Radnici su danas, globalno, izmoreniji nego ikada do sada. Ekonomska nesigurno, strah od otkaza i strožija politika „povratka na posao“, odnosno sa rada od kuće u kancelarije, veoma uznemirujuće deluju na „službeničku“ odnosno „kancelarijsku“ (eng. white-collar) radnu snagu širom planete, piše Blumberg.
Više od 40 odsto zaposlenih sa kancelarijskim poslom oseća se „pregorelo od posla“ (burnout), što je više i od brojki koje su zabeležene tokom pandemije korona virusa, pokazalo je u sredu objavljeno istraživanje „Fjučur foruma“ (Future Forum), istraživačkog konzorcijuma koji je podržan od „Sejls fors ink“ (Salesforce Inc.’s Slack Technologies).
Ova bol, jer „burn-aut“ je u mnogim razvijenim zemljama priznat kao dijagnostifikovan zdravstveni poremećaj za koji se dobija dugo bolovanje, je naročito akutan van SAD a posebno značajno pogađa žene i mlađe zaposlene.
Globalni trend je pojačaj i nekim lokalnim. U Velikoj Britaniji, štrajkovi zbog tek simboličnih povećanja plata u javnom sektoru su obogaljili ekonomiju. Japanska vlada je javno zamolila firme da pomognu radnicima da se izbore sa najvećom inflacijom od 1981. godine.
Građani u Francuskoj su izašli na ulice da protestuju zbog namera vlasti da rade za penziju do svoje 64 umesto 62 godine života, navodi Blumberg.
U SAD, broj otkaza se gomila u desetinama hiljada a politika „povratka na posao“ se preokreće sa preporučenog na obaveznog. Ali i pore toga , radnici tamo deluju malo više sreći nego njihove kolege iz sveta. „Samo“ 41 odsto anketiranih u SAD kazalo je prošle godine da se oseća „pregorelo“, što je jedna procentni poen manje nego što je globalni prosek i mali napredak od ankete početkom 2022. godine.
Istraživanje „Fjučer foruma“, koje se obavlja kvartalno u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj, pokazalo je da se u ovoj postpandemijskoj eri radnici koji imaju više slobode da biraju gde će i kada raditi, bolje osećaju, produktivniji su i manja je šansa da će dati otkaz.
U poslednjoj anketi, rađenoj krajem prošle godine, više od polovine onih koji su rekli da su nezadovoljni stepenom fleksibilnosti na poslu, rekli su i da se osećaju „pregorelo“. Za zaposlene sa fiksiranim radnim vremenom postoji dva puta veća šansa da kažu da će „definitivno da potraže nov posao“ u narednoj (ovoj) godini.
– Sav benefit fleksibilnog rada dolazi do toga kako radnicima dajete vreme u kome se oni fokusiraju na ono što rade, pre nego što kao poslodavac razbijate glavu time koliko dana u nedelji su u kancelariji. Fleksibilnost doprinosi i boljoj poslovnoj kulturi jedne kompanije i kada god to objasnim menadžerima oni se zapanje – kaže Brajan Eliot, menadžer koji nadgleda istraživanja „Fjučer foruma“.
Nije samo obavezno „pojavljivanje na poslu“ ono što ide na živce zaposlenima. Kompanije sa toliko mnogo tehnologije zatrpavaju svoje zaposlene , da im je toga preko glave. Veliki poslodavci sada koriste u proseku 211 različitih aplikacija, što je porast od prošlogodišnjih 195, pokazuje nezavisno istraživanje „Okta Ink.“, klaud softverske kompanije koja prati korišćenje poslovnih aplikacija.
Nedavna studija, istaknuta u „Harvard biznis rivju“, 20 timova u tri velike biznis grupacije, pronašla je da radnici „skaču“ s jedne na drugu aplikaciju ili neki vebsajt, 1.200 puta dnevno svakog dana, navodi Blumberg.
To daje i „trošak prilagođavanja“ (eng. toggling tax), koji se ne meri samo vremenom, već i manjom produktivnošću i uticajem na duševni mir.
Nauka objašnjava da kada korisnik pređe brzo sa jedne aplikacije na drugu, pa na treću… to nije samo akt fizičkog prelaska pritiskom tastera, već zahteva I vreme prilagođavanja aplikaciji, semantičkom kontekstu, svrsi… i sve to donosi svoj teret čak iako se „samo gleda“.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Rawpixel, Pixabay