izvor: dow jones index, PROGage Skidmore, flickr

Nova svetska ekonomska kriza?

JUČE KRAHIRALA BERZA U AMERICI: UZROCI I POSLEDICE

Svet06.02.2018. 11:59h 12:08h

Panika je počela a saveti "kako da trgujete na berzi i ublažite štetu" već niču kao pečurke, ali za razliku od malobrojne više srednje klase i bogatih investitora, više od pet milijardi svetske sirotinje nema šansu da promeni sopstveni ekonomski položaj.

Pošto je mesecima bila na autopilotu, ekonomija SAD je juče, u ponedeljak 5. februara, "natrčala" na gigantsku rupu na putu. Berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones industrial average) zabeležio je pad vrednosti za više od 1.500 bodova, pošto je u petak pao za 665. Ukupno, berzanski indeks je pao za oko 2.000 bodova.

Šta se to dešava sa ekonomijom SAD?

Ako bi gledali činjenice, Vol Strit bi trebalo da sbude stabilan. Trampova administracija je umanjila porez na prihod, ekonomija se ubrzala. Bruto domaći proizvod na godišnjem nivou raste za 3 odsto, beležeći istu cifru u poslednja tri kvartala i to pošto se odbije inflacija. Prosečna plata je takođe porasla za 2.9 odsto. Ovo predstavlja najveći rast plata u poslednjih devet godina, odnosno od kako su ameriku i planetu udarile posledice globalne ekonomske krize.

Kako je onda moguće da pored svih pozitivnih pokazatelja rasta, vrednost deonica vrtoglavo juri u suprotnom smeru, toliko da mnogi već trče da unovče i rasprodaju svoje akcije. Da li možda veliki znaju šta se iza brega valja?

Očigledno je da inflatorni procesi jačaju. Prirodni rast i ekspanzija ekonomije i rast ličnih dohodaka kreira inflaciju. Inflaciju, koja u poslednih trideset godina nije bila realna opasnost za ekonomiju SAD.

Da li je inflacija opasnost za SAD?

Inflacija se zahuktava. Bez obzira na to što je rast cena za sada tik iznad dva odsto, lični dohodci bi, sudeći po izjavama ekonomista trebalo još više da porastu do kraja godine. Ali, problematično je što, i pored ogromne količine radne snage koja je dostupna, i činjenice da bi rast zarada trebalo da obezbedi veću potrošnju i time kreira nova radna mesta, broj zaposlenih se u poslednja četiri meseca drži oko 63 odsto, a u januaru je konkretno bio 62.7 procenata.

Ako je taj procenat, ukupan broj ljudi voljnih da rade, i pored novih radnih mesta, kompanije će biti prinuđene da ponude još veće plate, kako bi zanteresovale radnu snagu koja im je potrebna. To znači da će morati da "štrpnu" procente sopstvenih profitnih margina kako bi isplatili radnike.

Ipak, sama visina plata ne može da bude originalni uzrok inflacije. Kako tvrde ekonomisti, uzrok je to što je rast domaćeg BDP-a nadmašio stopu nezaposlenosti, prvi put od kako su SAD počele da se oporavljaju od ekonomske krize. Da li je Trampovo "zatvaranje Amerike" napravilo svojevrstan balon, koji tu situaciju ne čini realnom. Da li to uviđaju veliki igrači na berzi, i povlače se "na vreme", postajući tako deo formule koja iznova i iznova stvara krize?

Čemu strah ako je ekonomija zaista dobra?

Dodatni strah ulagačima u deonice stvara i činjenica da većina ne zna kako će da reaguju Federalne rezerve. Strah Vol Strita nije okrenut dešavanjima koja su van ljudske kontrole ili proces određene matematike. Investitori su se uplašili da kao odgovor na situaciju, banke rapidno ne podignu kamatne stope. Ukoliko bi se to dogodilo u ovako usijanoj ekonomskoj situaciji, to bi bio prvi korak ka vrtoglavom krahu berze i novoj ekonomskoj krizi.

