Član fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević procenio je da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti iznad 15 procenata, što je više od očekivane stope, ali da je ona uslovljena krajnje neizvesnim događajima u okruženju.
Dimitrijević je za Tanjug preneo očekivanja izneta u Fiskalnoj strategiji NBS da se tokom 2023. godine stopa inflacije prepolovi i da se zatim značajno smanji u periodu 2024-2025. godine, kako bi došla u okvire koridora NBS-a od tri do 3,5 procenta na godišnjem nivou.
– Moramo da imamo u vidu s jedne strane krajnju neizvesnost u vezi s ratom u Ukrajini i sa druge strane strahoviti rast cene energenata – nafte, gasa i struje, koji je počeo zbog zelene agende, čak i nezavisno od rata u Ukrajini. Drugi inflatorni pritisci bili su vezani za preveliku količinu novca koja je emitovana u okviru EU i SAD, zbog izlaska iz kovid recesije i sve je to došlo na naplatu tokom 2022. godine, tako da je ta inflacija dobrim delom imala uvozni karakter – rekao je Dimitrijević u izjavi za Tanjug.
Prema očekivanju u Fiskalnoj strategiji NBS inflacija bi, kako kaže Dimitrijević, sledeće godine trebalo da se prepolovi i da sledeće godine bude do šet-sedam procenata na godišnjem nivou.
– Naravno, to niko sa sigurnošću ne može reći, upravo zbog velike neizvesnosti i zbog činjenice da, kada se jednom aktivira inflacija, onda se aktiviraju i inflaciona očekivanja i postoje pritisci za korekciju plata, penzija i da dođe do te svojevrsne trke među nominalnim veličinama koje onda vrše dodatni pritisak, ali za sada se čini da se ipak ide u pravcu smirivanja inflacije – napomenuo je Dimitrijević.
Na pitanje da li postoje opravdanja za ovoliki rast cena, on je rekao da u ekonomiji za to nema pravog odgovora.
– Gotovo nikad u ekonomiji nije moguće očekivati da, ako su stvarni troškovi porasli za pet procenata, da će automatski i korekcija cena iznositi pet procenata. Upravo zato što privredni subjekti deluju u uslovima neizvesnosti, vrlo često u uslovima panike i vrlo često u uslovima nepoverenja u odnosu na druge aktere – rekao je Dimitrijević.
Naveo je kako je to igra u kojoj postoji nepoverenje jednih proizvođača u odnosu na druge, ali i nepoverenje privrede u državu i njene poteze.
– Postoji nepoverenje u to kakvi će biti potezi vlasti, da li će na primer centralna banka štampati veću količinu novca, da li će se održati u okvirima referentne kamatne stope, da li će plate u javnom sektoru i penzije biti pod kontrolom, ili će ih država pod pritiskom javnosti više korigovati, pa samim tim vršiti veće inflatorne pritiske – rekao je Dimitrijević.
Upozorio je da je jedno od pitanja kako će se ponašati devizni kurs i da li će moći da se održi na sadašnjem nivou.
– On je za sada stabilan, ali sasvim sigurno ako se u dužem vremenskom periodu nastavi rast cena, postojeći devizni kurs će teško moći da izdrži, a njegova korekcija bi pokrenula novu spiralu: cene, inflacija, kurs, plate, novi krug nestabilnosti prilagođavanja i onda privredni akteri sve te informacije uzimaju u obzir i uvek u svojim procenama za koliko treba da povećaju cene polaze od najnepovoljnije opcije – objasnio je Dimitrijević.
Dodao je da, ako se ta najnepovoljnija opcija desi, onda su proizvođači otprilike „na nuli” sa rastom cena, a ako stvarni rast cena bude manji, po pravilu im ne pada na pamet da koriguju cene na dole.
On smatra da se država dosta dobro ponašala u prethodnom periodu još od fiskalne konsolidacije koja je počela 2014. godine.
– Zatim tokom kovid krize, jer je pad proizvodnje, pa zatim rast BDP-a bio nešto viši nego kod zemalja u okruženju i snažna državna intervencija u socijalnom domenu i u domenu javnih investicija omogućila je rast BDP-a i značjano smanjivanje nezaposlenosti . Sada je stopa nezaposlenosti ispod devet procenata, to je zaista jedna od najnižih stopa za poslednjih tridesetak godina, a formirana pod tržišnim uslovima i sve to uz javni dug koji je pod kontrolom, budžetski deficit pod kontrolom, relativno stabilne javne finansije – naglasio je Dimitrijević.
Smatra da, u odnosu na inflaciju, institucije srpske države nisu imale prostora da urade mnogo više od ovoga što je preduzeto.
– Zato što vidite da su približno istu stopi inflacije, možda donekle malo nižu, imale i vodeće zemlje EU, Nemačka, SAD… Gotovo u svim tim zemljama inflacija je prešla dvocifrenu granicu, negde je 10, 12, 14 procenata, tako da je očigledno u ovim okolnostima bilo izuzetno teško smanjiti inflaciju i držati je pod kontrolom ispod te granice. Nadajmo se da će tako biti u narednom periodu – naveo je Dimitrijević.
Ovaj član Fiskalnog saveta smatra da je država dobro uradila povećavajući penzije i pokušavajući da na taj način spase životni standard penzionera.
– S druge strane odrekla se dela svojih prihoda od akcize, da bi tako zaustavila cenu goriva, vodila je računa o cenama nekih ključnih poljoprivrednih proizvoda. Imamo povoljnu cenu gasa, zahvaljujući dogovoru koji smo postigli sa Rusima, tako da mislim da smo uspeli da amortizujemo najveće troškovne udare kada je o energiji reč i da će oni u narednom periodu nešto manje opterećivati cene – rekao je Dimitrijević.
Zaključio je da za sada može da se da prelazna ocena vladi, uz upozorenje da borba sa krizom i inflacijom neprestano traje, jer je ekonomska situacija turbulentna i menja se nagore.
Borba.rs/ Foto: Pixabay, Pixabay, Pixabay