Javni dug Srbije u ovom trenutku procenjen je na oko 54 odsto BDP-a izraženom u deviznom znaku, a dat je na bazi podataka Ministarstva finansija – Uprave za trezor i Uprave za javni dug.
Kako ukazuje za Borbu.rs ekonomista Dragovan Milićević, urednik portala Makroekonomija, imajući u vidu da je kurs dinara prethodnih godina gotovo fiksiran uz neznatne oscilacije, i kada bi se primenila relativna verzija teorija pariteta kupovne moći, gde je indkikativni kurs 146,5 dinara, ovaj odnos bi bio značajno nepovoljniji pod državu Srbiju.
– Politika jakog dinara u nejakoj ekonomiji može egzistirati samo u epizodnom vremenu jer narušava značajno konkuretnost izvoza po teoriji međunarodnih finansija. Kod Srbije je specifičan slučaj jer ne postoji adekvatna elastičnost izvoza i uvoza na promene kursa, tako da devalvacije u situaciji nedovoljne elastičnosti ne daju adekvatne pozitivne efekte na spoljnotrgovinsku razmenu. U ovom trentuku u državi Srbiji stabilanost deviznog krusa u odsustvu enormnog rasta inflacije (naročito egzistenijalnih dobara) značajno smanjuje kupovnu moć rezidenata sa pretećim efektima na recesiju, ali čuva sliku krhke finansijske stabilnosti na prvi pogled. Veliki rizik srpske ekonomije u slučaju rasta deviznog krusa bilo špekulativnog, bilo realnog karaktora, dovelo bi sistem do bankrota kako privatnog, tako i javnog sektora – ukazuje Milićević za Borbu.rs.
Ukoliko se uzmu u obzir samo direktne obaveze, dodaje, onda je stanje javnog duga države 26,86 milijardi evra.
Dugovi stanovništva, države i ostalog nefinsijskog sektora
Ukupan dug stanovništva, države i ostalog nefinsijskog sektora na dan 30.06.2022. iznosio je 74,95 milijardi evra.
– U odnosu na manje od godinu dana pre toga, ukupan dug je povećan za oko 6,5 milijardi evra, od toga, javni dug za 3 milijarde, stanovništva za milijardu i privrednih društava za gotovo 2 milijarde evra. Povoljna okolnost je što se radi uglavnom o dugoročnom dugu, ali je nepovoljno da je kratkoročni dug nefinsijskog sektora 3 milijardi evra, dug koji se servisira u narednih godinu dana od dana preseka stanja (30.06.2022) – zaključuje Milićević.
Dugovi privatnog sektora
Precizno, ukupan spoljni dug privatnog sektora iznosi 16,05 milijardi evra i sastoji se od kraktoročnog, dugoročnog i srednjoročnog duga prema subjektima i kreditorima.
– Najveći dužnici su banke i preduzeća – domaće, odnosno inostrane banke sa domaćim statusom, preko 2,3 milijarde evra. Očekivati je i da će banke po osnovu razduženja povući ova sredstva iz Srbije, međutim, proces razduženja i zaduženja je kontinuelan jer banke prilikom zaduženja unose devize na bazi kojih ovde odobravaju kredite i nastavljaju kreditnu aktivnost – napominje Milićević.
Kako ukazuje, spoljni dug privatnog sektora Srbije obuhvata dug banaka, preduzeća i ostalih sektora, za koji nije izdata državna garancija.
– Spoljnim dugom privatnog sektora nisu obuhvaćeni krediti zaključeni pre 20. decembra 2000, po kojima se ne vrše plaćanja (914,9 miliona evra – od čega se 410,2 miliona evra odnosi na domaće banke, a 504,7 miliona evra na domaća preduzeća) – kaže naš sagovornik.
Ukupan dug privatnog sektora
Istovremeno, ukupan dug privatnog sektora po kreditima, kamatama i hartijama od vrednosti nefinansijskog sektora iznosi 27,3 milijarde evra.
– Kada se sabere ino dug nefinsijskog sektora i uklupan javni dug sa domaćim dugom, dobija se cifra od 31,6 milijardi evra – konstatuje Milićević.
Borba.rs/ Foto: Ehud Neuhaus (Unsplash), Pixabay