Troškovi opremanja stana porasli su za tačno 15,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navode iz Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Kada se skok cena uporedi sa prethodnim godinama, razlika je veća.
U odnosu na isti period 2020, cene su skočile za 19,3 odsto, a za 20,1 odsto ukoliko se poređenje vrši sa novembrom 2019, pokazuju podaci RZS-a.
Više cene posledica su pandemije korona virusa i zastoja u proizvodnji i transportu materijala do kojih je dolazilo kada su države bile prinuđene da uvode zabrane kretanja kako bi sprečile širenje zaraze.
Tako je još krajem prošle godine kompanija Ikea povećala cene proizvoda, piše BBC na srpskom.
– Nažalost, došlo je značajnog porasta troškova duž celog lanca snabdevanja, od sirovih materijala, preko transporta do logistike. Kako ovo još uvek traje, morali smo da povećamo cene – napisala je predstavnica kompanije na Tviteru u decembru 2021.
Do daljeg, još većeg rasta cena, došlo je i zbog rata u Ukrajini i inflacije koja je usledila.
– Pokrenula se spirala inflacije i jedno drugo vuče. Pre svega, to su naravno energenti, hrana, ali i uopšte materijali koji se koriste u prerađivačkoj industriji, njihove cene rastu – kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za BBC na srpskom.
Cene nameštaja u prodavnicama kompanije Ćimo iz Loznice, koja se bavi proizvodnjom i prodajom nameštaja, porasle su za oko 15 odsto u odnosu na period pre dve godine.
Dodaju da je to mnogostruko manje u odnosu na poskupljenje materijala neophodnih za proizvodnju.
– Do rasta cena je došlo usled značajnog i nekontrolisanog rasta svih direktnih i indirektnih troškova proizvodnje, počev od sredine 2020″ – kažu iz ove kompanije za BBC na srpskom.
Zbog inflacije i rasta cena skuplji je i uvoz sirovine koji se koristi u proizvodnji nameštaja, objašnjava Bojan Stanić.
– Kontaktirali smo nekoliko značajnih firmi u Srbiji koje proizvode nameštaj. Oni kažu da su im cene repromaterijala koji koriste u proizvodnji poskupele u rasponu od 40 do 50 odsto – kazao je on.
U cenu nameštaja uračunavaju se i prateći troškovi, kao što je potrošnja energije, uslužni poslovi, opravka mašina ili nabavka novih, dodaje Stanić.
Cena struje u Srbiji poskupela je za 8,3 odsto u septembru, a tokom leta je povećana taksa za povlašćene snabdevače struje, navodi BBC na srpskom.
Stanić dodaje i da „mnoge zemlje ograničavaju izvoz drvene građe iz prostog razloga što žele da oni proizvode nameštaj.“
– To znači da naša drvna industrija ne može da uvozi dovoljno sirovina zbog čega se povećavaju cene – kaže on.
Miloš Grbić, vlasnik firme CoArch, koja se bavi proizvodnjom nameštaja od pločastih materijala, kaže da je više faktora uticalo na rast cena usluga.
– Prema našem iskustvu, pločasti materijali su poskupeli u proseku za 10 do 15 odsto, okovi, odnosno šarke, klizači i slično za 20 do 25 odsto. Poskupelo je i gorivo, a plate su morale biti nivelisane – kaže Grbić za BBC na srpskom.
Ističe da sve to utiče na cenu konačnog proizvoda.
Dodaje da nije siguran zbog čega je materijal poskupeo, da li zbog inflacije, rata u Ukrajini ili je nešto treće u pitanju, ali kaže da to nije uticalo na promet i potražnju.
– Kod nas se sve odvija normalno ili je čak malo i porasla tražnja – navodi.
Iz Privredne komore Srbije objašnjavaju da su svetska kriza i nedostatak sirovina osnovni uzrok poskupljenja drveta i repromaterijala za proizvodnju nameštaja.
– Činjenica je da su cene repromaterijala za proizvodnju nameštaja drastično povećane i samim tim je došlo do poskupljenja nameštaja koji proizvode. Repromaterijali su većinom iz uvoza, posebno za proizvodnju pločastog i tapaciranog nameštaja – kažu iz Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Privredne komore, navodi BBC na srpskom.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay, Pixabay