Rast bankarskog kreditiranja u evrozoni usporio je i u januaru, a monetarni agregat M1, koji predstavlja temeljnu meru ponude novca, smanjio se prvi put otkad Evropska centralna banka (ECB) prikuplja podatke.
U januaru je godišnja stopa rasta kreditiranja privatnog sektora usporila na 3, 8 odsto, sa 4,3 odsto u decembru.
Prilagođeni krediti privatnom sektoru porasli su za 4,9 posto u odnosu na isti mesec lani i njihov je rast bio takođe za 0,5 procentnih poena slabiji nego u decembru. Krediti stanovništvu i kompanijama takođe su posustali na početku 2023. godine, pokazuje izveštaj.
Godišnja stopa rasta prilagođenih kredita domaćinstvima smanjila se tako na 3,6 odsto, s 3,8 odsto u decembru, a prilagođenih kredita nefinansijskim korporacijama sa 6,3 na 6,1 posto, stoji u saopštenju.
Širi monetarni agregat M3 u januaru je porastao za 3.5 posto u odnosu na isti mesec godine ranije, nakon 4.1-postotnog rasta u decembru. Godišnja stopa njegova rasta usporila je tako četvrti mesec zaredom i najniža je od novembra 2014, preneo je Index.
Najuži monetarni agregat M1, koji obuhvata gotovinu u opticaju i prekonoćne depozite, smanjio se pak u januaru za 0,7 posto na godišnjem nivou, prvi put otkada se prikupljaju podaci. Poređenja radi, u decembru je bio uvećan za 0,6 posto.
Najnoviji izveštaj pokazuje da ESB-ove mere zaoštravanja monetarne politike nesumnjivo utiču na ponudu novca i zaduživanje privatnog sektora, što će prigušiti ekonomski rast i inflaciju u 2023., rekao je ekonomista banke ING-a Bert Colijn.
– Smatramo da se uticaj ciklusa podizanja kamatnih stopa na ekonomsku aktivnost u ovoj godini podcenjuje – dodao je Colijn.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay