On je preuzeo kontrolu nad ekonomijom od države. 

Istovremeno, i proporcionalno tome, ugrožena su prava radnika a povećana prava poslodavaca. Posledice su i kombinacija koncentracije novca i moći u malom broju ruku, opadanje zarada i standarda ukao i usporen ekonomski razvoj. 

Socijalistički program bi oduzeo glavnu ekonomsku aktivnost korporativnom biznisu i preusmerio je u drugačije organizovane privredne činioce. To bi, ukratko, bio obrnut program od onog neoliberalnog programa privatizacije i prepuštanja tržištu. Kapitalne investicije, poput infrastrukture, energetike, resursa i slično, bi bile vraćene u društveno vlasništvo.

Ali, uklanjanje posledica neoliberalizma nije jedini zadatak socijalizma. Njegov glavni zadatak ima društvenu vrednost. On mora da upotrebi tehnologije kako bi omogućio drugačiji društveni razvoj, takav da dugoročno donosi materijalni, društveni, obrazovni i duhovni dobrobit svim ljudima.

Ideja o socijalističkom društvu sa neograničenim pristupom osnovnoj zaradi i raširenim pružanjem besplatnih usluga se čini utopostičkim. Ali, u krahu neoliberalnog sistema vrednosti, utopistička vizija je više nego potrebna. Da bi se ljudi pokrenuli u borbu za promene, više nije dovoljno obećavati im minimalne promene i dotezanje postojećeg sistema.

Socijalisti su kratkoročne akcije i pobede uvek uvezivali u borbu za svoj dugoročni cilj. Zato su, i marginalizovani, ostali baba-roga i osnovni strah kapitalistima i konzervativcima. 

Pokreti na levici su vidljivi. Oni ponovo zadobijaju simpatije i od atomizovanih grupa, polako ali sigurno klize u sopstveno ukrupnjavanje, kako bi zakoračili u centar političke borbe. To je znak svima u socijaldemokratskim partijama da odbace u potpunosti neoliberalizam i da raskinu sa dosadašnjim metodama. Oni moraju da prihvate socijalizam otvoreno, javno i bez zadrške, kako bi svima, i na levici a i u masi naroda bilo jasno da je socijalistička ideja organizovano krenula u borbu.

Izvor: www.theguardian.com

Borba
Komentari
izvor: Mark Scott Johnson, flickr

Zanimljiva istorija

ČEGEVARINA POSLEDNJA FOTOGRAFIJA PRED SMRT! Pucanj u legendu revolucije

Kolumna09.10.2017. 16:17h 16:25h

U časovima pre smrti, očevidci opisuju da im je Če svojom pojavom ulivao strahopoštovanje. Bio je, kažu, odrpan, ali je hodao uspravno, i svakoga gledao u oči.

Mario Teran, narednik bolivijske armije ispalio je smrtonosne hice u zarobljenog Čegevaru. Kako bi izgledalo da je ubijen u borbi, a ne kao zarobljenik, Teran je prvo pucao revolucionaru u ruke i noge, a zatim mu ispalio nekoliko metaka u grudi.
Pre nego što će da otvori vatru, Če mu je u lice rekao legendarne reči "Nišani sigurno i pucaj dobro. Ubićeš samo čoveka", koje su u urbanu legendu ušle kao prkosni uzvik, "Pucaj kukavice". Teran je pucao - u legendu revolucije.

U časovima pre smrti, očevidci opisuju da im je Če svojom pojavom ulivao strahopoštovanje. Bio je, kažu, odrpan, ali je hodao uspravno, i svakoga gledao u oči. Sve što je tražio je bilo malo duvana, za svoju lulu.

Kontraadmiral Ugarteče je došao da ga ispita. Če mu je pljunuo direktno u lice. To je bio njegov poslednji čin otpora.

Neposredno pred smrt, fotograf, vojnik bolivijske armije fotografisao je Čea.

Ovo je ta fotografija.

Borba
Komentari
izvor: printscreen iz video klipa sa youtube kanala Montage Belgrade

Izneverena očekivanja

PETOKOTOBARSKI POLET IZ PRVOG LICA! Sloboda na jedan dan i jedan sat (VIDEO)

Kolumna05.10.2017. 12:03h 13:56h

Umesto da ispoštuju ugovor sa narodom, oni su se odrekli naroda koji ih je doveo do vlasti, i udružili se sa kriminalcima, najgorim delovima Miloševićevog režima i pohlepnim oportunistima. A narod? Narod su naterali da živi u kasapnici od države.

Tog petog oktobra sam se pojavio na poslu. Radio sam u centru grada, u jednom opozicionom dnevnom listu. U redakciji sam zatekao mali broj kolega. Novinari su bili na ulici.

A kako i ne bi. Danas svi dolaze u Beograd. Uprkos svim mogućim blokadama, informacije su stizale. Masa se okupljala. Reka ljudi se slivala u centar grada. Trg Nikole Pašića, Plato ispred Savezne skupštine, Pionirski park, su postajali tesni i besni. Ni igla više nije mogla da stane u centar. Narod je počeo da se gužva u bočnim ulicama.

Kao i u danima pre toga, znao sam da nemam šta da tražim na poslu. Sve pristalice DOSa, svi koji su sebe našli u Otporu, svi simpatizeri promena i svi koji više nisu želeli da trpe bahati kriminalizovani sistem, uradili su sve što su mogli u danima, nedeljama i mesecima koji su prethodili.
Što bi rekao Maks Pejn, sve je vodilo u jednu tačku. U krešendo koji će da odjekne danas.

Izlazim sa šljake i vraćam se više puta. Nagutan suzavca, pomažem u akciji oblepljivanja prozorskih klima selotejp trakom. Gas se u tragovima uvlačio u redakciju.

Ponovo izlećemo na ulicu. Pogledam u ekran mobilnog. Nema signala celo popodne. GSM telefonija je pukla. Kolega ima NMT telefon. Taj radi. Zove. Nalazimo se posle desetak minuta sa par drugova pa zajedno ulazimo u gužvu.

Ljudi u masi nervozni i besni. Probijali smo se kroz gomilu, i odjednom smo u prvom redu. Ispred nas, prazan prostor, deset do petnaest metara parkinga, a onda kordon. Tanak kordon slabo opremljenih policajaca koji čuva skupštinu. Ispred njih komandir. Drži na uvetu motorolu, pažljivo sluša komande.

Ljudi pričaju međusobno. Gnevni su. "Gotov je", "Nema nazad", "Jeb... im majku". "I vi ste narod", neko dobacuje policajcima. Tu i tamo sevne poneka motka. Prijatelj me vuče za rukav. "Vidi" pokazuje. Neki čiča vadi mačetu iz zelene futrole za štapove za pecanje. Deda se kezi. "Danas lovim krupnu ribu" kaže.

Frenetično skandiranje "Spasi Srbiju i ubij se, Slobodane, Slobodaneeeee" prerasta u urlik "Gotov je! Gotov je!"

Masa podrhtava. Iz ove perspektive vidimo da je ulaz uz skupštinu potpuno opkoljen. 

Ali niko ne kreće. Niko ne sme.

U prvim redovima otac, majka i njihov klinac. Dete u rukama ima šarenu loptu. I odjednom, lopta mu ispada, i kotrlja se ka policajcima. Klinac je instinktivno potrčao za loptom. Njegov otac izleće iz prvih redova u pokušaju da ga stigne. U toj sekundi, imam utisak da je svima zastao dah. Da desetine hiljada ljudi u našem delu mase ćuti. Slow motion na sekund, dva, a onda sve počinje.

Jedan po jedan čovek kreće napred. Masa se otima kontroli i trči ka kordonu. Komandir ne naređuje. Okreće leđa masi i us trahu pokriva rukama glavu.

Događaji se odvijaju filmskom brzinom. Suzavac. Osvajanje skupštine. Ne pronalazim drugove u masi. Ostajem samo sa jednim prijateljem. Nosi nas stihija.

Sklanjamo se od suzavca se u neki ulaz, unutra razdrljen policajac. Pruža mom prijatelju pištolj "Uzmi, na. Neću da ginem za vlast". Nećemo da mu uzmemo oružje. Žena, na vratima stana na prvom spratu mu dobacuje "Idi kući čoveče." .

Vraćamo se u parlament. Zgrada gori. Ulazimo. Neko je pronašao glasačke listiće. Pripremljeni za "drugi krug". Lete oko naroda kao konfete. Policijska stanica u Majke Jevosime se predaje. Bager ide na RTS. Televizija je malo kasnije u plamenu. Sve je kao u magli. Revolucija, plamen i polet. 

