Na listi zemalja po visini cene struje Srbija nezadrživo napreduje i sa najavljenim poskupljenjem od januara sledeće godine preskočiće Albaniju, Mađarsku i Crnu Goru.
Iako se u javnosti predstavlja da je ovo poskupljenje od osam odsto (mada je rast cena za pojedine tarife oko 10 odsto) minimalno i među najmanjim u Evropi, kada se sabere sa poskupljenjem iz septembra situacija je potpuno drugačija.
Danas piše da je od 1. septembra kilovatsat struje poskupeo je za prosečnih 6,5 odsto. Međutim, ubrzo nakon toga Vlada Srbije donela je uredbu po kojoj je povećana naknada za proizvođače struje iz obnovljivih izvora energije za 83 odsto, sa 0,437 dinara po kilovatsatu na 0,801 dinara.
Po novoj tarifi koja stupa na snagu 1. januara kod dvotarifnih brojila kilovat sat u višoj tarifi u zelenoj zoni koštaće 7,584 dinara u odnosu na 6,896 dinara koliko košta sada, dok je jeftnija tarifa u zelenoj zoni poskupela sa 1,724 dinara na 1,896 dinara za kilovatsat.
U plavoj zoni jeftinija struja poskupljuje sa 2,586 dinara na 2,844 dinara za kilovat sat, a skuplja struja u ovoj zoni će koštati 9,668 umesto 8,792 dinara za kilovatsat.
U najskupljoj, crvenoj zoni, skupa struja koštaće 19,34 dinara za kilovat sat umesto 17,585 dinara, dok će jeftinija u ovoj zoni poskupeti sa 4,396 na 4,835 dinara za kilovatsat.
Ekonomista Goran Radosavljević ističe za Danas da je jedini razlog ovolikog poskupljenja struje to što neko mora da plati štetu od upravljanja EPS-om.
– Za EPS od inputa skoro ništa nije poskupelo, osim goriva koji neznatno utiče. Cena proizvodnje struje za EPS nije porasla i da nije bilo kraha ova kompanija bi sada pravila profit. S druge strane, ako prihvatimo da moramo da uvozimo skupu struju ni ovo poskupljenje nije dovoljno – napominje on.
On ocenjuje da je najgora stvar povećavati cenu EPS-u koji nije reformisan i ne smanjuje gubitke.
Radosavljević dodaje i da konsultanti iz Norveške ne mogu tu mnogo da promene kada država ne želi promenu.
– Može konsultant da kaže državi šta hoće, kada država neće ništa da promeni. Energetska preduzeća nemaju menadžment već partijske poslušnike. Da se ne krade, ne rasipa na sve strane i ne odliva za partijske potrebe, EPS bi bio preduzeće koje bi u normalnim okolnostima pravilo po 100 miliona evra dobiti – zaključuje Radosavljević za Danas.