Kada je predsednik SAD Barak Obama pozvao na večeru najveće umove Silicijumske doline, od svakog gosta je zatraženo da predsedniku postavi jedno pitanje. Kada je došao red na šefa „Apple-a“ Stiva Džobsa, usred izlaganja Obama ga je prekinuo vlastitim pitanjem: „Šta je potrebno da bismo proizvodili „iPhone“ u SAD“? (Umesto u Kini, prim. nov.)
Prošlo je mnogo vremena od kada se „Apple“ hvalio da sve svoje proizvode pravi u Sjedinjenim Državama. Prošle godine svi 225,3 miliona „iPhone-a“, preko 60 miliona „iPad-a“ i stotine miliona drugih gedžeta koje kompanija prodaje proizvedeno je van SAD, od čega najveći deo u fabrici Foxconn-a u Kini, ali i u fabrikama iste kompanije u Indiji i Vijetnamu.
– Šta je potrebno da bismo vratili te poslove u Ameriku? – upitao je Obama Džobsa.
Odgovor šefa Epla je bio nedvosmislen:
– Ta radna mesta se ne vraćaju kući!
Njegovu fascinaciju deli i prosečni građanin Srbije. Skoro da je prerasla u poslovicu izjava da „sve može da se kupi kod Kineza“; sve češće viđamo natpis „made in China“, a kao glavni razlog se paušalno navodi „jeftina radna snaga“, prenosi Blic.
Ali, to je samo deo istine. I to mali deo. „iPhone“ nije petarda, možda je za proizvodnju tako sofisticiranog uređaja potrebno više od „jeftine radne snage“?
Priča počinje 2007. godine, piše „Njujork tajms“, kada je „Apple“ bio daleko od titule najvrednije svetske kompanije. Nešto više od mesec dana pre zakazanog pojavljivanja prvog „iPhone-a“ u prodavnicama, Stiv Džobs je okupio najviše oficire „Apple-a“, jer je izvesno vreme testirao probni model i nije bio zadovoljan.
Besni Džobs je držao svoj test model „iPhone-a“ kako bi svi mogli da vide mnoštvo tankih ogrebotina na plastičnom ekranu. Zatim je izvadio svežanj ključeva iz džepa farmerki.
– Ljudi će nositi ovaj telefon u džepu sa svojim ključevima. Ne mogu da prodam proizvod koji se izgrebe! Želim stakleni ekran i želim da bude savršen za šest nedelja – naredio je Džobs.
U to doba, stakleni ekrani za mobilne telefone nisu bili uobičajeni kao danas. Štaviše, bili su izbegavani jer je teško ostvariti neophodni visoki stepen preciznosti u obradi stakla.
„Apple“ je već bio izabrao američku filmu „Korning“ za proizvodnju velikih panela od ojačanog stakla, ali je sečenje tih panela u milione ekrana za „ajfon“ zahtevalo praznu fabriku, na stotine komada stakla za eksperimentisanje i armiju inženjera.
I sve to za samo šest nedelja?
A onda je stigla ponuda iz jedne fabrike u Kini, zemlji „jeftine radne snage“.
Kada je „Apple-ova“ delgacija stigla u posetu fabrici u gradu Šendženu, vlasnici su već sagradili novo proizvodno krilo.
– To je za svaki slučaj, ako nam date ovaj posao – priseća se jedan od bivših direktora „Apple-a“ objašnjenja koje mu je dao kineski menadžer.
Skladište je već bilo krcato staklenim uzorcima za eksperimente, sve gratis. Armija kineskih inženjera je čekala u niskom startu, skoro za gratis. Sagrađena je spavaonica za radnike, kako bi bili dostupni 24 sata dnevno, prenosi Blic.
Naravno, kineska fabrika je dobila posao.
– Ceo lanac snabdevanja sada je u Kini. Treba vam hiljadu gumenih zaptivača? To radi farbika u komšiluku. Milion šrafova? Ta fabrika je u susednom bloku. Ali, šrafovi treba da budu malo drugačiji? Biće gotovi za tri sata – rekao je „Njujork tajmsu“ drugi bivši visoki funkcioner „Apple-a“.
Kada su ga prvi put videli, čelnicima „Apple-a“ je odmah bilo jasno zašto se proizvodnja „iPhone-a“ neće vratiti u domovinu. Jer, u domovini ne postoji ništa nalik Fokskon Sitiju.
Kompleks ima 230.000 zaposlenih. Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno. Skoro četvrtina od ukupnog broja zaposlenih živi u firminim spavaonicama, a većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan.
Čak 300 radnika obezbeđenja je zaduženo samo da reguliše „pešački saobraćaj“ u kompleksu, kako radnici ne bi pregazili jedni druge. Centralna kuhinja svakog dana skuva tri tone svinjetine i 13 tona pirinča.
– Mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok si rekao keks. Koja američka farbika može da zaposli 3.000 ljudi preko noći i ubedi ih da žive u spavaonicama? – kaže Dženifer Rigoni, bivši menadžer „Apple“.
Još jedna od kritičnih prednosti Kine bila je što može da obezbedi inženjersku podršku kakvu čak ni Sjedinjene Države ne mogu. Direktori „Apple“ su procenili da im treba 8.700 industrijskih inženjera za upravljanje proizvodnom trakom od 200.000 radnika pri sastavljanju „iPhone-a“. Analitičari „Apple“ su izračunali da bi im trebalo devet meseci da okupe taj broj kvalifikovanih ljudi u SAD.
U Kini, trebalo im je 15 dana.
Kada su „Apple-ovi“ inženjeri te 2007. godine konačno usavršili metod za sečenje stakla za ekrane, prvi kamioni sa isečenim staklima stigli su u Fokskon Siti usred noći. Menadžeri kompleksa su probudili na hiljade radnika, koji su uskočili u uniforme – bele sa crnim majicama za muškarce, a crvene za žene – i počeli ručno da sklapaju „iPhone-a“, piše Njujork tajms.
U naredna tri meseca, „Apple“ je prodao milion „iPhone-a“. Od tada, „Fokskon“ je sastavio stotine miliona.
I cena radne snage je bitna, ali ne toliko koliko je uvreženo takvo mišljenje širom sveta, pa i u Srbiji. Analitičari proizvodnje su izračunali da bi proizvodnja „Epla“ u SAD povećala njegovu cenu za ne više od 65 dolara, što bi i dalje činilo „ajfon“ najprodavanijim gadžetom, a „Epl“ jednom od kompanija sa najvećim profitom na svetu. Ali, kalkulacije su bespredmetne jer je proizvodnja „ajfona“ u SAD nemoguća ne zbog cene radne snage, već zbog drugih prednosti kineske masovne proizvodnje na koje Sjedinjene Države možda nikada neće imati odgovor.
Borba.rs/ Foto: Gulom Nazarov (Unsplash), Zhang Kaiyv (Unsplash), Tyler Lastovich (Unsplash), Pixabay