izvor: Martin Brochhaus, flickr

AKCIJA: STOP LIZINGU RADNE SNAGE

MINISTARSTVO RADA I DALJE ĆUTI O LIZINGU RADNE SNAGE! Da li vladu i sudove ne zanimaju problemi rada?

Vesti16.10.2017. 10:17h 10:35h

Lizing radne snage ostavlja ljude bez posla, bez zdravstvenog i penzionog osiguranja i sasvim sigurno je generator siromaštva i stotina hiljada socijalnih slučajeva u budućnosti.

Koalicija ”Borba”je  kroz udruženje "Narodni front" pokrenula kampanju čiji je cilj sankcionisanje i ukidanje neustavnog i nezakonitog lizinga radne snage, takozvanog rada preko agencije. Takav rad bi morao da bude u skladu sa sistemom radnih odnosa, kako je deklarativno uređen u našem pozitivnom zakonodavstvu. 

Lizing radne snage ostavlja ljude bez posla, bez zdravstvenog i penzionog osiguranja i sasvim sigurno je generator siromaštva i stotina hiljada socijalnih slučajeva u budućnosti.

U tom smislu, u septembru smo zatražili objašnjenje i stav Ministarstva za rad koje je u zakonskom roku od mesec dana dužno da postupi po našoj predstavci. Isti stav ćemo da zatražimo i od svih nadležnih državnih institucija, ali i od uticajnih i odgovornih centara moći koji svoje aktivnosti vrše u formi raznih nevladinih organizacija, kancelarija ili sindikata.

Ako se pokaže da Ministarstvo za rad ne zanimaju problemi rada, da sudovi nisu zainteresovani za masovno i flagrantno narušavanje ustavnog poretka, da nevladine organizacije ne zanimaju ljudska prava i evropski standardi, a sindikati nemaju sluha za radnike,mi ćemo, kao narod, sa punim pravom da zaključimo da je ”car go” i da mi nemamo Republiku.

Podnesak Ministru za rad objavljujemo u celosti:

Poštovani Ministre,

Obraćam Vam se u ime više udruženja građana okupljenih u asocijaciju Koalicija ”Borba”, čiji je cilj zaštita ljudskih, građanskih i socijalnih prava. Našu zabrinutost izaziva flagrantno kršenje Ustava, Zakona o radu i celokupnog pravnog sistema masovnom, i od izvršne i sudske vlasti nesankcionisanom, upotrebom nezakonitog tzv. lizinga radne snage i masovnog izigravanja Zakona o radu preko fiktivnog rada van radnog odnosa.

Naime, tzv. lizing radne snage, odnosno rad preko posrednika (raznih eksternih privrednih društva, zadruga ili agencija) nije uopšte zakonom uređen. Neki pokušaji su bili za vreme ministrovanja Saše Radulovića, ali je cela glava nacrta Zakona o radu koja je to regulisala – izbačena pod izgovorom da će se uskoro, za nekoliko meseci, doneti poseban zakon. Od tada je prošlo 4-5 godina, a novi zakon niko više ne pominje.

Međutim, umesto da, u međuvremenu, inspekcije rada i sudovi zabranjuju takvu nelegalnu praksu i sankcionišu izigravanje Zakona, to se pod najbizarnijim obrazloženjima omogućava i dozvoljava, što svakog prosečnog građanina upućuje da je reč o najočiglednijoj, sistemskoj korupciji. Dakle, ne radi se samo da ne postoji pravni osnov za ovu delatnost, već da je ovakav radni angažman – protivan :

Ustavu Republike Srbije član 4. (podela vlasti, odnosno stav da sudovi primenjuju i tumače zakonske norme, ne smeju da ih donose), član 26 (zabrana prinudnog rada iskorišćavanjem nepovoljnog ekonomskog položaja), član 60. (pravo na dostojanstven rad i pravičnu naknadu za rad, pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa), član 82. (tržišna privreda ne utiče na zakonska i ljudska prava, a uticaj istog na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih se usklađuje kroz socijalni dijalog), član 97. tačka 8. (Republika uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti radnih odnosa i zaštite na radu),

Zakonu o radu 18-21 (zabrana diskriminacije), član 32-34 (faktički rad), član 104. (pravo na jednaku zaradu za isti rad), član 197-202 (taksativno nabrojani modaliteti radnog angažovanja, numerus clausus  rada van radnog odnosa),

Konvenciji MOR-a broj 158 (članovi 9. i 13) o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca (ratifikovane 1984.), i celokupna Konvencija MOR-a broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje (ratifikovane 2013.) na osnovu koje nije ni donet poseban Zakon, na koji se Republika obavezala,

Zakonu o obligacionim odnosima – član 66. (prividan ugovor ne proizvodi pravna dejstva, već onaj koji se prikriva), načelo savesnosti i poštenja, uzajamnosti davanja i zloupotrebe prava, itd.

Pravno neregulisan i nezakoniti lizing radne snage, kakav se koristi u Srbiji, ne samo da čitave slojeve stanovništva (procena je da je taj broj odavno premašio 100.000) lišava elementarnih ljudskih i socijalnih prava garantovanih pozitivnim propisima (oni rade za minimalac ili čak i za nižu naknadu, nemaju pravo na nedeljni ni godišnji odmor, bolovanje, zaštitu na radu, sindikalno organizovanje, na pravnu zaštitu svojih prava, itd), već to posledično utiče i na zaposlene u stalnom radnom odnosu, koji, pod pritiskom postojanja prekarijata, pristaju i na redukciju svojih radnih prava i uslova rada. Ono što je najnoviji trend, je da poslodavci na veštački način, flagrantno kršeći norme Zakona o radu, transformišu radna mesta na neodređeno vreme, u ”privremena” radna mesta koje popunjavaju prekarijatom zloupotrebljavajući pravila o tehnološkom višku – a inspekcije rada i sudovi sve to odobravaju. Najava tzv. ”dualnog obrazovanja”, gde će se vršiti i brutalna eksploatacija dece, samo će pogoršati položaj rada i Zakona u našoj državi.

I kao da ova nezakonitost nije dovoljna, poslodavci pod zaštitom države, su prišli novom izigravanju Zakona o radu preko fiktivnog rada van radnog odnosa – najviše fiktivnim privremenim i povremenim poslovima, ali i fiktivnim ugovorima o stručnom usavršavanju. Posebna problematika su i fiktivni kratkoročni ugovori o radu, koji se dozvolom državnih organa, mogu beskonačno produžavati i na najočigledniji način izigravati izričite odredbe Zakona o radu.

Posebni aspekt ovih nezakonitih konstrukcija je što se ovim mehanizmima otvara mogućnost za masovnu korupciju i sivim tokovima novca (slično poput fiktivnih revizorskih ili advokatskih usluga) gde se odlivaju milijarde nacionalnog bogatstva, a država dovodi u direktnu štetu.

Naša udruženja su locirala privredna društva i kompanije koje prednjače u ovoj zloupotrebi Zakona i strašno je da među njima ima javnih preduzeća i ona u manjinskom ili većinskom državnom vlasništvu.

Napominjemo da mi insistiramo da se ovaj problem reguliše u skladu sa standardima Evropske unije (koje sve vlasti od 2000. na rečima promovišu) i presudama Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu i nećemo se ustručavati da pomoć u tome zatražimo i od nevladinih organizacija i predstavnika briselske administracije nadležnih za monitoring zakonitosti u Republici u procesu pridruživanja EU.

Zbog svega navedenog, molim Ministarstvo rada da se pisanom formom izjasni na navode iz ove predstavke, izrazi svoj stav o ovom pitanju i navede šta će učiniti povodom toga, ili da se predstavnici ”Narodnog fronta” i udruženja koje oni zastupaju prime na razgovor u Ministarstvo u cilju konstruktivnog i ustavnog rešenja ovog problema.

U Beogradu 26. 09. 2017. godine

Borba
Komentari

Najvažnije vesti