Menjački poslovi jedan su od sektora koje je uvođenje evra u Hrvatskoj najviše pogodilo.
Glavnina posla otpadala im je na zamenu kuna u evre i obratno, a otkad su postali deo Evrozone – taj je segment bukvalno nestao.
Ukidanje kune za mnoge menjačnice znači propast jer obim posla više ne može da pokrije troškove poslovanja, piše Novi list.
Taj obim spao je na desetinu nekadašnjeg prometa s obzirom na to da je 86 posto posla otpadalo na transakcije evro/kuna. Toliko se onda procenjuje da će menjačnica i ostati u poslu, tek oko 10 posto nekadašnjeg broja, prenosi Tportal.
U Hrvatskoj je, prema podacima Hrvatske narodne banke, 1.147 ovlaštenih menjača kojima je HNB dao odobrenje za rad. Imaju oko 3.500 poslovnica i zapošljavaju na desetine hiljada ljudi. Procenjuje se da će od tog broja ovlašćenih menjača njih oko hiljadu staviti ključ u bravu.
To verovatno znači i da će znatan broj radnika ostati bez posla. Deo menjačnica koje su poslovale u Rijeci već je zatvoren, a onima koje rade znatno je pao promet.
Menjačima je bilo unosno za vreme turističke sezone. Međutim, turisti koji će doći iduće leto će većinom doneti evro. Njima će biti lakše, a razlika na kursu i provizija ostaju stvar prošlosti.
Evro je zvanična valuta, njom se kupuje i ona ljudima treba, stoga se i zalihe dolara, švajcaraca, sve se menja u evro i svi traže evre.
Dakle, evro je prihvaćen, i nije da se sada previše, recimo, traži neko alternativno utočište. U opticaju ima i čeških kruna, mađarskih forinti, svakakvih valuta s menjačke liste, ali sve je to kap u moru u odnosu na nekadašnji obim posla, tumače menjači koji u pravilu nerado govore o činjenici da im se delatnost našla u vrlo nezgodnoj poziciji.
Deo njih već se lane preorijentisao na druge delatnosti, pa se spominju kriptovalute i alternativni oblici poslovanja.
Borba.rs/ Foto: Unsplash, Printscreen