Stope bankrota početnika porasle su za 60 odsto tokom prošle godine jer osnivačima ponestaje novca prikupljenog tokom tehnološkog buma 2021. i 2022. godine, ugrožavajući milione radnih mesta u kompanijama koje podržava industrija rizičnog kapitala i rizikujući prelivanje na širu ekonomiju.
Prema podacima kompanije „Karta“, bankroti startapa naglo rastu uprkos tome što se milijarde dolara ulivaju u razvoj veštačke inteligencije, piše Fajnenšel tajms. Ukupno 254 klijenta „Karte“ otišlo je u stečaj u prvom kvartalu ove godine, a stopa bankrota danas je više od sedam puta veća nego u 2019. godini, piše Blic.
Kompanija za finansijsku tehnologiju „Talli“ postala je poslednja u nizu žrtava prošle nedelje. Osnovana pre devet godina, kompanija za upravljanje kreditima je procenjena na 855 miliona dolara u krugu finansiranja 2022. godine, tokom kojeg je prikupila više od 170 miliona dolara od velikih kompanija rizičnog kapitala, uključujući „Andreessen Horovitz i Kleiner Perkins“. Osnivač „Talija“, Džejson Braun, objavio je na LinkedInu da kompanija sa sedištem u San Francisku „nije u mogućnosti da obezbedi neophodna sredstva za nastavak rada“.
„Talli“ je samo jedna od visokoprofilnih ugaslih kompanija na listi, uključujući i veb stranicu za striming uživo „Caffeine“, koja je prikupila više od 250 miliona dolara od investitora, uključujući „Fok Corp“, „Andreessen“ i „Sanabil Investments“, ogranak državnog fonda Saudijske Arabije. Isto važi i za startap u zdravstvu „Olive“, čija je vrednost poslednji put procenjena na 4 milijarde dolara 2021. godine, kao i za transportnu kompaniju „Convoy“, čija je vrednost pre dve godine procenjena na 3,8 milijardi dolara. Kompanija za iznajmljivanje stonih računara „WeWork“, koja je prikupila oko 16 milijardi dolara duga i kapitala od „SoftBank-a“ i njenog Vision fonda, podelila se u novembru nakon što je izašla na berzu 2021, navodi Blic.
Pad je deo bolnog prilagođavanja mladih kompanija rastu kamatnih stopa od 2022. godine. Ubrzo je usledio pad investicija rizičnog kapitala, dok se rizični dug smanjio nakon kolapsa Silicijumske doline banke prošle godine.
U godinama procvata, fondovi rizičnog kapitala su ohrabrivali osnivače da investiraju sve više i više, povećavajući procene, prema Hejli Džonsu, potpredsedniku kompanije „Kruze Consulting“, koji pruža računovodstvene usluge stotinama startapa podržanih rizičnim kapitalom. Bilo je to „ludo okruženje za prikupljanje sredstava“ u kojem „podsticaji vlasničkog kapitala i osnivača nisu uvek bili usklađeni“, rekao je Džons.
Osnivači se sada nose sa – mamurlukom. Porast bankrota je zbog činjenice da je „nenormalno veliki broj kompanija prikupio nenormalno veliki iznos novca tokom 2021-2022“, ilustrovali su analitičari „Morgan Stanlija“ u belešci klijentima. Ali kompanije koje podržava industrija rizičnog kapitala zapošljavaju oko četiri miliona ljudi u Sjedinjenim Državama, stvarajući „rizike prelivanja“ ako se tempo opadanja ne uspori, navodi banka.
Piter Voker iz „Karte“ rekao je da je došlo do „velikog pada“ u broju kompanija koje su mogle ponovo da dobiju novac u roku od dve godine od poslednje runde finansiranja. Ta nova realnost je posebno problematična za startape koji su smanjili troškove da bi preživeli poslednje dve godine, žrtvujući rast u tom procesu. „Savet se promenio… fondovi rizičnog kapitala (VC) su govorili da rastu po svaku cenu i da budu profitabilni sutra“, rekao je Voker. „Ako ste ograničili rast smanjenjem, onda to možda nije VC posao.“ Prema Džonsovim rečima, klijenti „Kruzea“ koji uspešno prikupe drugi krug finansiranja ove godine povećavaju svoje prihode u proseku za 600 odsto godišnje.
Čak i za jake kompanije, listing je presušio, a spajanja i akvizicije su se usporile. Ovo je sprečilo fondove rizičnog kapitala da vrate kapital institucionalnim investitorima koji ih podržavaju – suštinski prethodnik budućeg prikupljanja sredstava, preneo je Blic.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay