Kilometraža automobila je verovatno prva stvar koju kupci primete prilikom traženja polovnog vozila. Na kraju krajeva, ukupan broj pređenih kilometara može ukazivati na nivo trošenja i habanja automobila. Da ne pominjemo različita oštećenja koja vozilo može pretrpeti tokom svog životnog veka.
Budući da stariji automobili imaju veću kilometražu, često dolaze sa promenjenim brojačem kilometara i skrivenim oštećenjima, što je česta praksa među prevarantima koji žele da prodaju
Istraživanje sprovedeno od strane kompanije za automobilske podatke carVertical u 14 evropskih zemalja otkrilo je da što je automobil stariji, veće su šanse da mu je kilometraža namerno prepravljena. U Srbiji, 12,9% svih vozila ima prepravljenu kilometražu, a 37,8% je bilo oštećeno. Postoji značajna korelacija između starosti automobila i prevare, što je važno uzeti u obzir prilikom traženja vozila.
Stariji automobili češće imaju prepravljenu kilometražu
Automobili starosti 10-20 godina u Srbiji imaju najveću šansu da im je kilometraža namerno prepravljena: 17,6% svih vozila proizvedenih 2004. godine ima prepravljenu kilometražu, potom 16,9% iz 2013. godine i 16,1% iz 2010. godine.
Iako tržišni udeo ovih starih automobila nije značajan, prilikom kupovine starijeg vozila treba biti izuzetno oprezan.
Automobili proizvedeni 2004. godine imaju prosečno vraćanu kilometražu od 77.762 km, 2013. godine – 65.250 km, a 2010. godine – 67.079 km. Generalno, kupci novijih automobila manje su podložni prevarama vezanim za kilometražu.
– Prekretnica u Srbiji je 2016. godine kada je udeo vozila sa prepravljenom kilometražom pao sa 13% na 9,1% u 2017. godini. Ako je automobil proizveden posle 2017. godine, rizik od dobijanja vozila sa izmenjenim brojačem kilometara je manji. Međutim, kako ti automobili budu stariji, verovatno će im se kilometraža prepravljati kako bi se očuvala njihova vrednost – objašnjava Matas Buzelis, automobilski stručnjak kompanije carVertical.
Najviše oštećeni automobili su stari 7-16 godina
Kada je reč o oštećenjima, starija vozila obično imaju manje zabeleženih incidenata. Međutim, ovo nije zbog toga što su vozači bili pažljiviji u prošlosti, već zato što su informacije o nesrećama bile registrovane u fizičkim dokumentima, umesto da budu postavljene na internet.
Automobili proizvedeni između 2007. i 2016. godine imaju najviše oštećenja u Srbiji. Iako se manji ogrebotine takođe smatraju oštećenjima, mnogi automobili su takođe bili u ozbiljnim nesrećama koje mogu narušiti njihovu sigurnost i kvalitet vožnje.
Najgora situacija je kod automobila proizvedenih 2013. godine, gde je 47,3% svih vozila koja su proverena na carVertical imalo zapise o oštećenjima, zatim 2012. godine – 43,9%, i 2021. godine – 40,7%.
Opšta statistika otkriva da je više od trećine automobila u Srbiji bilo oštećeno u nekom trenutku, što sugeriše da mogu imati skrivenih problema.
Prema gospodinu Buzelisu iz kompanije carVertical, potpuno je normalno da se automobili oštete barem jednom u periodu od pet godina, pogotovo ako se ovi automobili koriste u urbanim sredinama.
Vozači su zainteresovani za novije automobile
Automobili starosti 5-10 godina čine 50,3% svih provera istorije izvršenih u Srbiji na carVertical platformi, što znači da vozači traže novije vozila. Prema istraživanju, najpoželjniji su automobili proizvedeni 2017. godine, sa udelom od 10,3%, zatim 2016. godine – 9,2%, i 2018. godine – 9%.
Automobili proizvedeni između 2001. i 2008. godine čine samo 15,4% svih proverenih vozila. Iako su vozači manje zainteresovani za starije automobile, takođe postoji manje izbora u ovoj starosnoj kategoriji.
Prosečna starost proverenih automobila u Srbiji je porasla u poslednjih nekoliko godina: sa 9,8 godina u 2021. na 10,5 godina u 2023. Ovo podseća na rezultate u drugim ispitivanim zemljama, gde prosečna starost proverenih vozila varira između 9 i 11 godina.
Borba.rs/ Foto: carVertical, Pixabay, Pixabay