Na svetskim su berzama u 2022. godini cene deonica oštro pale zbog niza razloga, od rata u Ukrajini do slabosti kineske privrede, no najviše zbog agresivnog povećanja kamata centralnih banaka kako bi se suzbila visoka inflacija.
MSCI indeks svih najvećih berzi u svetu pao je u proteklih godinu dana oko 20 posto, što je njegov najveći gubitak od globalne finansijske krize 2008. godine, kada je potonuo više od 43 posto.
Pritom je na Wall Streetu, najvećoj svetskoj berzi, Dow Jones izgubio 8,7 posto, dok je S&P 500 potonuo 19,4, a Nasdaq indeks 33 posto.
– Posledica je to niza razloga, od problema s covid virusom u Kini do invazije na Ukrajinu. No, za investitore je ipak najvažnije bilo što radi Fed – kaže Art Cashin, direktor operacija na berzi švajcarske banke UBS, prenosi SeeBiz.
Kako je inflacija u SAD polovinom godine dosegnula najviše nivoe u više od 40 godina, američka centralna banka povećala je ključne kamatne stope za ukupno 4,25 postotnih bodova, na najviše nivoe od 2008. godine.
Tako agresivno zaoštravanje monetarne politike Feda nije zabeleženo još od 1980-ih godina.
A to je izazvalo oštar pad cena deonica. Padom S&P 500 indeksa od 19 posto izbrisano je oko 8.000 milijardi dolara tržišne vrednosti deonica, navodi SeeBiz.
Pritom su najviše pale cene deonica tehnoloških kompanija, kojima ne odgovara okruženje s visokim kamatama.
Nakon što su u 2021. godini, za vreme izlaska iz koronakrize, snažno porasle, u 2022. su cene deonica tehnoloških divova, kao što su .com i Tesla potonule između 28 i 66 posto.
I većina ostalih sektora zabeležila je pad, no S&P indeks energetskog sektora skočio je u proteklih godinu dana 59 posto, što se zahvaljuje rastu cena nafte.
Poslednjih meseci inflacioni pritisci u SAD popuštaju, što podržava nadu da će Fed uskoro završiti ciklus povećanja kamata.
No, ulagači se plaše da će privreda 2023. godine uroniti u recesiju, a kamate ostati na visokim nivoima duže nego što se očekivalo.
Osim recesije, ulagače zabrinjava i brzo širenje covid virusa u Kini, nakon što su tamošnje vlasti odustale od politike nulte tolerancije covida i počele popuštati restriktivne mere, navodi SeeBiz.
Dugoročno će to, kažu analitičari, podstaći rast druge po veličini svetske privrede.
No, broj zaraženih ne samo u urbanim, nego i ruralnim delovima Kine brzo raste, pa zdravstveni stručnjaci procenjuju da se dnevno covidom zarazi i više od milion ljudi.
Ulagači se plaše da će se s ukidanjem restriktivnih mera širenje zaraze ubrzati i potrajati duže razdoblje, što bi idućih meseci moglo pritisnuti zdravstveni sistav i celu privredu.
Zbog toga i niza drugih razloga, MSCI indeks azijsko-pacifičkih denica pao je u preteklih godinu dana oko 19 posto, što je njegov najveći gubitak od 2008. godine.
I na evropskim su berzama cene deonica u proteklih godinu dana oštro pale. STOXX 600 indeks vodećih evropskih deonica izgubio je 12,9 posto, što je njegov najveći godišnji gubitak od 2018.
Pritom je nemački DAX indeks potonuo 12,5, a francuski CAC 9,5 posto.
Posledica je to invazije Rusije na Ukrajinu, što je izazvalo snažan rast cena plina i nafte u Evropi. A ta energetska kriza podstakla je rast inflacije i gura privrede u recesiju.
Kako je inflacija u eurozoni dostigla najviše nivoe od kada taj blok postoji, Evropska centralna banka (ECB) povećala je kamatne stope u četiri navrata, za ukupno 2,5 postotnih bodova, navodi SeeBiz.
To predstavlja oštri zaokret, s obzirom da je godinama ECB vodila vrlo podsticajnu monetarnu politiku. Centralna banka nedavno je poručila da će zbog visoke inflacije morati i u 2023. povećati kamatne stope.
I dok je u proteklih godinu dana velika većina svetskih berzanskih indeksa pala, britanski FTSE 100 indeks zabeležio je rast, otprilike 1 posto. U sastavu tog indeksa puno je deonica velikih međunarodnih energetskih i rudarskih kompanija, koje je podržao rast cena nafte i plina.
No, FTSE 250 indeks u kojem je puno više britanskih deonica potonuo, je u proteklih godinu dana 19,5 posto, što je njegov najveći gubitak od 2008. godine, piše SeeBiz.
Kao i Fed i ECB, britanska centralna banka agresivno je povećala kamatne stope kako bi suzbila inflaciju, pri čemu je privreda, po mišljenju mnogih, već zaronila u recesiju.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay, Unsplash