Da li su banke pokretači kriza? Mnogi na ovo pitanje odgovaraju potvrdno? Očigledno ljudi imaju više poverenja u trgovinu, nego u banke. Američki ekonomisti tvrde da za ovu situaciju ne mogu da okrive FED, i obrazlažu da je novi predsednik federalnih rezervi zvanično stupio na dužnosti u ponedeljak popodne, posle tačke u vremenu u kojoj je vrednost akcija počela da tone, te da svakako nije bilo vremena za bilo kakav potez sa njegove strane.

Da li postoji matrica?

Drugi pak ukazuju na istorijske "koincidencije", poput one iz 1987., kada je berza pala, tek nekoliko nedelja pošto je se kao šef FEDa ustoličio Alan Grinspen, pred kraj Reganove administracije, a u jeku ekspanzije redizajniranog kapitalizma kojeg danas mnogi nazivaju neoliberalizmom.

Isto se dogodilo 2006. kada je postavljena nova uprava FED-a, a godinu dana kasnije počeo ekonomski krah bez presedana u poslednjih pola veka, koji je izazvao globalnu ekonomsku krizu, od koje se svet, i danas, deset godina kasnije, još nije u potpunosti oporavio.

Ekonomisti već počinju da savetuju amerikance kako da "rekonfigurišu" svoje trgovanje na berzi, kako bi ublažili moguću štetu. Panika je počela. Međutim, za razliku od američke srednje klase, bogatih investitora i venture kapitalista, i njihovih pandana u bogatim državama, više od pet milijardi svetske sirotinje, koja u proseku živi sa 2 dolara dnevno, nije u situaciji da bilo kakvom trgovinom značajno promeni svoju ekonomsku situaciju. Bez obzira na to da li znaju ili ne znaju za krizu koja preti.

Prethodna svetska ekonomska kriza je izazvala ratove za energente i građanske ratove, milione raseljenih, rast terorizma, pad vrednosti stope svetskog mira, veću toleranciju i rast neofašističkih pokreta, dolazak na vlast ekstremne desnice i mnoge druge pojave koje imaju razarajući uticaj na društvo. Pored toga, svet je zakoračio u novi hladni rat, a zagovornici detanta između novih imperijalnih sila, na svim stranama, očigledno nemaju dovoljno jak glas.

Ima li pameti ili je globalna politika "Titanik"?

Ratovi robom i energentima su završeni. Rat novcem traje. Da li smo, i koliko blizu oružanog sukoba koji nadilazi "proksi" ratovanje i da li administracije "velikih", na čelu sa osobama kao što su Putin, Tramp, Merkel ili Đinping imaju kvalitet da izbegnu ono što su izbegli Kenedi i Hruščov, ostaje da se vidi.

Jedno je sigurno. Postojeće društveno uređenje, koje koči tehnički i intelektualni napredak čovečanstva, njegov monetarni sistem i slepa vera u neoliberalni sistem koji razara države je uzrok ogromne nestabilnosti. Taj pritisak javno-privatnih konglomerata na državne politike, čiji je cilj isključivo veća profitna margina, a preko leđa i po džepu ljudi koji rade, pre ili kasnije će da dovede do dalje i još veće nestabilnosti, društvenog kraha a u najcrnjim simulacijama i globalnog oružanog sukoba.

 

Borba
Komentari
Predsednik Vlade NR Kine, Li Kećang, izvor: Marcelo Camargo

Spusti loptu Donalde

KINA: Tramp da se ne ponaša kao da smo u hladnom ratu

Svet31.01.2018. 16:44h 16:44h

Kineski premijer Li Kećang ocenio je danas da su stabilni odnosi Pekinga i Vašingtona u interesu celog sveta.

Kineske vlasti su danas pozvale SAD da odustanu od "mentaliteta Hladnog rata" nakon što je američki predsednik Donald Tramp u Kongresu rekao da je Kina rival koji predstavlja pretnju američkim interesima.

"Suočavamo se s banditskim režimima, terorističkim grupama i rivalima poput Kine i Rusije koje prete našim interesima, privredi i vrednostima", rekao je Tramp u govoru "o stanju unije" u Kongresu.

"Nadamo se da će SAD odustati od mentaliteta Hladnog rata, jer je to zasterali koncept", izjavio je neimenovani portparol kineskog Ministarstva inostranih poslova i dodao da se Kina "nada saradnji sa SAD kako bi se smanjile razilke u stanovima i u svetlu uzajamnog poštovanja".

Kineski premijer Li Kećang ocenio je danas da su stabilni odnosi Pekinga i Vašingtona u interesu celog sveta.

 

Borba
Komentari
Izvor: Cancillería del Ecuador, flickr

Venecuela u krizi

VENECUELA PORUČUJE AMERICI: Ako bude potrebno prodavaćemo naftu samo aziji

Svet29.11.2017. 11:31h 11:31h

Kada više ne budu hteli našu naftu, pokupićemo stvari i prodavaćemo svu naftu u Aziji, rekao je Nikolas Maduro predsednik Venecuele.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro izjavio je da je spreman da obustavi prodaju nafte SAD, usred napetosti sa zemljom kojoj Venecuela prodaje oko 750.000 barela dnevno.

"Kada više ne budu hteli našu naftu, pokupićemo stvari i prodavaćemo svu naftu u Aziji, nema problema", rekao je Maduro prilikom postavljenja generala Manuela Keveda na čelo državne naftne kompanije PDVSA.

Karakas optužuje Vašington da vrši "finansijski progon" Venecuele, kojoj je predsednik SAD Donald Tramp krajem avgusta uveo ekonomske sankcije.

Američkim bankama i gradjanima je zabranjeno da kupuju venecuelanske obveznice ili da pregovaraju o sporazumima s venecuelanskom vladom u trenutku kada su agencije za kreditni rejting objavile da su i Venecuela i PDVSA u delimičnom bankrotu.

Maduro pregovara o spoljnom dugu zemlje, koji se procenjuje na oko 150 milijardi dolara, od čega oko 30 odsto otpada na PDVSA.

"Gospodine predsedniče Donalde Tramp: Vi odlučite, prijatelju. Ako hoćete i dalje da vam prodajemo naftu, prodavaćemo. A ako jednog dana desničarski ekstremisti kod vas prevladaju, Venecuela će svoje tankere poslati u svet i prodavati kao i do sada", izjavio je Maduro.

 

Borba
Komentari
Izvor: thierry ehrmann, flickr

Đinping o globalizaciji

KINA JE NOVI KERBER IMPERIJALIZMA! Takmiči se sa Amerikom za mesto sile broj 1

Svet10.11.2017. 12:02h 12:02h

Globalizacija je "nepovratni istorijski trend" ocenio je danas kineski predsednik Si Djinping, obraćajući se odmah posle predsednika SAD Donalda Trampa na godišnjem samitu zemalja Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u Danangu.

"Treba da podržimo slobodnu trgovinu i primenimo otvoreni regionalizam koji će omogućiti zemljama u razvoju da imaju veću dobit od trgovine i medjunarodnih investicija", rekao je kineski predsednik. ; Si Djinping je pozvao na podršku "multilateralnom trgovinskom režimu" i napretku ka zoni slobodne trgovine u Aziji i Pacifiku, što je propraćeno aplauzom. ; Si Djinping, koji je izašao ojačan posle poslednjeg kongresa Komunističke partije Kine, smatra se najjačim vodjom u više decenija, na čelu zemlje koja sebe vidi kao rastuću silu sposobnu da uzdrma američku dominaciju, navodi agencija Frans pres.

Nekoliko minuta ranije, na tom forumu američki predsednik je rekao da njegova zemlja više "neće tolerisati neravnopravnu trgovinu" i da je spreman da se bori za "Ameriku pre svega", slogan njegove izborne kampanje. ; SAD neće dozvoliti da budu zloupotrebljene, poručio je američki predsednik vodjama zemalja Azije i Pacifika koji su još u šoku posle naglog povlačenja SAD iz Transpacifičkog sporazuma o slobodnoj trgovini (TPP).
Taj ugovor vidjen kao kontrateža rastućem uticaju Kine ; je potpisan 2015. posle pregovora sa 12 zemalja Azije i Pacifika koje predstavljaju 40 odsto svetske privrede.

Za razliku od kineskog predsednika koji je za multilateralne sporazume, Tramp je ponovio da SAD više voli da sklapa trgovinske sporazume pojedinačno s drugim zemljama.

Kina je danas najavila da će proširiti pristup svom finansijskom sektoru za strane firme i ukinula restrikcije koje su jako kritikovali partneri Pekinga.

 

Borba
Komentari
izvor: Gage Skidmore, flickr

Luzeri

SAD IZGUBILA 60 ODSTO NAJBOLJIH DIPLOMATA! Amerika gubi kapacitet da oblikuje svet

Svet09.11.2017. 14:07h 18:06h

Bivši ambasador u Panami kaže da administracija bukvalno "demontira vladu" praveći od nje nešto što više ne prepoznajemo.

Sjedinjene Države su "izgubile" 60 odsto diplomata od karijere, najboljih koje je Stejt dipartment imao.

"Grupa vodećih diplomata se smanjuje vrtoglavom brzinom", izjavila je Barbara Stivenson, šefica Američke spoljnopolitičke asocijacije - AFSA.

"Mi gubimo najveće talente", dodala je Stivensova.

Na pitanje Bi-Bi-Sija ona je odgovorila "Brz gubitak toliko stručnih i iskusnih diplomata ostavlja ozbiljne, neposredne i nenadoknadive posledice na kapacitet SAD da oblikuju svetske događaje."

Bivši ambasador u Panami kaže da administracija bukvalno "demontira vladu" praveći od nje nešto što više ne prepoznajemo.

Odlazak velikog broja diplomata oduzima Stejt dipartmentu decenije nagomilanog diplomatskog iskustva. Ljudi koji bi trebalo brzo da dobiju funkciju, čekaju da sporohodna administracija donese odluke. 

Manjak iskusnih diplomata, koji za razliku od političkih funkcionera, ne gube radna mesta sa svakom promenom administracije u Beloj kući, izazvala je odluka izvršne vlasti da "iseče" više od pola očekivanih unapređenja. Takođe, administracija je odbijanjem da unapredi diplomate istovremeno za pola umanjila priliv mladog neiskusnog kadra u osnovne diplomatske redove.

Na pitanje, zašto je američka spoljna politika obezglavljena i desetkovana, predsednik Tramp je u svom maniru odgovorio "Jedino sam ja važan".

Borba
Komentari
Izvor: pixabay.com

Pobuna Tviteraša

TRAMP ostao BEZ NALOGA na Tviteru na 11 minuta 

Svet03.11.2017. 13:10h 17:32h

Prvi čovek Sjedinjenih Američkih Država bio je bez svog naloga na društvenoj mreži na kojoj ga prati više od 41 milion osoba 

Milijarder i predsednik SAD Donald Tramp potvrdio je da je tokom 2. novembra bio bez kontakta sa svojim pratiocima na društvenoj mreži Tviter. 

Njegov nalog su, naime, oborili na 11 minuta. 

"Jedan nepošteni službenik kompanije oborio je moj Tviter nalog na 11 minuta", objavio je Tramp danas i dodao da "ipak, reč na kraju mora da izađe i da izvrši uticaj". 

Svi vodeći svetski mediji objavili su vest koja je potvrđena i u samoj kompaniji da je nalog "@realdonaldtrump" bio "nenamerno deaktiviran zbog greške jednog zaposlenog kome je bio poslednji radni dan". 

Rukovodioci Tvitera potvrdili su i da je kompanija preduzela "punu internu istragu". 

Predsednik SAD svakodnevno koristi Tviter. Njegova kampanja, a i kasnije aktivnosti bile su neraskidivo vezane za ovu društvenu mrežu, na kojoj Donald Tramp ima 41.7 miliona pratilaca. 

 

Borba
Komentari
izvor: Gage Skidmore, flickr

Briga ih za narod

TRAMP SMANJUJE POREZ BOGATAŠIMA! Uteruje sirotinju u ogromne dugove

Svet02.11.2017. 17:37h 17:40h

Bogati Amerikanci, poput Trampa, imaće koristi od ukidanje poreza na imovinu.

Republikanci u Predstavničkom domu Kongresa SAD su predložili plan poreske reforme kojim bi se smanjili porezi za korporacije i bogataše, kao i porezi za višu i srednju klasu Amerikanca. Predloženi zakon će da poveća deficit za 1.500 milijardi dolara, što država može da nadoknadi jedino pozajmljivanjem novca od centralne banke.

Reforma poreskog sistema, odnosno smanjenje poreza je prva na listi prioriteta administracije predsednika Donalda Trampa i republikanca koji imaju većinu u oba doma Kongresa, budući da predlog za ukidanje Obamaker zdravstvenog osiguranja.

Predlog će da doda 1.500 milijardi dolara na postojeći američki dug u narednih deset godina pošto su republikanci odustali od fiskalne discipline kako bi se dodvorili višoj i srednjoj klasi i pobedili uoči izbora sledeće godine za Kongres, ocenjuje Asošijetid pres.

Porodice iz srednje klase će plaćati manje zahvaljujući udvostručavanju standardnih odbitaka i povećanja poreskih kredita za decu. Bogati Amerikanci, poput Trampa, imaće koristi od ukidanje alternativnog minimalnog poreza i poreza na imovinu.

Borba
Komentari
izvor: Robert Scoble, flickr

Ilovača - takav je posao

KINA ODGOVORILA AMERICI: Ne miniramo vam ekonomiju namerno. Takvo je slobodno tržište

Svet02.11.2017. 15:20h 15:20h

Tramp je juče rekao da je trgovinski deficit SAD s Kinom "probio granicu" i dodao da je "toliko velik i loš da je sramotno reći koji iznos je u pitanju".

Kina je danas reagujući na komentar američkog predsednika Donalda Trampa saopštila da nikada nije namerno stvarala suficit u trgovinskoj razmeni sa SAD i da su izvesna neslaganja neizbežna.

Tramp je juče rekao da je trgovinski deficit SAD s Kinom "probio granicu" i dodao da je "toliko velik i loš da je sramotno reći koji iznos je u pitanju".

Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing izrazila je nadu da će razlike biti prevazidjene kroz pregovore kako bi se "obezbedio zdrav i stabilan rast bilateralne trgovine i ekonomskih veza".

"Nikada nismo namerno stvarali trgovinski suficit. Trenutni obrazac trgovinske saradnje Kine s drugim zemljama, uključujući i SAD, odredjuje tržište. Usled naglog razvoja bilateralne trgovine i ekonomskih odnosa, neizbežno je da imamo neka neslaganja i razlike", rekla je Hua novinarima.
Tramp treba da stigne u Peking u utorak u sklopu njegove desetodnevne turneje po Aziji. Očekuje se da glavne teme razgovora budu trgovina i pristup američkih proizvoda kineskom tržištu.

Prošlogodišnji trgovinski deficit SAD s Kinom iznosio je 347 milijardi dolara. To je smanjenje od 5,5 odsto, pošto je u 2015. godini dostigao rekordne 367,2 milijarde dolara. To je najveći trgovinski deficit SAD s bilo kojom zemljom.

 

Borba
Komentari
izvor: wikimedia commons

Banksterski fašizam

AMERIČKI SENAT DAO IMUNITET BANKAMA: Finansijske korporacije ne odgovaraju pred sudovima (VIDEO)

Svet26.10.2017. 14:16h 14:16h

Banditi koji sebe nazivaju senatorima SAD su glasali da banke i finansijske korporacije budu zaštićene od sudova i zakona širokim imunitetom.

Pre dva dana, dok je većina amerikanaca spavala ili išla na počinak, banditi koji sebe nazivaju senatorima SAD su glasali da banke, kreditne kompanije, širok spektar "pozajmljivača" novca, privatni biroi za proveru kreditnih sposobnosti kao i kompanije koje se bave finansijama, budu zaštićene od sudova i zakona širokim imunitetom.

