izvor: Andreja Čivtelić, flickr

Ljudi pa sve ostalo

ROMI INTELEKTUALCI SU NAJMANJE VIDLJIVI! Terška borba protiv diskriminacije

Vesti16.10.2017. 15:23h 15:23h

Slavoljub Petrović kaže da je diskriminaciju prema romskoj zajednici najčešća u organima vlasti navodeći kao jedan od primera i Skupštinu grada Kragujevca.

Kao što su u društvu najvidljiviji Romi prosjaci, a najmanje vidljivi Romi intelektualci, tako su u oblasti zapošljavanja najvidljiviji Romi u komunalnim službama, a najmanje oni obrazovani, koji rade kao inženjeri, lekari ili ekonomisti, što otežava borbu protiv diskriminacije, izjavio je FoNetu program menadžer Roma Centra Slavoljub Đorđević.

Na osnovu Izveštaja o sprovođenju Zakona o zabrani diskriminacije u Šumadijskom upravnom okrugu, koji je uradio kragujevački Roma Centar, može se zaključiti da najviše primera diskriminacije ima prema pripadnicima nacionalnih manjina i etničkih zajednica, a među njima najviše pritužbi za diskriminaciju podneli su pripadnici romske zajednice.

Đorđević je istakao da se na osnovu tog izveštaja vidi da diskriminaciju prema romskoj zajednici najčešće čine državni i lokalni organi vlasti, navodeći kao jedan od primera i Skupštinu grada Kragujevca.

U delu u kome se dobijaju različiti dokumenti nema ni jedne zaposlene Romkinje ili Roma, rekao je Đorđević, dodajući da je nekada opravdanje moglo biti da nema dovoljno kvalifikovanih, obrazovanih i školovanih Roma za obavljanje tih poslova, ali da je danas situacija potpuno drugačija.
Danas imamo dosta fakultetski obrazovanih Roma koji su bez posla, ali ni Skupština grada nije našla za shodno da zaposli nekoga od njih da bi Romi bili vidljiviji i da bi i drugi građani menjali svoj odnos prema njima, kazao je Đoršević.

On je istakao da su česti činioci radne diskriminacije Roma i privrednici koji takođe nerado zapošljavaju pripadnike te populacije.
Privrednici ne žele da zapošljaju Rome na mestima na kojima bi oni bili vidljivi. Primer za to su pekare, butici u kojima praktično nema Roma, verovatno zbog njihovog fizičkog izgleda, rekao je on.

Đorđević je istakao da je tokom 2011. Poverenik primio ukupno 349 pritužbi, dok je u 2016. taj broj iznosio 1.346.

Taj podatak govori da se diskriminisani ljudi ohrabruju i sve više podnose prijave, ali mislim da to još uvek nije dovoljno, rekao je Đorđević.
On je izjavio da su prilikom rada na izveštaju prikupljeni podaci Policijske uprave, Osnovnog javnog tužilaštva, Osnovnog i Višeg suda u Kragujevcu, kao i Poverenika za zaštiti građana i zaštitu ravnopravnosti, ali da se ispostavilo da lokalne institucije uglavnom ne vode evidenciju o diskriminaciji.

Borba
Komentari
Natpis "Rad oslobađa" u logoru Aušvic, foto Ben Tilley

Dan sećanja na stradanje Roma i Sinti u drugom svetskom ratu

Solidarnost je štit protiv zla

Vesti02.08.2017. 17:08h 17:32h

Nacisti su u Aušvicu i drugim logorima ubili pola miliona Roma i Sinti

Rasizam i podele doprineli genocidu

Predsednik Roma u Poljskoj Roman Kvajtkovski podsetio je da je genocidu njegovog naroda u vreme Drugog svetskog rata doprineo rasizam i to da su ljude delili na bolje i gore.
"Suprotnost podelama je solidarnost. Zato hvala svima vama koji niste Romi a odlučili ste da ovde zajedno sa nama odate poštu pobijenim Romima. Oni su bili i vaša braća i sestre. Ljudska solidarnost prekoračuje granice rase, jezika i vera. Ona je naš štit protiv zla", kazao je Kvjatkovski.
U Aušvicu se danas, na 73. godišnjicu likvidacije porodičnog logora za Rome kada su nacisti u noći sa 2. na 3. avgust 1944. godine u gasnim komorama pobili 2.897 Roma i Sinti i likvidirali tzv. "Cigojnerlager" namenjen njima, okupilo nekoliko stotina učesnika komemoracije - Roma i Sinti iz raznih zemalja Evrope, predstavnika poljskih vlasti i predstavnika Jevreja, čiji je Aušvic najveće evropsko stratište.

Iz nekadašnjeg nacističkog nemačkog logora Aušvic na jugu Poljske, sa obeležavanja Dana sećanja na romske žrtve Holokausta, Romi su danas uputili poruku da strahotama kakve su se dešavale u tom logoru doprinosi rasizam i princip kolektivne krivice po etničkom kriterijumu kojim danas vešto barataju populističke vodje."Antidemokratskim pokretima potreban je neprijatelj da bi usmerili strahove stanovništa i iskoristili ih za političke potrebe. U mnogim krajevima Evrope, posebno u istočnoj Evropi, rasprostranjeno je antiromsko raspoloženje. Posebno je ukorenjeno u državnim institucijama", upozorio je predsednik Saveta nemačkih Roma i Sinti Romani Roze.

Mukotrpno postignuto demokratsko ustrojstvo Evrope kao poratni odgovor na zločine Drugog svetskog rata i holokaust čiji nemi svedok je Aušvic, kada je tokom rata pobijeno i oko pola miliona evropskih Roma, po rečima Rozea sada urušavaju nacionalistički i populstički pokreti koji za prestupe pojedinaca pozivaju na kolektivnu odgovornost cele etničke grupe.
"U vremenima krize i terorističke pretnje Evropa će opstati samo ukoliko se drži svojih osnovnih vrednosti", kazao je Roze i podsetio da najveći logor smrti Aušvic Birkenau, koji su Hitlerovi nacisti podigli na jugu okupirane Poljske, nije samo simbol genocida Jevreja a takodje i romske manjine već napuštanje svega što čini čovečnost i civilizaciju.
Dan holokausta Roma ne obeležava se samo u Aušvicu u koji su dovučene 23.000 Roma i Sinti a pobijena i pomrla od neljudskih uslova u logoru 21.000, već i u susednim zemljama, u Češkoj i Slovačkoj.
Na Fejsbuku su osvanule danas posebne zapaljene zamišljene sveće za žrtve na kojima se nalazi motiv trougla kojim su Romi morali da označe odeću da bi se razlikovali od "Arijevaca", pruge kojom su ih prevozili u logore smrti u teretnim vagonima kao stoku i plamen sveće u obliku Sunca kao simbol nade.

Borba.rs
Komentari
Subscribe to RSS - romi