"Gotov je. Zaista je gotov."

Kreće priča "Idemo na Dedinje", kreće i "aktivizam" koji kaže "Nemojte ljudi, nećemo haos i krv."

A narodni sud da im sudi? To ne date?

"Sedite u gradu i čuvajte pobedu, čuvajte red".

"Šta da čuvamo?" Nema u centru grada ni jednog policajca. A opet, opljačkana je samo parfimerija Marka Miloševića.

Odlazim. Osećam se oslobođeno. Ako ništa, bar na jedan dan. Na jedan sat.

Moja mladost ne pretpostavlja da sve ono za šta smo se borili i žrtvovali neće biti rođeno tog dana. Sve ono zbog čega smo bili spremni da nas optužuju, vređaju, privode, hapse, tuku i ubiju se nije porodilo tog petog oktobra.

Umesto da ispoštuju ugovor sa narodom, da utvrde odgovornost šljama i kriminalaca, oni su se odrekli naroda koji ih je doneo do vlasti, i udružili se sa kriminalcima, najgorim delovima miloševićevog režima i pohlepnim oportunistima.

A narod?

Njemu su dali kaubojsku državu divljeg zapada, opljačkali narodnu imovinu, ukinuli sve socijalne zakone i izigrali ga još jednom. Želeli smo - sanjali smo da imamo državu, kao što je bila nekada, pristojna, sigurna, po meri radnog čoveka. Onog običnog, koji ju je, u njenoj istoriji, uvek tako neobično, i nesebično gradio. Umesto toga napravili su od države kapitalističku klanicu.

Samo niko im još nije rekao, niko ih nije obavestio da nismo stoka. Niko im nije rekao da peti oktobar nije anomalija, nije nekakav "sui generis". Zaboravili su šta smo govorili tada. "Kada nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost!"

Danas, sedamnaest godina kasnije, tvrdim i dalje da ne smemo da se predamo. Rob može da bude ili poslušan ili buntovan. Ja biram ovo drugo.

Ipak, tog petog oktobra, ne mogu da znam šta dolazi. Ili ne želim da naslutim. Svejedno je.

Nalazim se uveče u gradu sa školskim drugom. U satima i minutima slobode, pijemo pivo.

Dobro pivo. Dobro potrošena sloboda.

Ivan Điković / Borba.rs
Komentari
Foto Vinod Divakaran

Legenda svetskog fudbala podržao socijalističku Venecuelu

Maradona: Živela bolivarska revolucija!

Sport09.08.2017. 15:22h 16:50h

Podržavam do smrti Venecuelansku borbu protiv američkog imperijalizma

Svetska fudbalska legenda Djego Maradona podržao je napore vlade Venecuele u odbrani od imperijalizma SAD.
Objavljujući na svojoj fejsbuk stranici tekst podrške, Maradona glasno podržava predsednika Madura i socijalizam u Venecueli.
"Mi smo Čavisti do smrti. Kada Maduro naredi, spreman sam da budem vojnik Venecuele u borbi protiv imperijalizma i svih onih koji pokušavaju da preotmu našu zastavu, našu najsvetiju stvar."
Maradona, poznat kao levičar, upozorio je sve koji se sa pozicija desnice bore protiv socijalizma u Venecueli.
"Živeli istinski građani Venecuele, a ne oni koji podržavaju desnicu i njihovu politiku. Živeo Čavez! Živeo Maduro! Živela revolucija!"
Fudbalski as je, pored ogromnog profesionalnog uspeha, uvek pronalazio vremena da pomogne ugnjetavanima, i iskreno podržava levicu i revolucionarne procese u Južnoj Americi, poput Kubanske, Bolivijske, Ekvadorske građanske revolucije i Bolivarske revolucije u Venecueli.
 

Borba.rs
Komentari
Jovo Bakic foto Medija centar Beograd

Bakić revolucionarno

JOVO BAKIĆ: Da se digne kuka i motika

Kolumna01.08.2017. 14:40h 16:54h

Živimo u sistemu u kojem sirotinja kreditira bogate

Sociolog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Jovo Bakić, prokomentarisao je aktulenu situaciju u zemlji u Espreso intervjuu nedelje.

Koje je rešenje, po vašem mišljenju, za stranačko zapošljavanje u Srbiji?