Polovina senatora je glasala za ovaj zakon, a nerešeni odnos snaga je, u korist bankstera, presekao potpredsednik Majk Pens. Zakonodavna grana sada očekuje od predsednika Trampa da potpiše ovaj zakon.

Rezolucija senata je premostila pravilo koje je postavio Biro za zaštitu potrošača finansijskih usluga, a koji je onemogućavao finansijske korporacije da zloupotrebljavaju svoj položaj tako što odbijaju da zaključe ugovor sa klijentom koji pri tom ne pristane da se unapred odrekne prava na tužbu u slučaju da bude oštećen.

Klijenti koji se odreknu zaštite suda mogu da pokušaju da razreše nesuglasice u privatizovanom procesu arbitraže, koji je, naravno, nameštaljka, budući da radi u korist korporacija.

Takođe, do sada je kompanijama koje izdaju kreditne kartice kao i drugim finansijskim korporacijama bilo zabranjeno da teraju svoje mušterije da se odreknu prava na kolektivnu tužbu, koje poznaje američko zakonodavstvo.

Potpredsednik Pens kao i čitav sistem zakonodavne vlasti je zanemario i činjenicu da 50 poslanika koji su glasali protiv, zastupaju 30 miliona građana više od jednakog broja poslanika u taboru koji podržava banke. U ovoj "đavoljoj aritmetici" volja naroda Sjedinjenih Država ne igra nikakvu ulogu, a vlada pokazuje da odavno nije ni demokratska, niti "iz naroda, od naroda i za narod".

Borba
Komentari
izvor: Thore Siebrands, flickr

Global citizen na Svetom Stefanu

DE NIRO O IZLASKU SAD IZ KLIMATSKOG SPORAZUMA: Tramp ne zna šta čini

Svet21.10.2017. 11:09h 11:09h

De Niro je bio jedan od učesnika "Global citizen foruma", koji je na Svetom Stefanu okupio poznata svetska imena iz oblasti politike, akademske zajednice, biznisa i šou biznisa

Holivudski glimac Robert de Niro oštro je u petak kritikovao odnos Sjedinjenih Američkih Država prema klimatskim promenama i odluku američkog predsednika Donalda Trampa da SAD izadju iz medjunarodnog Sporazuma o klimatskim promenama.

Kao jedan od poznatih kritičara politike američkog poredsednika, De Niro je na četvrtom "Global citizen forumu" na Svetom Stefanu rekao da ne može da zamisli da Tramp do kraja četvorogodišnjeg mandata ostane na poziciji predsednika."Nemam konkretan odgovor na to je li medjunarodna zajednica učinila dovoljno da se izborimo protiv klimatskih promena, ali znam da bismo trebali učiniti više. Na žalost, u mojoj zemlji imamo administraciju koja u tom smislu ne pomaže. Ali, pokazuje na zanimljiv način kako joj se ljudi suprotstavljaju i ne uvažavaju nas koji smo nekada bili lideri (u toj oblasti)", rekao je De Niro.

Po njegovim rečima, SAD "imaju lidera koji ne zna šta čini i koji nije lider".

"Što pre da ude podvrgnut impičmentu, jer ne mogu da zamislim da bude na toj poziciji još tri godine, ili bude zatvoren, Želimo da se vratimo u realan život i pomognemo da ponovo budemo lideri", dodao je holivudski glumac.

De Niro je bio jedan od učesnika "Global citizen foruma", koji je na Svetom Stefanu okupio poznata svetska imena iz oblasti politike, akademske zajednice, biznisa i šou biznisa, a koji su raspravljali na temu "Mogućnosti u doba neizvesnosti".

Na forumu su učestvovali bivši komandant NATO snaga za Evropu Vesli Klark, bivši predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, motivacioni govornik Robert Šarma, direktorka Uneska Irina Bokova, supruga bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Čeri Bler, bivši bugarski predsednik Petar Stojanov, kao i osnivač foruma Armand Arton i drugi.

Borba
Komentari

Pages

Subscribe to RSS - Tramp