Srbija moćno grabi ka članstvu u EU, koja nema alternativu, koracima džina od po nekoliko milja.
Na tom putu bez alternative koristi se parola „ništa što je nastrano nije nam strano“, a ona izaziva veliko divljenje centara moći u Vašingtonu, Briselu i drugim centrima droge i prostitucije.
Ovo su centri i drugih modernih pojava, poput ljubavi prema prirodi, prema bližnjima istog pola, prema slobodi izbora višepolja (moj novostvoreni izraz), ali su sve to pojave koje su statistički neuhvatljive, te se slobodno može preterivati sa procenom njihove učestalosti kako bi se osvajala nova prava, i iznosila sloboda pred oči zastrašenih zaostalih porodica.
Pre nego što se osvrnemo na podatke o drogi i prostituciji valja istaći jednu od najvećih modernih pobeda Srbije a to je da je u 2021. imala najveći porast potrošnje domaćinstava u Evropi u odnosu nad pred-pandemijsku 2019. godinu. Ona je tu bila ispred drugih zemalja Istočne Evrope, novih članica NATO-a kao i kandidata za članstvo Švedske i Finske.
Da li neko u Srbiji i van nje ceni ovako dobar ekonomski rezultat? Izgleda niko, sve zavidljivci i zlonamernici.
Kada već mogu da se iskopaju ovakvi podaci (link) može se doći i do 61 vremenske serije o raznim vidovima lične potrošnje domaćinstava, od hrane do raznih finansijskih usluga.
Izdaci za hranu postoje od kada je ljudska vrsta kročila na zemlju, ali su izdaci za drogu, prostituciju, pedofiliju i ostale filije mogli nastati tek na vrhunskom stupnju razvoja rimske imperije kao dodata vrednost u odnosu na puko preživljavanje.
Podaci u bazi Evrostata su posledica procena ovog neuhvatljivog dela moderne svakodnevice, mada se za prostituciju kaže da je najstariji zanat, i kao takvi se mogu tumačiti samo sa krajnjim oprezom.
Pošto nema podataka za SAD, kao civilizacijskog lidera, ovde podaci UK mogu poslužiti kao mera vrednosti, u odnosu na koju možemo tumačiti savremena dostignuća u odabranim oblastima.
Na primer, Englezi u proseku troše po 102,9 evra na prostituciju ( u prosek ulaze i starci kao i novorođenčad) i jedino se u Luksemburgu troši više i to četiri puta – 411,7 evra po stanovniku. Ovde možemo pretpostaviti da se radi o bankarima i investitorima koji su željni zagrljaja partnera ostavljenih negde u provinciji, pa ih nadoknađuju plaćanjem telesnih usluga.
Kod droge „strče“ Italija (267,1 evra po stanovniku), Irska (183,6 evra po stanovniku), Španija (142), Island (117,9) i Grčka (104,5) pa je pitanje da li se radi o potrošnji lokalnog stanovništva (poput Irske i Islanda) ili o potrošnji turista (Italija, Španija i Grčka).
Vratimo se na majčicu Srbiju i njeno mesto u ovim tržištima droge i prostitucije. Procenjeno je da je u 2021. njeno stanovništvo na drogu potrošilo 183,9 miliona evra a na prostituciju 174,7 miliona, što je u zbiru 358,6 miliona evra. Po ovim pokazateljima Srbija je ispred mnogo zemalja članica EU, NATO-a i kandidata za članstvo u obe integracije.
Uzmimo, na primer, Češku. U njoj se trošilo 391,4 miliona evra na drogu i samo 33 miliona na prostituciju te je bila ispred Srbije. Međutim, kada ove podatke podelimo sa brojem stanovnika u Češkoj se za ove potrebe trošilo samo 39,7 evra a u Srbiji 52,2 evra. Kod prostitucije je u korist Srbije potrošnja bila veća čak osam puta!
Suprotan primer je Slovenija čija su domaćinstva na drogu trošila 117,8 miliona evra a na prostituciju 99,2 miliona, pa je ispod Srbije, ali je po stanovniku (102,9 evra) trošila gotovo dva puta više, te nije bez razloga prva od članica SFRJ ušla u EU.
Kada uporedimo Srbiju (52,2 evra po stanovniku) sa Rumunijom (16,4), Švedskom (23,3, rekli bi: čedne kao Šveđanke), Bugarskom (30,9), Litvanijom (30,5), Letonijom (35,9) i Estonijom (42 evra), očigledno je da smo odavno zaslužili da budemo članica EU, ali da nas iz Brisela i Vašingtona sprečavaju u nama zasluženim ciljevima.
Borba.rs (Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija.org)/ Foto: Unsplash, Pixabay, Grafika – Printscreen (Evrostat i proračun autora)