– Rešenje je kuka i motika. Treba svaki svoga zgrabiti subašu i odrubiti mu glavu, to je rešenje. Jednostavno vi imate jedan lopovski sistem gde stranački paraziti parazitiraju na društvenom telu, dakle ti paraziti moraju da se odstrane. Da bi se to desilo mora čitav politički sistem u prah i pepeo da se pretvori, a određeni političari treba da robijaju više decenija.

Da li u Srbiji postoji diktatura ili biste vlast Aleksandra Vučića okarakterisali drugačije?

– To je autoritarna vlast, diktatura je nešto drugo. U diktaturi nemate višestranački sistem, tako da ovo je autoritarna vlast gde se on trudi da razbije opoziciju da je svede na neku vrstu forme bez stvarnog sadržaja.

Da li su izbori u Srbiji bili fer?

– Izbori nisu bili pošteni. Ne možete imati fer izbore ako novinari ne rade svoj posao kako treba. S druge strane, stanje opozicije je očajno, opozicija se ne može nadati nikakvom uspehu dokle god su ljudi koji ne uživaju poverenje značajnog dela javnosti na čelu, tu prvenstveno mislim na Dragana Šutanovca i Zorana Živkovića.

Radnici u Srbiji su u sve lošijem položaju. Gde leži odgovornost države i kako komentarišete navode premijera da će štrajkovi u Fijatu i Goši oterati investitore?

– Ti navodi su u najmanju ruku bezobrazni. Ti radnici su najmanje plaćeni radnici Fijata u svetu i u tom smislu Fijat će otići ukoliko nađe neko bolje mesto ili ukoliko zaključi da mu se više ne isplati da radi u Srbiji. Ova Vlada brani interese stranih investitora umesto interesa građana Srbije. Ta Vlada nije naša Vlada. To je Vlada Fijata, Hestila, različitih investitora Jure koji ovde dođu, i onda pazite, mi kao sirotinja finansiramo njihov dolazak jer plaćamo svako radno mesto koje se tamo otvori, a onda oni zapošljavaju naše građane koje plaćaju ispod svake mere. I na taj način jednostavno sirotinja kreditira bogate, to je sistem u kojem mi živimo i to je sistem koji je ova Vlada stvorila.

Izvor: espreso.rs

Borba.rs
Komentari
Primer propagande u Ujedinjenom Kraljevstvu; izbor: Youtube

Slika Evrope

Zašto je revolt neizbežan?

Kolumna28.07.2017. 01:55h 16:54h

Ako se nešto ne promeni u budućnosti će građani da sruše neoliberalni establišment EU

Brisel je učinio sve da pogodi sudbinu Tereze Mej i otpočinjanja pregovora vezanih za istupanje Britanije iz Evropske unije.
U situaciji u kojoj Mej nije pobedila a Korbin nije izgubio, jasno je da su glasači nagradili strategiju povratka radničkoj bazi koju je vodio kandidat levice, i istovremeno kaznili "snažnu i stabilnu" maskirovku Tereze Mej.
Rezultat izbora je još jedan udarac establišmentu, ali više od toga, to je pobeda malih zajednica i ideje narodne vlasti, nad nadobudnim elitističkim popovanjem.
I dok ekonomska kriza dodatno potpaljuje društvene nemire, glasači se okreću onima koji pružaju odgovore. 
Ali, Evropi je potrebno više od odgovornih političara i nekoliko preporuka lokalnim zakonodavstvima da bi se ponovo osovila na noge.
Neophodno je ponovo izgraditi zajednicu.
Elita koja vlada kontinentom već 60 godina mora da popusti. Ako ne, građanski cunami će da sravniti mašineriju EU sa zemljom.
Slika Evrope je daleko od sjajne. 
Regulacije su zanemarile male poljoprivrednike i pored činjenice da oni proizvode gotovo 70% hrane u Evropi.
Umesto u sanaciju krize, EU donosi nove regulative o naoružanju.
Pokušaji da se uvede TTIP na štetu žitelja Evrope se nastavljaju.
Vlada Katalonije najavljuje da će 1. oktobra da održi referendum o nezavisnosti. Zvanični Madrid tvrdi da će sprečiti održavanje referenduma svim sredstvima.
Kada partijske politike konačno zameni građanska, zamajac otpora eliti će da postane nezaustavljiv.
Zato što je revolt građana možda jedini način da se želje običnih ljudi ugrade u realnost novog sveta.

Izvor: Horhe Valero, Euractiv.com

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - revolucija