Povećanje poreza na imovinu zakucalo na vrata vlasnicima stanova i kuća u Beogradu. Prema prvim procenama, za stan površine 60 kvadrata u centru Beograda, u prvoj zoni na području opštine Palilula, prošle godine je porez na imovinu iznosio 15.867 dinara. Ove godine će biti veći za 6,1 odsto, odnosno za oko 1.000 dinara više.
– U svim zonama je poskupeo kvadratni metar stana, a ove godine je izostala gradska odluka o ograničenju visine poreza na imovinu, tako da će svi osetiti povećanje – piše Bloomberg Adria.
Prema računici objavljenoj u Službenom listu Grada Beograda, kupoprodajna cena kvadrata u ekstra zoni poskupeo je za 13.698 dinara, tako da se očekuje da će porez biti uvećan za oko pet odsto.
U prvoj zoni kvadratni metar stana je poskupeo za 13.972 dinara, a u drugoj za nešto više od 10.000 dinara, što znači uvećanje poreza za oko pet odsto.
U trećoj zoni kvadrat je uvećan za 7.611 dinara, odnosno za oko šest odsto, a u četvrtoj za 6.105 dinara.
Ekstra zona obuhvata delove Dedinja i Golf naselja, prva i druga zona stari deo Beograda, centar grada, ali i delove Čukarice, Novog Beograda i Zemuna, treća širi centar, Palilulu, Voždovac, Rakovicu, Čukaricu, udaljenije delove Novog Beograda, Zemuna, ali i Surčin, četvrta i peta periferiju Palilule, Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Čukarice, Novog Beograda, kao i centar Obrenovca, Lazarevca i Mladenovca.
Gledajući kakav je raspon cena kada je reč o kućama za stanovanje, kvadrat u ekstra zoni stanovanja poskupeo je za 5.562 dinara, u prvoj zoni za 13.368 dinara, a u drugoj zoni za 7.134 dinara.
Takođe, kvadrat kuće za stanovanje u trećoj zoni uvećan je za 4.276 dinara, a u četvrtoj zoni za 1.512 dinara.
Prošlu odluku o prosečnoj ceni kvadrata Grad Beograd je usvojio za 2023. godinu, dok je ona za 2024. godinu izostala.
Grad nije doneo odluke kojom se ograničava koliko poresko rešenje za 2025. godinu sme da bude veće u odnosu porez razrezan za 2024. Poslednju ovakvu odluku Grad je doneo za 2023. godinu, kada je jasno propisano da iznos poreza na imovinu za tu godinu sme da bude maksimum pet odsto veći u odnosu na porez razrezan za 2022. godinu, navodi Bloomberg Adria.
Vraćajući se par koraka unazad, porez na imovinu je znatno povećan 2020. godine kada je ukinuto plaćanje naknade za uređenje zemljišta, ali se poreska osnovica nikada nije potpuno izjednačila sa tržišnom vrednošću stanova.
Novi pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, koji se primenjuje od 1. januara ove godine, donosi značajne promene koje će olakšati postupak prijavljivanja i obračuna poreza, ali i novi način računanja poreza za datu godinu, navodi portal.
Između ostalog, aktuelnim pravilnikom se definiše kako se izračunava površina zemljišta pod objektima koja se uzima u obzir za poresko oslobođenje.
Isto tako, utvrđuje se vrednost nepokretnosti i u slučaju da lokalne samouprave nisu objavile prosečne cene u propisanom roku ili kada nije objavljena prosečna cena kvadratnog metra u određenoj zoni.
Takođe, uvedene su i nove formulacije koje uključuju vrednost objekata i zemljišta za koje postoji poreska obaveza, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Prilikom utvrđivanja vrednosti nepokretnosti, u obzir se uzima korisna površina objekta, kao i prosečna cena kvadrata uporedivih nekretnina koje se nalaze na istoj lokaciji, preneo je Bloomberg Adria.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay